Više od 1,3 miliona tona industrijske hrane za životinje proizvedeno je u Srbiji prošle godine, od čega smo izvan granica zemlje plasirali više od 244.204 tone, mada se beleži se i rast uvoza iste. O problemima u sektoru stočarstva i na tržištu hrane za životinje bilo je reči, između ostalog, na sednici Sekcije proizvođača hrane za životinje Moravičkog i Raškog upravnog okruga, Grupacije proizvođača hrane za životinje i Udruženja za stočarstvo i preradu stočarskih proizvoda. Na žalost na zadatu temu bilo je malo učesnika.
Na sednici je ukazano da stočarstvo u Srbiji posluje u otežanim uslovima zbog smanjenog broja životinja, rasta cene energenata i žitarica, što je direktno uticalo kako na sektor hrane za životinje, tako i na farmere. Smatra se da je razlog smanjenja broja životinja, pored uticaja poskupljenja osnovnih proteinskih hraniva, bio i nesiguran plasman proizvoda, zbog čega su se mnogi stočari odlučili za izlazak iz ove proizvodnje, mada rešenje uvek postoji kaže prof. dr Radmila Marković, sa Katedre za ishranu i botaniku Fakulteta veterinarske medicine Univerziteta u Beogradu
,, Mi pratimo, kao jedna od najznačajnih institucija stanje u ovom sektoru. Po vokaciji smo usko povezani sa stočarima i na žalost imamo podatke sa terena da nam stočni fond opada. Kada je svinjarstvo u pitanju svakako da su Mašva i Srem najugroženiji, prostori gde su bile ogromne farme i gde se radila proizvodnja izuzetno kvalitetnog mesa i mesnih prerađevina. Zbog već poznatih razloga, ponajviše niske cene u otkupu i visokih imputa proizvodnje mnogi su odustali. Smatram da leka ima, naročito prema mladima koji žele da ostanu dosledni tradiciji na gazdinstvu i onima koji se još uvek dvoume. Ako želimo da sačuvamo i obnovimo taj sektor, moramo pomoći mlade i omogućiti opstanak na selu, određenim benefitima.,, sugeriše ovaj vrsni stručnjak
Контрадикторна ситуација је да имамо важећи Закон који не препознаје употребу ГМО хране за животиње, а са друге стране увозимо месо животиња за које прецизно не знамо да ли su jele ГМО hraniva.Naš problem je i manja potropšnja, te treba u javnim ustanovama forsirati domaće proizvode.
,, Ako nismo sigurni kako ili ne znamo kako sprovesti određene mere u cilju zaštite sostvenih resursa koji podrazumevaju naše stočarstvo i našu proizvodnju, moramo pratiti razvijene stočarske zemlje. Videti kako to oni rade, a činjenice govore da tamo gde je udeo stočarstva veći u ukupnom zbiru, tu je i kompletna ekonomija jača. Prosto lanac stočarstva povlači za sobom mnoge kategorije, pre svega tu su stočari, zatum uposleni na tim farmama, sektor hrane i proizvodnje, farmako industrija i veterinari, tehnolozi, koji opslužuju zdravlje životinja i bezbednost hrane. Kada je u pitanju potrošnja svakako da na sam kućni budžet savetom ne možemo da utičemo. Ono što je svakako preporuka, svim ustanovama od vrtića, škola, bolnica, hotela da u javnim nabavkama daju prednost domaćoj proizvodnji. Prvo što je kontrolisana u našim uslovima i drugo mislim da taj kvalitet ne može zadovoljiti tim potrebama. Ne mogu tvrditi da možemo ispratiti strani lanac od njive do tanjira, a to opet ima neke druge posledično uzročne veze.,,nastavlja sagovornica
Stočarstvo kao ruralni sektor obuhvata sve ekonomske aktivnosti oko uzgoja životinja, te se pored proizvodnje hrane za životinje na regionu razvija i proizvodnja prirodnog đubriva (preradom komposta sa farmi životinja), koje je kao domaći resurs značajno za organsku proizvodnju. Najvažnije u lancu povezanosti manji broj stočara znači slabiju ekonomiju jer ova grana poljoprivrede povlači za sobom mnoge proizvodne sektore. Sam podatak da je odnos biljne i stočarske proizvodnje 70:30 u korist biljne proizvodnje govori o tome kakva je trenutna situacija u stočarstvu.
,, I sama slika koliko se nas proizvošača odazvalo skupu govori u prilog tome kakva nam je situacija. Mi imamo skok cena u svinjarstvu dva puta godišnje pred Božić I pred Uskrs, sve drugo je lutrija. Mi smo u protekle dve godine desetkovali ovaj sector. Mnogi su ugasili svoje farme. Ja lično sam poslednjih godina sa 60 spao na 20 prasilja. Ovog trenutka oni koji planiraju tov uvoze uglavnom prasda iz Danske. Što se toče govedarstva, mislim da je tamo još teža krvna slika jer od teleta do bika ili krave treba mnogi više. Mi smo dve godine poslovali sa gubicima prvo zbog korone a u prošloj godini zbog divljanja cena žitarica, tako da ko je opstao on je i ostao, ko nije nema daljih razgovora.,, kaže Zoran Milićević, svinjar i presddnik SPASA
Ishrana životinja je sada mnogo više od samo povećanja performansi životinja, sa zadatkom očuvanja njihovog zdravlja i dobrobiti važno je putem ishrane i minimizirati njihov uticaj na životnu sredinu. Takođe od ishrane životinja zavisi ispunjavanje sve izbirljivijih ukusa potrošača – upogledu hrane životiskog porekla. Ulaganje u istraživanja o ishrani životinja je od suštinskog značaja za pomoć farmerima koji se bave stočarstvom, i koji čuvaju održivost i očuvanje stočarske proizvodnje. Bez obzira na impute hrana je jedan od najvažnijih faktora uspešne proizvodnje na farmi, te stoga moramo imati kvalitet a nauka to omogućuje.
