Posle pšenice, raž je najzačajnije hlebno žito. Sve veća potražnja za hlebom i pekarskim proizvodima od raži motivisala je mnoge proizvođače da se okrenu proizvodnji ove žitarice, kao sigurnom izvoru zarade.
Raž se gaji uglavnom u severnijim područjima (pribaltičke zemlje, Poljska, Nemačka, Rusija, Belorusija, Finska); u oštrijim klimatskim uslovima (niže temperature i povećana vlažnost u zimskom periodu); te se danas uglavnom gaji kao ozima raž. Dobro uspeva i u našim krajevima gde je postojala dobra tradicija gajenja, naročito u brdsko-planinskim predelima.
Zahvaljujući otpornosti na izmrzavanje i bolesti, raž odlično uspeva u područjima sa oštrijim zimama. Takođe, dve bitne karakteristike su bujnost i brzi rast, te je odličan predusev u plodoredu, pošto vrlo efikasno suzbija korove. U klimatskim uslovima nepovoljnim za pšenicu, raž i pšenica se gaje u smeši (napolica) radi sigurnijih prinosa.
Zrno raži je sitnije od zrna pšenice, što u velikoj meri zavisi od sorte i uslova gajenja. Uglavnom se proizvode raženi hleb i peciva (moraju se mešati sa pšeničnim brašnom). Hleb od raži je ukusan, hranljiv, svarljiv i dugo ostaje svež. Raženi hleb naročito se preporučuje za dijabetičare. Sadrži dovoljnu količinu belančevina i vitamina A, B i E. Takođe, raženom hlebu se pripisuju i određena lekovita svojstva. Naime, uočeno je smanjeno obolevanje od raka u zemljama gde je velika potrošnja raženog hleba.
Ostale primene raži
Znatno manji deo raži koristi se i za dobijanje alkohola i alkoholnih pića. Raž se koristi i za stočnu ishranu, u vidu mekinja, brašna i zrna. Može se koristiti kao zelena stočna hrana, bilo kao čist usev ili u smešama sa grahoricom, graškom, uljanom repicom i dr. Ražena slama je gruba za ishranu stoke, ali zato služi kao prostirka u stajama.
Raž se, takođe, koristi za pokrivanje krovova, za izradu korpica, šešira, prekrivača – asura. U industriji se slama koristi za dobijanje sirćetne kiseline, celuloze, lignina, furfurola i hartije dobrog kvaliteta. Zrno raži se iskorišćava u industriji alkohola, špiritusa, skroba i sirćeta. Klice raži sadrže belančevina, šećera, vitamina i mineralnih materija, pa se zato koriste i u farmaceutskoj industriji. Agrosmart
(Referenca: Publikacija „Gajenje alternativnih njivskih biljaka“, Poljoprivredni fakultet Novi Sad)