Drugi pišu Ratarstvo Reč struke

Polovinu površina pod pšenicom zauzela tavanka

Pšenica u Srbiji posejana na rekordnim površinama, na više od 630.000 hektara. Polovinu zazuzuela sorta ,,tavanka’’. Najmanje površine od 460.000 hektara bile 2011. godine. To znači da su dve glavne slabosti ovogodišnje rekordne setve na osnovu zasejanih površina, velika zastupljenost nedeklarisanog semena i izostavljanje adekvatnih količina NPK u osnovnom đubrenju.

Jesenja setva u Srbiji obavljena je na blizu 770.000 hektara. Najveće površine zauzima pšenica. Procene koje zauzima kreću se oko 630.000 hektara. Zatim sledi ozimi ječam na oko 91.000 hektara. To su očekivane površine.  Ozima žita zauzimaju poko 754.000 hektara, uljana repica oko 29.000 hektara, a lucerka i drugo krmno bilje oko 12.500 hektara. Najveći deo setve obavljen je u optimalnom roku i svi usevi spremno dočekuju zimu. Sneg im prija jer će ih zaštiti od eventualnih niskih temperatura i izmrzavanja. Suša već godinama uzima danak na poljima u različitim delovima sveta, pa je vreme da se menja setvena struktura i biće nam potrebne sorte koje ranije sazrevaju. O tome treba da se pobrine nauka.

Optimalan rok setve bio je od septembra pa do 25. oktobra. Najveći deo površina zasejan je u tom vremenu 2021. godine. Nešto i malo kasnije. Pšenica koja je zasejana ranije bolje i izgleda. Procene se da je oko 320.000 hektara zasejano kvalitetnim sortama pšenice.  Dakle, polovina površina je zasejana sa oko 80.000 tona kvalitetnog, deklarisanog semena.  Tradicionalno polovinu površina zazuela je ,,tavanka’’. To je seme sa tavana koje se nalazi kod seljaka. To seme seju siromašniji seljaci. Setva je obavljena na rekordnim površinama i na vreme. Seljake je za veću setvu ove gdine privukla i visoka cena pšenice u Srbiji, ali i na svetskim berzama. Ako je suditi po onoj narodnoj kakva setva takva i žetva, onda se i naredne gdine može očekivati dobar rod pšenice. Sneg je uvek dobro došao pšenici i on je štiti od većeg izmrzavanja. Najbolje izgleda pšenica ranije zasejana. Ona je spremna dočekala zimu.

Ove jeseni imali smo i najskuplju setvu poslednjih decenija. Na to je uticao nagli i visoik rat cena repromaterija. Pre svega, mineralnih đubriva čak odskoro 38 odsto! Ove visoke cene repromaterijala su pokolebale de proizvođača u toku jesenje setve. Jer, cene đubriva i rast cena i ostalih inputa povećao je tršokove setve za oko 50 odsto. Pre početka setve bilo je planirano je da će troškovi po hektaru setve pšenice biti oko 52.000 dinara. Sad je to neostvarena želja. Sve to mora da se ugradi u cenu pšenice sledeće godine. Takvo saznanje dovelo je u nevolju proizvođače. Jer na osnovu ovogodišnje cene ponadali su se da će i sledeće godine pšenica biti isplativa i malim proizvođačima. Jer, do sada na njoj su zarađivali samo proizvođači sa velim površinaa od preko stotinu pa do nekoliko hiljada hektara. Svi ostali su je sejali zbog plodoreda. Međutim, ta zarada opet izostaje kod primarnih proizvođača i opert godi trhgovcima inputa. Zato je deo seljaka u toku setve odustao  od dalje setve. Inače, ovo su najveće zasejane površine pšenice poslednjih decenija. Najmanje su bile 2011. godine kada je pšenica bila zauzela samo 460.000 hektara.

U Srbiji narod ne trba da brine za pšenicu ili hleb. Koliko god pšenice da se zaseje, biće je dovoljno za domaće potrebe. To znači da narod u Srbiji može da ima dovoljno pšenice za hleb kada bi se ona sejala i na samo 300.000 hektara! Zato je preporuka da se vodi računa da se setva obavlja sa što više deklarisanog semena. To će uticati na povećanje prinosa po hektaru. Jer, sad još uvek ,,tavanka’’ zauzima više od 50 odsto posejanih površina. Analitičari ističu da u tome već decenijama nema promena, jer, u setvi dominiraju sorte sa slabijim kvalitetom roda. Skupo đubrivo se sve manje koristi, posebno NPK, kaže dr Miroslav Malešević iz Novog Sada, pa će ostaviti traga i na razvoj useva. To znači da će se umanjiti potencijal biljaka i njihova rezistentnost na različite stresove od setve do žetve.  To znači da su dve glavne slabosti ovogodišnje rekordne setve na osnovu zasejanih površina,  velika zastupljenost nedeklarisanog semena i izostavljanje adekvatnih količina NPK u osnovnom đubrenju.

Setva je zbog visokih cena inputa dugo trajala, ali je bio dobar kvalitet obavljenoh posla.  Vreme je pogodavalo obavljanju poslova, pa veća gustina može izazvati probleme na proleće za vreme vegetacije. Međutim, sa većim brojem biljaka će se kompenzovati slabosti, a to je i smanjeno produktivno  bokorenje zbog smanjenog intenziteta đubrenja. Pšenici koja je zauzela rekordnme površine prijaće i najavljena toplija zima. Sad se preporučuje provera i prisustva lisnih vaši, sitnih glodara, cikada…

Dakle ako sve bude teklo prema planu i sledeće 2022. godine se može očekivati berićetna žetva. To znači, ako nas posluži vreme da se sa ovih površina dobije rod veći od tri miliona tona pšenice. Pa možda bude i blizu četiri miliona tona. Ali o ome je sad rano govoriti. Zna se da potrebe domaćeg tržišta zadovoljava oko 1,55 miliona tona pšenice. Za ishranu naroda treba nam od 100.000 do 120.000 tona mesečno. U robnim rezervama treba da imamo  oko 150.000 tona i isto toliko treba da imamo  kvalitetnog deklarisanog semena.

Nadležni treba da povedu računa da sledećih godina deklarisano seme zauzme veće površine. To će doprineti boljem kvalitetu pšenice, što znači da ćemo jesti i kvalitetniji hleb. Pored toga značajne količine pšenice odlaze u izvoz, a poboljšanje kvaliteta znači i podizanje rejtinga za višu cenu pšenice proizvedene u Srbiji. Jer, do sada je naše žito u svet išlo kao druga i treća klasa, po nižim cenama, a pa ponekad i kao stočna hrana!

Dokaz tome je da Srbija poslednjih goidina i pored dovoljnih količina proizvedene pšenice mora da uvozi poboljšivače za proizvodnju hleba. To nije dobro. Dokaz takvih grešaka je da je Vlada Srbije nedavno bila odobrila uvoz kvalitetne tvrde pšenice, poboljšivača iz susedne Mađarske od 30.000 tona. A, ta pšenica je proizvedena od semena ,,Simonida’’ proizvedenog u Srbiji. Delo je Instituta za ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu. Pitanje je kako seme proizvedemo  u Srbiji, koje je delo naše nauke, daje bolji kvalitet u svetu, nego na plodnim njivama u Srbiji.

B.Gulan

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *