Ovo je, kako su Evropljani izvestili, najveća suša u poslednjih 500 godina.
Pre svega je bila strašna po intenzitetu, ali isto tako po površini koju je obuhvatila, a to je celo prostranstvo Evrope, do granice Ukrajine i Belorusije. Pronalaženje optimalne politike koja će pronaći balans između klimatskih promena, zaštite životne sredine i poljoprivrede obeležiće naredne decenije.
Videli smo na nedavnim primerima kako će taj proizvodno-ekološki problem postajati i socijalni. Srbija zaostaje i čak se uopšte ne bavi ovim izazovima.
SEEDEV zato želi da se sa ovim temama vrati i da počne na njima da radi u Srbiji, na profesionalan način. Želimo da ove teme nametnemo kreatorima politike, proizvođačima i građanstvu, kaže u intervjuu za Novi magazin poljoprivredni stručnjak Goran Živkov, vlasnik konsultantske kuće SEEDEV.
Prema njegovim rečima, aktuelna nestašica mleka je rezultat izuzetno loše agrarne politike prema sektoru mleka, nedostatku i visokim cenama hrane.
”Troškovi su porasli više nego finalna cena i mnogi proizvođači gube novac ili ostvaruju prihode koji su manji nego ako bi radili druge kulture umesto proizvodili hranu za krave. Zato se odlučuju da smanjuju ili u potpunosti napuštaju proizvodnju mleka. Pre koju godinu Srbija je postala neto uvoznik mleka i mlečnih proizvoda i naš deficit se iz godine u godinu povećava. Pre samo desetak godina suvereno smo držali tržište regiona”, napominje Živkov.
Kada je u pitanju tržište mesa, on smatra da nema nikakvog smisla zamrzavati bilo koje cene, a pogotovo ne mesa i ne u ovakvim godinama.
”U slučaju mesa lakše se ulazi i izlazi u proizvodnju i iz nje, pa štete ne moraju biti toliko velike kao u slučaju mleka, gde nije lako napraviti nova stada mlečnih krava”, objašnjava Živkov.
Dodaje da je državno ograničavanje cena šećera verovatno poslednji ekser u mrtvačkom sanduku šećerne industrije u Srbiji.
”Ove godine zasejane površine pod šećernom repom, 28.000 tona, najmanje su ikada zabeležene i dovoljne su da obezbede dovoljno šećera za domaće potrebe, ali ne i za ispunjenje izvozne kvote prema EU. Ugovorena cena za šećernu repu, troškovi energenata, troškovi transporta uz ovako malu proizvodnju dovode do visoke cene proizvodnje šećera. A sa druge strane, državnim merama se njegova cena ograničava. Interes proizvođača za setvu šećerne repe i prerađivača za proizvodnju šećera smanjuje se iz godine u godinu i nismo daleko od dana kada će taj interes u potpunosti nestati”, kaže Živkov./ Novi magazin