Tradicionalno Savetovanje voćara „Gruža 2023“ je ove godine okupilo je oko 700 voćara i eminentnih stručnjaka iz zemlje i regiona, elitu u znanju, struci ali i proizvodnji. Razmena iskustva i predavanja o novim tehnologijama proizvodnje zainteresovalo je pored iskusnih voćara i mlade ljude koji tek počinju da se bave ovom proizvodnjom. Poslednjih godina u knićkom kraju, alki i okruženju intenzivno se širi voćarska proizvodnja što je i najveći uspeh ovog skupa, smatraju organizatori i predavači.
Svetovanje voćara Gruža 2023 u organizavciji Gruže Agrara i ovoga puta bio je pun pogodak u pravo vreme. Sa voćarima i stručnjacima u srcu Šumadije, u Ravnom gaju kod Knića gde se održava ovo tradicionalno zimsko savetovanje voćara , jednom od najznačajnijih stručnih skupova u zemlji bila su opet važna predavanjima za proizvodnju, tako da ne čudi veliki odaziv prisutnih. Preko 700 učesnika pažljivo je slušalo izlaganja jer je cilj jednog od najznačajnijih stručnih skupova da se razmene iskustva i steknu nova znanja iz oblasti voćarstva. Na ovogodišnjem 12. Savetovanju voćara, prema rečima organizatora, okupljena je kompletna struka ne samo iz Srbije, već iz čitavog regiona, od Poljoprivrednog fakultet u Zemunu i Novom sadu, svi instituti u zemlji, ali i iz Mađarske i Bugarske, predavači iz Rusije, Slovenije i Holandije.
Porodica Nikolić, nesumnjivo potvrđuje da je lider pravog domaćina u Šumadiji ali rekli bi i mnogo šire. Priznati i uspešni stručnjaci sa fakulteta i instituta, ali i iz brojnih kompanija, pred preko 700 učesnika je uvek garancija da se na ovom skupu imalo šta videti i čuti, Na ovogodišnjem jedanaestom savetovanju obrađeno 19 vrsnih tema koje su pažljivo odabrali domaćini i predavači. Miroslav Nikolić, organizator, vlasnik ,,Gruže Agrara,, i sam voćar, ne krije zadovoljstvo odazivu na gružansku školu znanja
” Za moju porodicu, za čitav Gruža tim za sve prisutne kao i za vas medije siguran sam da je ovo ispunjen dan. Ja sam iskreno presećan i zadovoljan sa odazivom ovolikog broja voćara Ovde su voćari ne samo iz Srbije već i iz čitavog regiona, ove godine imamo goste iz Poljske , Slovenije, Bugarske, Holandije, čak i Rusije. Značajno nam je da se okupljamo razmenjujemo iskustva gde uvek možemo nešto novo da naučimo. Evo pre nekoliko dana Prof. Dragan Radivojević i ja smo se vratili sa 14 međunarodnog simpozijuma voćarstva u Kejp taunu u Južnoj Africi, gde je akcenat osim jabuke bio i na proizvodnji kruške. Otuda nosimo ogromne impresije što se tiče tehnologije, struke, nivoa organizovanosti i rezultata koje postižu. 19 zemanja sveta, među njima bila je i Srbija. Profesor danas upravo govori o proizvodnji kruške kod nas i iskustva iz Afrike a moj zadatak je da operativno sprovedemo uvezivanje struke i voćara u cilju proizvodnje prve klase! Iskustva uvek treba sticati na terenu, prenositi ih. Sastav struke i odličnih voćara, koji su danas ovde samo potvrđuje važnost događaja, nama pruža veliku satisfakciju, što dokazuje da su posvećeni svom radu i svom poslu, a ono što me posebno raduje jeste veliki broj mladih voćara koji su naslednici svojih voćarskih porodica. Savetovanje nije značajno samo za našu firmu, već i za Srbiju i promociju svih njenih potencijala. To je i suština, da pošaljemo najlepšu sliku o našem kraju celom svetu.” ističe Miroslav Nikolić
Nikolići imaju zavidne plantaže jabuke, breskve i borovnice u Balosavi. Da se upornost i rad zasnovan na znanju isplati potrdili su odličnim izvoznim skorom. Jedni su od retkih čiji plodovi nisu imali boravišnu taksu u sopstvenim objektima. Posebno je osokolila borovnica kojoj nisu odoleli ni na istoku, ni na zapadu. Pravi su sagovornici na temu kako sve poboljšati, kako otkloniti klipove koji ne daju dalji zamajac. Da li je samo plasman i cena gorući problem?
,, Moram da se vratim na one dve godine kada je ,,korona,, definitivno uzdrmala ne samo naše živote već i tržište. Evo nažalost i sukob u Ukrajini, kjoji je doneo drastično poskupljenje repromaterijala i transporta, takođe je uticao na promenu tržišta. Iz tih razloda, sada smo više okrenuti plasmanu u okruženju, ka tržištu EU I Arapskih zemalja i to je ono što je aktuelno za nas. Rezultati ne mogu padati s neba, jer vidite i danas ti je praksa, tu je struka, tu su danas i prestavnici vlasti da čuju šta nas to muči, koji su problemi i negde svi zajedno moramo da radimo na tome. Mi smo upravo u ove dve poslednje godine uveli mnogo novena, neke iskustveno, neke učeći na tuđim greškama. Kada je u pitanju voćarska proizvodnja ,idemo u pravcu novih tehnologija, novih voćnih vrste,novih pakovanja, novih skladišnih prostora, novih tržišta, kako bi bili još bolji i produktivniji.,, naglašava Nikolić koje je u proizvodnji 20 godina
Većinu voćara na ovogodišnjem samitu znanja uglavnom su činili proizvođači jabuke, kojima je prošla godina bila jedna od težih, dok su za za razliku od njih, proizvođači borovnice ubeleželi uspešnu sezonu. Ipak i jednima i drugima predavanja u Gruži su odskočna daska za ovu sezonu, tako da ovaj skup ne propuštaju. Slavko Lazarević uzgaja jabuku u savremenim uslovima na preko četiri hektara, ali i hektar pod orahom.
,, Naravno da nema odustajanja. U zasad je uloženo prilično i jedna loša godina ne sme da nas destabilizuje. Ovde sam u Gruži, na ovom savetovanju od samog početka. Ima šta da se nauči, steknu se nova iskustva, možda i nova tržišta, ko zna! Ja sam lično jabuku prve klase odmah predao. Drugu klasu smo preradili u male flaširane sokove i mogu vam reći da sam i sam iznenađen potražnjom i rezultatima koje smo postigli na tom polju za ovo kratko vreme. Ima tu puno da se uči, radi ali ako imate cilj i rezultat sve je moguće,,kaže ovaj voćar
Na nekoliko video bimova pratila se svaka prezetnacija iskusnih predavača. Njima se veruje jer sve ono što su voćari od njih naučili i primenili u svojim zasadima donelo je rezultate. Prvu temu otvario je po tradiciji Prof. dr Franci Štampar sa Univerziteta u Ljubljani, sa Biotehničkog fakulteta .Tema ,, Jabuka i perspektive u bliskoj budućnosti,, predstaviio je trend proizvodnje jabuke u EU i na koji način omogućiti plasman jabuke na ino – tržištima, uz adekvatnu cenu. Po nepisanom pravilu izlaganje Prof. Štampara uvek nametne teme za razmišljanje. Uz prateće činjenice trenutnog stanja u voćaerstvu naročito proizvodnji jabuke, poseban akcenat je stavljen na proizvodnju jabuke, kako bi dobili visok kvalitet, platežno konkurentan.
,,Oni koji žele da idu napred oni će ići napred, na žalost neki će prestati da se bave voćarstvom. Ako voćari ne dostignu kvalitet i količinu po hektaru, na žalost radiće sa gubicima i brzo propasti. Mora će da se uradi selekcija odabira sorti jabuke jer tržištu ne treba 30 sorata koje kupci ne mogu da stignu da probaju tokom sezone. Novina koju sam danas predstavio je 5 hiljada sadnica po hektaru, devetomesečne sadnice, jeftinije sadnice, striktna tehnologija i tu možemo u prvoj godini do 10 tona, u drugoj godini 30-35 tona, u trećoj preko 50 tona po hektaru. U punom rodu u zavisnosti od sotre od 60 tona a recimo u jonagoldu možda i do 100 tona bez problema. U Srbiji već imate taj sortiment, treba se samo dobro informisati. Recimo evo primera Južnog Tirola gde su imali čak 60 klubskih sorti i ustanovili da je to glupost! Tako da msovno uključivanje klubskih sorti nije pametno. Mislim da ćese gala još širiti, golden, pa mislim da nije u redu reći da to nije dobra sorta jer se i danje traži u visokom kvalitetu bez mrljica i tako dalje.Mislim da je jabuka ajdared zrela za istoriju jer je ajdared jabuka koja najduže stoji. Tu su sada tražene fudži, mi smo recimo u Sloveniji posadili 50 hektara bonite, rezultati su sjajni, licencirana je isključivo za slovensko tržište i ona je imala u otkupu cenu 65 centi dok u radnjama ide do evro i 40, ali je naprodavanija sorta Topaz! Dakle treba imati zaista dobre informacije, jaku strukovnu podršku i poštovanje tehnologije. Dobra roba nađe svog potrošača!,, istakao je Franci Štampar, profesor voćarstva na Biotehničkom fakultetu u Ljubljani,koji je svoje predavanje uživo prikazao jabukama koje su stigle i na savetovanje
Da li ćemo put istoka ili zapada, manje je važno ukoliko voće plasiramo u pravom trenutku i po povoljnoj ceni. Do cene put je dug i zahteva mnogo agrotehničkih i pomotehničkih mera. Od ideje do cilja potrebno je puno znanja, ulaganja i novih tehnologija. Prof. dr Dragan Radivojević, sa Poljoprivredni fakulteta u Beogradu predočio je voćarima poražavajuće podatke kada je proizvodnja kruške u Srbiji.
,, Podaci su na žalost poražavajući, jer prosečni svetski rod proizvodnje kruške iznosi preko 18 tona po hektaru dok je u Srbiji rod oko 10 tona po hektaru, što je loše. Ako se uporedimo sa zemljma koji imaju ozbiljnu proizvodnnju kruške sa višim prinosima mi smo četiri puta lošiji od njih. Razlozi su brojni ali mali rod i problemi u proizvodnji su diktirali da mi imamo na žalost i male površine pod ovim voćem, svega oko 5 hiljada hektara, što je jako malo. Tako da u ovom trenutku u marketima Srbije uglavnom imamo uvoznu krušku iz Belgije, Holandije ili Nemačke, koja je po ceni visoko kotirana. Da bi se stanje malo promenilo moramo odrediti prvo teren gde ona može da se gaji, što je jedan od razloga male produktivnosti. Drugo gusta sadnja kruške se u našim uslovima pokzala jako loše i po prinosu ali i samoj problematici uzgajanja. Prostora za drugačiji ishod uvek ima i naša iskutva koja smo imali nedavno u Južnoj Africi gde su uslovi ni izbliza našima mogu promeniti puno toga.,, kaže uvereno prof Radivojević
To, puno toga nam potvrđuje upravo mlad voćar Živorad Vemić iz Trnave kod Čačka, koji ima proizvodnju jabuke i kruške.
