Prošlo je tri godine od poslednjeg okupljanja povrtara. Nakon te duge pauze izazvane pandemijom korona virusom, Vojvodjansko društvo povrtara, Akademijski odbor za selo Srpske akademije nauka i umetnosti i Kongresni centar “Master” Novosadskog sajma, organizovali su jedan od najznačajnijih skupova u regionu 22. po redu Savetovanje povrtara pod nazivom “Savremena proizvodnja povrća”, koji je održan 11. februara.
Obraćajući se prisutnima prof. dr Žarko Ilin, predsednik Programskog odbora, objasnio je da je izbor ovogodišnjih tema napravljen na osnovu zahteva profesionalnih proizvodjača i agronoma s terena, kako bi im se ponudili odgovori na probleme sa kojima se susreću u praksi. Naime svedoci smo pojave ekstremne suše tokom prošle i pretprošle godine koja je prouzrokovala da se u širokoj proizvodnoj praksi na otvorenom polju i različitim tipovima zaštićenog prostora masovno jave fitoplazmoze, lisne vaši. U ovakvim uslovima masovno su se pojavili i moljci, koji će na našim prostorima ubuduće biti u porastu. U prilog tome govori podatak da je do pre par godina godišnje bilo od tri do četiri generacije moljaca, a prethodne dve godine broj generacija se povećao na 7-8 tokom jedne vegetacione sezone. S porastom generacija javljaju se veliki problemi prilikom njihovog praćenja i pravovremenih tretmana kako bi se povrću obezbedila kvalitetna zaštita ne samo kupusnjačama nego i krompiru. Osim s pojavom štetočina i bolesti naši povrtari se sureću i s problemo kako obezbediti održivost proizvodnje na otvorenom polju i različitim oblicima zaštićenog prostora u vreme kada se u EU, a i kod nas smanjuje broj aktivnih materija.
Nameće se pitanje kako proizvoditi u takvim uslovima, a da se ne naruši kvalitet i visina prinosa. Odgovor je u primeni održivih mera poput uvodjenja bioloških preparata, primenu bioloških i organskih đubriva, aminokiselina.
– Sve u tehnološkom procesu proizvodnje mora biti podredjeno tim novim preparatima koji jačaju biljku, naglasio je prof. dr Ilin. – Takodje, mora se voditi računa o postavljanju biljnih kulisa kako bi se smanjio negativan efekat vetra, abiotičkog stresa izazvanog pojavom visokih i niskih temperatura, podizanju poljozaštitnih pojasa da bi se usevu obezbedili idealni mikroklimatski uslovi, ali i korišćenjem specifičnih preparata koji ublažavaju negativne efekte niskih ili ekstremno visokih temperatura. Te inovacije mogu značajno da unaprede i stabilizuju proizvodnju u dugom vremenskom periodu.
Da bi se ublažili negativni efekti promene klime, neophodna je strategija, pre svega primena novih agrotehničkih mera, ali i težnja na podizanju kvaliteta proizvoda, pa tek onda visine prinosa, poruka je s ovog skupa povrtarima. T.Gnip Foto: G.Mulić