Vafa el Kuri, Investicioni centar Organizacije za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih nacija
Duže od 15 godina Investicioni centar FAO (Organizacija za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih nacija) prisutan je u Srbiji, u početku sa manjim, a potom sve značajnijim projektima vezanim za proizvodnju u agraru.
Foto: Arhiva FAO Srbija
Prema rečima zvaničnice IC FAO, Vafe el Kuri (Vafaa el Khouri), misija te organizacije je da smanji siromaštvo podržavajući zemlje članice u proizvodnji bezbedne i kvalitetne hrane, koja će biti dostupna njihovim građanima.
– Investicioni centar u konsultaciji sa vladama zemalja u kojima radi podržava dizajn i implementaciju kredita za različite projekte u oblasti agrobiznisa, ruralnog razvoja i zaštite od negativnih efekata klimatskih promena. Naši multidisciplinarni timovi u ovim poslovima tesno sarađuju sa međunarodnim finansijskim institucijama poput Svetske banke, EBRD, IFAD, azijskim i afričkim razvojnim bankama. Cilj je da investicije u što većoj meri utiču na smanjenje siromaštva, negativnih efekata po životnu sredinu i da unaprede poljoprivrednu proizvodnju. Imamo posebne službe za različite regione u svetu, uključujući Aziju, Afriku, Evropu i Centralnu Aziju (gde spada Srbija), Bliski istok i Latinsku Ameriku, i trudimo se da za kreditiranje kandidujemo projekte kojima se otklanjanju zakonodavne ili infrastrukturne prepreke i ujedno poboljšava klima za poslovanje svih učesnika u agrobiznis lancu vrednosti, i malih farmera i velikog biznisa – kaže El Kuri u razgovoru za Danas.
Ona ističe da se poslednjih godina u Srbiji najviše generišu projekti u oblasti bezbednosti i kvaliteta hrane, zatim promocije izvoza, a u novije vreme navodnjavanja i upravljanja vodnim resursima.
– Zbog posledica klimatskih promena sve je naglašeniji značaj dostupnosti vode i potreba upravljanja hidrološkim kapacitetima, jer da biste imali kvalitetno zrno, proizvod, u količinama koje su potrebne za izvoz, neophodno je da imate izvore iz kojih ćete obezbediti navodnjavanje. Te projekte u Srbiji uglavnom radimo sa EBRD. Sa Svetskom bankom smo kreirali modele povezivanja agrara, prerade i trgovine, kako bi u taj lanac moglo da se uključi što više farmera, malih i srednjih preduzeća. Tako se stvaraju kapaciteti, znanje i novac koji su potrebni da se odgovori zahtevima tržišta, a da se pri tom ne naruše postulati zaštite životne sredine – ističe naša sagovornica.
MALINA JE SRPSKA PERJANICA
Ona naglašava da IC FAO do sada podržavao i privatni sektor, pre svega farmere, njihove asocijacije i mala i srednja preduzeća, ali da odnedavno prepoznaje njegovu sve veću ulogu u ostvarivanju ciljeva održivog razvoja.
– U Srbiji su se do sada svi naši projekti odnosili na područje poljoprivredne proizvodnje. Jedan od značajnijih je pomoć u dobijanju oznake geografskog porekla, gde je FAO dao podršku kroz sve faze, od inicijative do usvajanja regulative koju mogu da primene i mali proizvođači spremni da se udruže i uključe u lance. Drugi aspekt našeg rada je pomoć malim proizvođačima da se prilagode pravilima EU, odnosno podizanje kapaciteta Srbije da može da odgovori na zahteve koji se postavljaju tokom integracije. Naši projekti bavili su se i promocijom izvoza i to u dve ključne oblasti. Jedan je bio podrška izvozu žitarica i uljarica, on je u najvećoj meri implementiran u saradnji sa asocijacijom „Žita Srbije“ čiji članovi izvoze više od 80 odsto žitarica. Srbija jeste veliki izvoznik, za neke vrste žitarica je među deset najvećih u svetu, ali do sada nije postojala organizovana promocija na inostranom tržištu – objašnjava El Kuri.
Dodaje da je IC FAO podržao asocijaciju na način koji je ojačao njen kapacitet, pomogao da se uvedu novi, promotivni alati i usluge za članove, od dostupne analitike, podataka o cenama i kvalitetu žitarica do putovanja na svetske događaje, stručne prezentacije na međunarodnim sajmovima gde Srbija ranije nije bila organizovano predstavljena. Ta globalna vidljivost omogućena preko FAO, rezultirala je izvozom srpske pšenice u Egipat, koji je najveći svetski uvoznik žita i za čije tržište Srbija ranije nije mogla da ispuni zahteve. Sada je to uspela i čak je prošle godine prvi put dobila njihov poziv da učestvuje na tenderu.