,,Imamo proizvodnju jabuke na oko 6 hektara i oko 2,5 hektara pod kruškom. Za krušku uvek ima interesovanja, ne prodajemo je odmah i imamo dobru cenu u odnosu na ostale voćne vrste. Nekda je bilo lakše proizvoditi krušku ali je sada tehnologija slična kao u proizodnji jabuke. Moraju se ispoštovati određene tehnologije i našelno smo zadovoljni. Jeste da je rod po hektaru kruške upola manji u odnosu na jabuku ali je zato cena ta koja nsm daje računicu. Lično meni nije teška za uzgajanje.,, kaže ovaj momak
Plantaže borovnice sve su brojnije delimično zahvaljujući zasnovanoj plantazi porodice Nikolić u Balosavi, domaćinu skupa. Ceo proces prethodnih godina se odvijao pod strogom palicom Prof Jasminke Milivojević. Hidroponski uzgoj borovnica u Srbiji je u ekspanziji i gotovo svakodnevno se javljaju novi budući voćari, koji žele da formiraju zasade, tvrdi profesorka. Od prošle godine na imanju se kontroliše značaj fotoselektivnih mreža na kvalite i rod borovnice
“,, U pitanju se foto selektivne protivgradne mreže, koje imaju mogućnost da menjaju kvalitet svetlosti koje ulazi u voćnjak, što će biti budučnost u voćarskoj proizvodnji. Sa crnim protivgradnim mrežama mi smo postizali odgovarajuću fizičku zaštitu, a sa ovim mrežama nam se pruža mogućnost da utičemo i na fiziološke karakteristike biljke u smislu smanjenja ili povećanja biljke, na povećanje krupnoće biljke i ploda, obojenosti ploda, period ranijeg ili kasnijeg sazrevanaja. S tim što moram da naglasim da još uvek radimo detaljna istraživanja koja fotoselektivna mreža najviše odgovara za koju voćne vrste i u kojim agroekooškim uslovima daje najbolje rezultate. Ono što smo primetili za sada da je biserna, bela mreža usporavala sve procese dok je deo plnatže pokrivem crvenom mrežom dao bolji kvalitet i znatno veći rod. Naime naredne tri godine pratiće se uticaj protivgradnih mreža koje se nalaze u različitim bojama, crnoj, crvenoj, plavoj, žutoj i beloj kako bi se videlo koja najbolje utiče na kvalitet, količinu i što raniju berbu.Uz podršku Ministrstva poljoprivrede a u saradnji sa Poljoprivrednim fakultetom univerziteta u Beogradu,Agronet centrum za istraživanje i obrazovanje i Gruža agrarom, sprovodimo projekat ,, Savremena tehnologija gajenja borovnice u zaštoićenom prostoru u funkciji održivog ruralnog razvoja Srbije. Cilj ovog projekta koji sprovodimo na plantažama Gruže agrara je da se ispita gajenje borovnica u različitim uslovima i tipovima gajenja, gde pored protivgradnog sistema koji je najviše zastpuljen u našoj zemlji imamo mogućnost i gajenja reincap sistema pod plastenicima i visokim tunelima.,, objašnjava prof dr Jasminka Milivojević sa Katedre za voćarstvo Poljoprivrednog fakulteta u Zemunu.
Nove tehnologije i stari problemi
Poseban deo predavanja posvećen je i traženju mere između zaštite biljaka i toksičnosti samih preparata koji se primenjuju u proizvodnji. Svake godine Komisija EU, sa liste dozoljenih izdvoji na desetine preparata koji su nepoželjni. Ovih dana aktuelni su protesti francuskih poljoprivrednika na ovu temu. Nama ostaje da budemo u igri ali po pravilima koja su određena ukoliko želimo van granica Srbije.
“Kvalitetno korišćenje pesticida odnosi se pre svega na to da mi treba da znamo šta je nama sa biljkama, koje probleme imaju naše biljke. U narednom periodu će to doći, posebno zbog agendi EU gde će se o tome mnogo raspravljati, mnogo će aktivnih materija i dalje izlaziti iz upotrebe ali mi treba da održimo proizvodnju, da nam plodovi budu zdravi i bezbedni. ”, izjavila je Marija Kolundžija, inženjer zaštite bilja.
Uverenja da je borovnica otporna na bolesti i štetočine, uz minimalnu zaštitu, u praksi je demantovana. Ova proizvodnja je vrlo skupa i rizična naročiti sa globalnim trgovanjem sadnica sumnjivog kvaliteta, gde se greške ne praštaju, Zbog svega iznetog borovničari naročito moraju biti budni od početka cvetanja do početka berbe.Ali od ulaganja uvek zavisi i krajnji ishod . Kako god, borovnica već godina zauzima sve veće površine u Srbiji.Kako postići visoke prinose uz premijum kvalitet ploda savet je dao Hans Puijk iz Puijk group BV – Holandija. Broj borovničara po njegovoj oceni raste i u toj državi, mada potrošnja nije na nivou mogućnosti, baš kao kod nas. Dakle i to nas spaja.Nas je zanimalo i šta misli o srpskoj borovnici
,,Pružamo savete i smernice u okviru pokrivenog i nepokrivenog uzgoja mekih voćnih kultura i razmnožavanja mekih voćnih biljaka. Uzgajanje tog voća je skupa i osetljiva kultura i rizik od grešaka je visok. Naš posao kao savetnika je da smanjimo ovaj rizik i podignemo kompaniju na viši nivo. Kombinujući naše iskustvo, znanje i strast sa praktičnim istraživanjem, možemo da pružimo dobro utemeljene savete. Puijk consultanti pružaju savete najrenomiranijim kompanijama u Evropi i šire.Pored uputstava za uzgoj i usmeravanja u osnivanju novih kompanija/parcela, Puijk grupa takođe pravi prognoze berbe za uzgajivače, trgovce i supermarkete. To radimo koristeći sopstvenu bazu podataka. Iz ovoga pravimo ispravno planiranje berbe. Oduševljen sam količinom znanja na ovom skupu. Cilj mi je da prezentujem svoju kompaniju i da proširim prodaju kavlitetnih sadnica borovnice u Srbiju.Isto tako nas zanima i neka zajednička saradnja po pitanju prodaje borovnice . Da, imam sjano mišljenje o vašim borovnicama. Mislim da zauzimate lepu poziciju na tržištu. Važno je imati kvalitet, jer on vas pozicionira u marketima i onoj najvažnijoj prodaji kada je na tržištu nema previše,,kaže gost iz Holandije Hans Puijk
Upravo borovnicu tog kvaliteta daje jedan od stalno prisutnih u Gruži, borovničar Dragan Tomačević iz podrinjskog Novog sela koji planira novo zasnivanje bod ovom bobicom.
,, Dolazim u Gružu godinama. Uvek se nešto nauči, mada je u našim zasadima struka nezamenljiv saradnik. Mi smo prve zasade od 4 hektara zasnovali 2013. godine, polako širili zasade tako da sada imamo u punom rodu imamo 24 hektara pod borovnicom. Kupili smo još zemlje i planiramo u ovoj godini da zasnujemo još nekoliko hektara. Proizvodnja jeste skupa, zahtevna ali vrlo ostvarljiva i platežno održiva. Međutim poslednje dve godine naš problem nije proizvodnja već otkup jer se na tržištu pojavljuju svakojaki otkupljivači, nakupci. Mislim da bi bilo dobro da osnujemo jedno udruženje za borovnice koje bi radilo otkup lai i prodaju. Smatram da smo prošle godine imali jako nisku cenu za proizvodnju u koju se ulaže puno.,,
E, to je ono ,,ali,, što nam sreću kvari. Načelno većina voćara se požalila da što vreme više odmiče potražnja biva sve manja. U taj sektor struka ne zalazi, prosto jer njihovi resursi ostaju u okvirima znanja a ne trgovine. Ovih dana je aktuelna i tema dugovanja otkupljivača voća, naročito hladnjačara maline koji voćarima duguju i po 50% ugovorene kupovine i cene. Pitanje postavljamo državnoj sekretarki, da li će i kako reagovati resor.
,, Mi znamo za problem, ali cenu mi ne određujemo. Svakao da ćemo se truditi da problem rešimo na način kako je nama omogućen. Naši malinari proizode strateški važno voće za našu zemlju i mi ćemo se potruditi da im pomognemo da ne budu uskraćeni za isplatu voća i duga iz 2022. godine. Ono na čemu radimo jesu nova tržišta, trenutno su to države Emirata ali i druga tržišta koja su spremna da plate za taj proizvod.,, odgovorila nam je Ivana Popović, držvna sekretaka
Gernarlno za sve kada je u pitanju zaštita voća, Marija Kolundžija u svom izlaganju na kraju je skrenula pažnju svim voćarima da vode računa o i novoj listi preparata koji su zbranjeni u EU ali i starim problemima. Prva i takoreći osnovna zaštita se odnosi na bakarne preparate. Kako se boriti protiv jabukovog smotavca predstavio je prof. dr Novica Miletić sa Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu. Predsednik Zadružnog saveza Srbije Nikola Mihailović pozdravio je skup ali i naglasio da samo udruživaljem i zajedničkim istupanjem na tržištu možemo biti jači i konkurentniji.
Ko je dika a ko slika?
U samom srcu Srbije, promovisani su noviteti u oblasti navodnjavanja, prihrane voća i voćarske mehanizacije, opreme i sredstva za zaštitu, berbu, čuvanje, klasiranje i pakovanje voća, daljinsko praćenje parametara u proizvodnji, primene bioregulatora, bakterija i mikroorganizama u zasadima, koji rešavaju i klučne probleme u voćarstvu. Proleće usred zime nije dobra vest, jer samo nekoliko dana ovih temeraturnih oscilacija mogu izazvati kretanje sokova. Nije nepoznanica ni da u aprilu imamo kasni mraz. Dakle klimat menja pristup u zaštiti voća. Na gružanskom samitu i Superior, porodična firma, neko ko je u povrtarstvu proslavio Srbiju van granica. Slonovo uvo, ona paprika visokih referenci ozbiljno je dobila u matičnoj kući konkurenciju u proizvodnji borovnice. Ove godine slave zanačajan jubilej.
,,Da evo 9. februara navršava se punih 30 godina rada. Taj datum ćemo proslaviti na Berlin Fruit logistika, ali ćemo tokom godine upriličiti druženje sa našim saradnicima jedan stručni skup. Izuzetno nam je drago da smo danas ovde u prilici da pokažemo voćarima naš proizvodni asortiman u voćarstvu. Narvno da su naši počeci vezani za povrtarsku proizodnju ali poslednjih godina se trudimo da odgovorimo zahtevima tržišta u proizvodnim zasadima bobičastog voća. Borovbnica je svakako najzastupljenija i naš zadatak je da pružimo kompletnu logistiku u tom smislu.,, sa ponosom ističe Nebojša Đinović
Da li će Srbi stati pod jednu šljivu, zavisiće možda i od toga da li proizvodnja šljive može da nam vrati staru slavu kada smo držali prvu i četvrtu pozoiciju po proizvodnji sveže ali i sušene šljive. Ipak ova ,,naša,, lepotica je i dalje voće koje ima izuzetan potencijal i još uvek nije dovoljno iskorišćena. Srbija bi mogla, sa 72.000 hektara, da postigne mnogo bolje rezultate. U planu je monitoring zasada šljiva, po pitanju starosti i sortne strukture. Tako ćemo najbolje znati čime raspolažemo za plasman na svetsko tržište. Šljiva nas je održala, njojzi hvala. Naši uzgajivači rado gaje sorte iz Čačka. Ako je Čačanska rodna Vaš izbor onda su saveti Prof. dr Ivana Glišića,sa Agronomskog fakulteta u Čačku bili plodonosni.Ono što treba da nas brine jeste ekspanzija autothonog sortimenta.
