Povrtarstvo Reč struke Tehnologije

PRAŠNA KRASTAVOST KROMPIRA

Prašna krastavost je bolest koja se javlja u uslovima hladne i vlažne klime. Rasprostranjena je gde se krompir gaji. Prouzrokovač bolesti je fitopatogena gljiva Spongospora subterranea. To je bolest koja utiče na kvalitet jer ne smanjuje prinos osim što utiče na izgled krtola umanjujući njihovu tržišnu vrednost.

   Ova se bolest isključivo javlja na podzemnim delovima krompira. Simptomi se najčešće javljaju na korenu, krtolama, ređe na stolonima. Parazit prodire u krtole kroz lenticele, rane i okaca. U početku su simptomi u vidu purpurnomrkih plikova, veličine 0,5-2 mm u prečniku. Ispod plikova se formira periderm, koji potamni i postepeno truli gde nastaje plitka depresija ispunjena prašnjavom masom tamnomrkih sporaPeriderm iznad plikova zvezdasto puca i oslobađa praškastu masu spora. Posle ispadanja spora na mestima gde su se pojavili plikovi nastaju udubljenja u vidu krasta ograničenih ljuspastim ivicama raspuknutog peridermisa. Ispod obolelog tkiva stvara se sloj plute koji izoluje oboleli deo od zdravog, i tako sprečava prodiranje patogena dublje u krtolu.

    Kod jačeg inteziteta zaraze kraste se međusobno spajaju, tako da površina krtola može biti potpuno krastava. Pri visokoj vlažnosti zemljišta dolazi do formiranja rak-rana na krtolama i one propadaju. Prašna krastavost se jače javlja na krupnijim krtolama.Patogen može zaraziti koren, a ređe stolone prouzrokojući karakteristične simptome. Na njima  nastaju beličaste guke. One  starenjem postaju tamnomrke i iz njih se oslobađa praškasta masa spora koje ostaju u zemljištu.

Gljiva prezimljava u zaraženim krtolama i trajnim sporama, koje mogu da održe vitalnost u zemljištu i u povoljnim uslovima ostvare zarazu nakon šest godina. Osnovni izvor inokuluma predstavljaju trajne spore na zaraženim krtolama ili u zemljištu. Uslov za zarazu, pored postojanja patogena i osetljivog domaćina, je vlažno i zabareno zemljište. Na razvoj bolesti povoljno utiče temperatura između 12-18 oC, takođe i humusno i navodnjavano zemljište.

   U cilju kontrole prašne krastavosti krompira, preporučuje se korišćenje i sađenje zdravih semenskih krtola u porozno i dobro drenirano zemljište. Bitna mera za kontrolu ove bolesti je višegodišnji plodored. Ne koristiti stajnjak za đubrenje krompira ako se zaražene krtole koriste za ishranu životinja, jer spore patogena ostaju vitalne i posle prolaska kroz probavni trakt životinje. Za suzbijanje ove bolesti hemijski preparati nemaju veću praktičnu primenu.

Autor teksta dipl.inž. Jelena Grbić, PSSS Kraljevo

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *