Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku iz novembra 2022. mineralna đubriva u Srbiji su za godinu dana poskupela čak 126%. Zbog toga računica poljoprivrednika pokazuje da je đubrivo i dalje skupo u odnosu na ranije sezone i da bi sa trenutnom otkupnom cenom žitarica,koje su u padu, bilo prihvatljivo da ono košta upola manje. Primetno je, da su u poslednje dve nedelje cene đubriva niže i na tržištu Srbije. Pojeftinila je većina hemikalija potrebna za prihranu useva, a samo ruska urea je krajem januara bila za gotovo 12% jeftinija u odnosu na decembar prošle godine.
Slična situacija je i u svetu i u Evropi. Pad troškova mogao da ohrabri poljoprivrednike da ponovo počnu da primenjuju više đubriva, podstičući proizvodnju, što bi istovremeno uticalo da se smanje troškovi hrane za potrošače koji su takođe pogođeni istorijskom inflacijom. Kod proizvođača hrane i trgovaca ovih novina na žalost i dalje nema. Analitičari kažu da se gotovo pa nikda nije dogodilo da cene hrane nakon krize budu vraćene, samo je pitanje u kojoj meri je i gde poskupela i na koji način se ekonomija države borila protiv istih.
Što se mineralnih đubriva tiče tu je sitacija potpuno jasna. Na međunarodnom terminskom tržištu urea trenutno košta 320 USD po toni, a toliko je iznosila u januaru 2021. U januaru je koštala 410 USD/t, a u decembru prošle godine 520 USD/t. Dakle, trend pada je i dalje prisutan iako je vreme za prolećnu prihranu i đubrenje te bi po svoj logici cene trebalo da rastu. Glavni izvoznici sa Bliskog istoka izvestili su o FOB cenama (kada je imenovana luka u koju se roba otprema, op.a.) uree od 357 USD/t u februaru i 345 USD/t u martu – u poređenju sa 450 USD/t u januaru.
Kada je reč o amonijaku, očekuje se povećanje proizvodnje nakon što je u Evropi pala cena gasa. Ipak, i za njim je potražnja neuobičajeno slaba, posebno sa ključnih tržišta kao što su Indija, Brazil, Evropa i SAD.
U Nemačkoj su cene azotnih đubriva i amonijaka takođe pod velikim pritiskom. U njihovim uvoznim lukama urea trenutno košta nešto manje od 565 evra po toni. To je oko 100 evra manje nego u januru, a ujedno i najniža cena od septembra 2021. godine, dakle u 18 meseci.
Kalcijum amonijum nitrat (KAS), najvažnije azotno đubrivo koje koriste tamošnji poljoprivrednici, trenutno košta nešto manje od 475 EUR/t. U januru je iznosio 610 evra što je na nivou iz oktobra 2021. Rastvor amonijum nitrata uree (AHL) trenutno košta gotovo 510 EUR/t u nemačkim uvoznim lukama, što je više od 100 evra manje nego u januaru.
Cene kalijumovih đubriva ostaju i dalje visoke. Jedan od razloga je taj što 40 odsto svetske ponude dolazi iz Rusije i Belorusije, a drugi što kanadski proizvođači trenutno ne povećavaju svoje ograničene proizvodne kapacitete. Matematički te tri zemlje činile su 70 odsto ukupnog izvoza pre početka rata u Ukrajini.
Rusija se preusmerila na tržište Latinske Amerike i Indije, gde je postizala rekordne cene. Tako su iznosi za kalijumovu so na svetskom tržištu naglo porasli 2022. s 221 USD/t na 562 USD što je bio najviši iznos od februara 2009. Uprkos padu prodaje i izvoznih sankcija, u prvih deset meseci 2022, isporuke đubriva donele su ruskom budžetu 16,7 mlrd USD (70% više nego u istom periodu prošle godine, uz pad prodaje za 10%), objavio je sredinom ovog meseca Financial Times, čiji analitičari ovu situaciju pripisuju rastu cena đubriva zbog sukoba u Ukrajini.
Kada je reč o ceni potaše, ona je definisana velikim kupoprodajnim ugovorima Kine i Indije, koje određuju tržište ostatka sveta. Prošle su je godine kupovali za 590 USD/t u poređenju sa 247 USD godinu pre (2021.). Analitičari očekuju da će kineski i indijski ugovori ove godine pasti ispod 450 USD/t što bi trebalo da smanji cene na svetskom tržištu. /Potaša je naziv za mineralno jedinjenje koje sadrži kalijum, jedan od tri ključna hranljiva sastojka potrebna za đubrenje osnovnih useva poput pirinča, pšenice, šećera ili soje. Dok se preko 90 odsto potaše koristi za proizvodnju đubriva, ona se takođe široko koristi u prehrambenoj industriji. Belorusija je inače drugi svetski proizvođač ove sirovine be koje nije moguće proizvesti potrebne količine kalijumovog đubriva za proizvodnju hrane. Evropa gotovo i da nema sopstvenu proizvodnju potaše i bila je oslonjenja na uvoz iz Belorusije.
Juče je na produktnoj berzi u Novom Sadu bila primetna veća ponuda đubriva. UREA se nudi u cenovnom rasponu od 553,00 do 560,00 €/t, ruski AN nuđen je od 600,00 do 610,00 €/t. dok se mineralno đubrivo urea iz Turkmenistana u pakovanju od 500 kilograma nuđeno po ceni od 570 EUR po toni.
Zbog niže cene prirodnog gasa, koji je glavna sirovina za proizvodnju azotnih đubriva očekuje se njihov dalji pad u prvoj polovini godine, predviđaju stručnjaci za poljoprivredu. Pad cene ovog važnog imputa u poljoprivrednij proizvodnji nije doneo i potražnju. Nime, đubrivo se globalno i dalje slabije prodaje jer poljoprivrednici izbegavaju da se izlažu visokim troškovima dok su cene njihovih proizvoda neizvesne. Ovih dana Rusija je prodala ogromne količine pšenice što će direktno uticati na pad cene ove žitarice gledajući globalno. Ukoliko dođe do drastičnog pada i ostalih žitarica, ratari će biti u nezavidnom položaju, naročito oni koji još uvek čuvaju zrno u silosima.
Forumi poljoprivrednika, koji su trenutno u fazi nabavke đubriva, naročito za važnu prihranu pšenice u februaru, možemo videti da mnogi od njih ipak neće kupiti pa tako ni baciti na njive veće količine. Nepisano ali i zapisano pravilo… manje đubriva, znači i manje prinosa. S.C.