,,Šljiva je u prošloj godii možemo reći imala odličan kvalitet kod ranih sorti, kod onih kasnije gde je bilo navodnjavanja takođe. Generalno rod je bio manji delom zbog izmrzavanja, delom zbog gradonosnih oblaka koji je oštetio plodove, pa je tako i padala cena.Sama sitacija u šljivarstvu je takva da možemo i da se možda radujemo, jer se na ovde prostore vraća šljiva polako. Poslednjih par godina nam daje nadu da ova voćna vrsta neće biti skrajnuta na neke margine, već ostati nešto po čemu je Srbija prepoznatljiva. Ono što zabrinjava da radimo stihijski poslove. Primetno je veliko interesovanje za stare sorte, poput crvene ranke. Treba biti obazriv jer ova šljiva ima upotrebnu vrednost samo u proizvodnji rakije, a da ona dostigne punu rodnost treba par godina. Treba voditi računa o potražnji na tržištu, o tome šta mogu doneti nove regulative. Ne bi bilo pametno da se konzumna šljiva i šljiva za slatku preradu devastira.Niska otkupna cena gurala je proizvođače u preradu rakije, opet je pitanje šta i sa rakijom. Tako da na tom planu treba, kažem biti obazriv! ,,
U dvadesetom prvom veku bez dobre mehanizacije nema ni dobrih rezulata. Šumadija nema parcele u brazdi, konfiguracija zemljišta nam takođe nije najnaklonenija ali su uslovi za voćarstvo ipak više nego dobri. Kompanija Agrotech RTI su predstavile svoje voćarske adute, kao i domaćini, Gruža agrar.
Domaćinski odnos
Nikolići su učili od priznatih, skupljali znanje i informacije i prvo ih primenili na svojim platnažama i u svom kraju. Zhvaljujući njihovoj viziji i unapređenju tehnologije samo je u Gruži podignuto polsednjih godina nekoliko desetina hektara zasada voća po visokim standardima. Da je vredelo doći potvrđuju i sami voćari…
Skup je otvorila državna sekretarka ministarstava poljoprivrede, Ivana Popović koja je ovom prilikom ukazala na eAgrar i benefite koje će novi sistem doneti u smislu davanja subvencija, lakšeg funkcionisanja i kontrole istih. Odala je posebno priznanje domaćinima na impresivnom skupu, odabiru stručnjaka i tema, kao i naporima da voćarska proizvodnja bude na visokom nivou i samim tim bude isplativa i na tržištu prepoznata i cenovno priznata.
Naravno za kraj smo ostavili naše domaćine. Porodica Nikolić , organizator Savetovanja u Gruži ujedno su najveći proizvođači voća jabuka, borovnica i nektarina u ovom kraju Gruža Agar, poznata po protivgradnim mrežama i pratećčoj opremi u berbi voća, kompletnoj logistici i projektovanju plantaža, nakon čuvenog vozića, i ove godine izabcila nov proizvod iz svoje radionice, za koje je takođe vladalo veliko iteresovanje..
„Gruža agrar“ se bavi proizvodnjom i dodatne opreme za voćarstvo, kao što su razne platforme, kengur torbe za berbu voća, vitla za žicu, sajle, kolica za berbu i transport voća. Trudimo se da svake godine ono što vidimo u svetu pokušamo da napravimo ovde kod nas i ponosni smo na to da svake godine uspemo da uvedemo neku inovaciju i napravimo novi proizvod. Kao porosdica i kao tim Gruže agrara smo svesni da samo kvalitetom možemo da pariramo na tržištu, to je ono iza čega stoji naše ime i što nikada nećemo pogaziti.Poverenje se stiče samo uzajamnim razumevanjem i u poslovnom svetu. Sve ono što primenjujemo na našim platnažama i što se ispostavilo uspešnim, cilj je da ponudimo voćarima širom Srbije, pa i Balkana. ” kaže Nemanja Nikolić, vlasnik Gruže agrara
Od prošle godine sa radom je otpočeo i Centar za voće, povrće, začinsko i aromatično bilje na imanju porodice Nikolić gde će se skupljati proizvodi i kooperanata iz Gruže, ali i proizvodnja povrća.