,, Hrana za životinje je mnogo više od njene mešavine zbira sastojaka. Ulaganje u istraživanja o ishrani životinja je od suštinskog značaja za pomoć farmerima koji se bave stočarstvom, i koji čuvaju održivost i očuvanje stočarske proizvodnje. Mi svake godine imamo recimo vitaminske smeše, aditive, sastojke koji pomažu boljem udelu u proizvodnji. Svi ti proizvodi se ispituju, strogo kontrolišu kako u svetu, tako i u našim institutima i laboratorijama. Neki aditivi, sastojci odlaze u istoriju i skidaju se sa liste sledljivosti proizvodnje.,, kaže prof. Marković
Sektor stočarstva daje vitalni doprinos cirkularnoj ekonomiji. Ovaj benefit se generalno zanemaruje, a ekonomski rezultati ove poljoprivredne proizvodnje su često nepoznati.Ne treba zanemariti činjenicu da proizvođači hrane za životinje posluju na ulazu sa berzanskim proizvodima, ali krajnji proizvod, hrana životinjskog porekla je proizvod socijalne kategorije. Kada se postavlja pitanje kvaliteta proizvoda hrane za životinje, uključujući i hranu za kućne ljubimce, važno je sagledati izvozne rezultate ove industrije, uz činjenicu da su domaći proizvodi hrane za životinje bez prisustva GMO.
,, Mi smo pokrenuli temu GMO – hrane i hrane za životinje, imajući u vidu pad stočnog fonda u Republici Srbiji i povećan uvoz mesa iz EU gde je dozvoljena ishrana životinja GMO hranivima. Činjenica je da je proizvodnja mesa u Republici Srbiji zbog nedozvoljene upotrebe GMO u hrani za životinje, skuplja nego u okruženju, što utiče na konkurentnost domaće proizvodnje. Dalje, problem aflatoksina u kukuruzu uticaj vremenskih prilika na rod 2022. uz neadekvatnu pripremu ratara polazeći od problema koji je prisutan i na tržištu EU, prema dostupnim informacijama u EU je povećana dozvoljena koncentracija aflatoksina u kukuruzu na 10ppm dok kod nas to iznosi 5ppm. Kukuruz koji je sa niskim sadržajem aflatoksina izlazi iz zemlje, a ostaje onaj sa višim sadržajem. Postavlja se pitanje da li postoji način da se to spreči, jer ćemo u suprotnom imati isključivo kukuruz sa višim sadržajem aflatoksina, te da li će dozvoljeni nivo aflatoksina u mleku biti isti kao i za EU tržište.,, rečeno je na sastanku
Ipak, polazeći od zvaničnih podataka Evropske asocijacije proizvođača hrane za životinje (FEFAC) o upotrebi GMO hrane za životinje po zemljama članicama EU, kao i da je 35% jeftinija GM hrana za životinje od hrane za životinje koja ne sadrži GMO, uz činjenicu da cena hrana za životinje učestvuje i do 80% u ceni koštanja proizvoda odnosno mesa, mleka i jaja, dolazi se do zaključka da je domaći proizvod bez GMO, što se potvrđuje i načelom sledljivosti, skuplji i nekonkurentan na tržištu koje nije precizno definisano uslovima istog., kaže se u izveštaju Grupacije
I dalje je među prioritetima – hitno usklađivanje propisa u oblasti hrane za životinje i veterinarskih lekova, na osnovu kojih je moguće pratiti rezidue u hrani za životinje i mesu i jajima.
Industrija hrane za životinje pomaže da se poveća konkurentnost stočarske proizvodnje u EU čuvajući uslove slobodnog pristupa sirovinama na tržištu EU i tržištima širom sveta. Ishrana životinja je sada mnogo više od samo povećanja performansi životinja, sa zadatkom očuvanja njihovog zdravlja i dobrobiti važno je putem ishrane i minimizirati njihov uticaj na životnu sredinu. Takođe od ishrane životinja zavisi ispunjavanje sve izbirljivijih ukusa potrošača – upogledu hrane životiskog porekla. Na žalost stočna hrana se ne prodaje kao nekada, tvrdi jedan od lokalnih proizvođača koji je ostavio samo pogon za kućne ljubimce.
,, Ja pritisak nisam izdržao, tako da sam od nekoliko linija za proizvodnju ostavio jedino liniju za kućne ljubimce. Ta hrane jedino ide na području gde imam prodajnu mrežu. Ovde velikih farmi nema I svi koji se bave stočarstvom gledaju da hranu proizvode sami. Drugo, poslednjih godina žitarice su nešto skulje, kao I svi ostali troškovi koji prate proizvodnju tako da će vreovtno na tržištu ostati samo veliki igrači.,, kaže Mirko Arsić
Sektor stočarstva daje vitalni doprinos cirkularnoj ekonomiji. Ovaj benefit se generalno zanemaruje, a ekonomski rezultati ove poljoprivredne proizvodnje su često nepoznati. Međutim,stočarska proizvodnja u Srbiji u krizi je nekoliko decenija, a godišnje obim stočarske proizvodnje pada za dva do tri odsto. Pad stočarske proizvodnje ugrožava direktno ili indirektno nekoliko sektora privrede između ostalog i sector Proizvođača hrane za životinje, ali i druge grane prerade i proizvodnje stočarskih proizvoda. I pored evidentih problema, vrednost stočarske proizvodnje u Srbiji je u prošloj godini bila 176, 2 milijarde dinara. S. C.