,,Ono što smo odradili jeste da smo izvršili nabavku za sortiranje i pakovanje borovnice kao i ostalog voća, konkretno jabuke, a i pored toga stvorili smo uslove da naše kvalitetne proizvode i proizvode naših kooperanata, smestimo, rashladimo, sortiramo i pakujemo u momentu kada je na tržištu takva cena da možemo da budemo više zadovoljni, da možemo da ostvarimo veći profit od naših proizvoda. Počeli smo sa proizvodnjom sveže salate pod protivgradnim mrežama, sa sistemom orošavanja, tako da uz saradnju sa strukom sa zemunskim Poljoprivrednim fakultetom, od 11 sorti koje smo ove godine odgajali ovde u Gruži imamo odlične rezultate na sedam sorti salata i na tri hektara smo ostvarili jako dobar kvalitet, a reakcije od kupaca i sa tržište su jako dobre i pozitivne. Tu smo iskoristili priliku da ne samo nešto novo naučimo i mi i naši kooperanti i idemo u pravcu proširivanja te proizvodnje gde ćemo dodati još neke povrtarske kulture ,, dodaje mlad domaćin Nikolić.
Agroklimatski uslovi u našoj zemlji su bogom dani za voćarsku proizvodnju. voćari su dokazali da postoji volja za napredovanjem, za novim znanjima. Jedino što fali, je više novca i sigurno tržište, imajći u vidu da se u hladnjačam u Srbiji nalazi još uvek prilično jabuke i maline. Opšti utisak je da su domaćini prevazišli sva očekivanja i još jednom pokazali pisvećenost svojoj misiji, tako da su sebi nametnuli još obimniji i teži zadatak za buduće događaje koje organizuju. Prof Zoran Keserović, o čijem radu i doprinosu u voćarstvu Srbije je izlišno govoriti, na pravi način dao je pečat i ocenu ovogodišnjem skupu.
,, Moram da kažem da mi je izuzetno drago što sam danas ovde, jer ovo je zaista impresivan skup gde na jednom mestu imate ovoliko pameti, znanja, iskustva i mogućnosti za napredovanje jedne oblasti poljoprivrede koja može imati neograničene resurse napredka i profita. Ovo savetovanje s obzirom na izbor tema, otvara put da proizvođači dođu do informacija što je vrlo važno a što je još važnije dođu do znanja. Tako da ovakve skupove podržavam, podržavam da treba ulagati u ljudske resurse, jer samo znanjem možemo pobediti na svim poljima.Ovde su izabrane zaista teme gde smo zaista napravili pomak a to se ne može bez znanja, bez struke, bez novih tehnologija. Ja mislim da smo u proizvodnji jabuke na Balkanu među vodećima po proizvodnji i kvalitetu. Rezultat toga su svakako ovakvi skupovi i stručna predavanja.,, zaključuje profesor
Iznenađenjima nije čini se bilo kraja pa su na kraju druženja domaćini uz nagradnu igru obezbedili i nekoliko vrednih nagrada, gde je glavna, ipak Gružanska platforma za braće voća. Uz najlepše gružanske specijalitete i note gružanskih sela učenje su učesnici zamenili opuštenim druženjem .Uz fotkanje za uspomenu, stisak ruke i široki zagrljaj odlazimo u smiraj dana uz snežnu i jaku vejavicu . Kreću svi ka novim zadacima i radnim pobedama a mi im želimo da godina bude rodna i nagrađena. Novi sastanak domaćini zakazuju 3.juna na Saboru voćara na plantažama u Balosavi, gde nas očekuju nova izneđaenja i nova rešenja. Tome služe saradnici i prijatelji. S. C.