– Drugi veliki projekat je promocija bobičastog voća, pre svega maline, srpske perjanice ili crvenog zlata, kako je zovu. Preko našeg programa omogućeno je osnivanje udruženja „Ariljska malina“, zatim su otvorena vrata da se na nekim međunarodnim kongresima, poput roterdamskog, prezentuje to srpsko voće, ali i da se dalje radi na regulativi kako bi članovi mogli da se udruže i registruju najpre na nacionalnom a potom da ispune zahteve na nivou EU. Uz to, kao drugi vid promocije, radimo na pronalaženju tržišta na koje Srbija ranije nije izvozila – ističe ona.
KAKO DA PREŽIVE MALI FARMERI
El Kuri kaže da globalni problem opstanka malih proizvođača u konkurenciji sa velikim sistemima, pogađa i agrar Srbije ali i sisteme na koje se on naslanja, poput prerade i prodaje hrane.
– Mali proizvođači su marginalizovani, njihova otpornost na klimatske promene, ekstremne vremenske uslove koji uništavaju zasade i rod, mnogo je manja nego kod velikih kompanija a pri tom nemaju obezbeđena sredstva ni osiguranje kada pretrpe veliku štetu. To je kompleksan problem za koji ne postoji jedinstveno rešenje. Najvažnije je da mali farmeri budu prepoznati u procesu izrade legislative, ali i da se udruže u bilo kom obliku, u zadruge, asocijacije, radi prodaje ili nabavke. To će im omogućiti da efikasnije odgovore na uslove koje postavlja ekonomija velikih sistema. U okviru programa FAO pružena je tehnička podrška i finansijsko savetovanje ne samo za udruženja već i pojedinačnih farmera a trudimo se da tim asocijacijama podignemo kapacitet i za pregovore na tržištu i za razgovore sa donosiocima odluka, poput resornih ministarstava ili drugih institucija – ukazuje sagovornica Danasa.
Ona dodaje da FAO posebno pazi na mala i srednja preduzeća koja jesu biznis, ali je uglavnom reč o porodičnim firmama.
– Jedan od načina pomoći malim i srednjim preduzećima je sticanje oznake geografskog porekla jer time dobijaju pristup specifičnim tržišnim nišama. Oni ne mogu da se takmiče sa ekonomijom velikih kompleksa, izvoznicima i uvoznicima, ali mogu da ponude male serije visokokvalitetnih tradicionalnih proizvoda sa oznakama geografskog porekla i da na taj način budu konkurentni. Takođe, jedna od pomoći namenjena Srbiji je i podrška u donošenju podzakonskih akata i uredbi u oblasti bezbednosti hrane usklađenih sa EU o fleksibilnosti, a namenjena je malim proizvođačima. EU zahteva određena pravila od proizvođača, to obično ispunjavaju velike kompanije, ali je na ovaj način i malim proizvođačima i prerađivačima ostavljena mogućnost da kroz proces proizvodnje i prerade određene sirovine, bez ugrožavanja kvaliteta i bezbednosti hrane, ostvare benefite na zahtevnom tržištu – kaže ona.
Navodnjavanje prioritet agrara u Srbiji
Prema rečima El Kuri, značajni su i projekti koji tek treba da budu pokrenuti u Srbiji. Još pre nekoliko godina FAO i EBRD ocenili su da je navodnjavanje jedan od prioriteta agrara u Srbiji, rađeno je na terenu, utvrđeni su prioriteti i naša organizacija će pomoći Srbiji u izradi Strategije navodnjavanja.
– U pripremi je i čeka na odobrenje i projekat borbe protiv afričke kuge svinja, izuzetno rizične bolesti koja se pojavila i u Srbiji, a čije je suzbijanje značajno ne samo za lokalnu industriju, nego je i regionalno pitanje u čije se rešavanje Srbija uključuje. Uz to, još uvek čekamo na odobrenje za projekat o kvalitetu i bezbednosti hrane kroz oznake geografskog porekla ali i za dalju promociju oznake „Srpski kvalitet“ za koju je podršku dalo resorno ministarstvo – najavljuje El Kuri.
Prvi put u Srbiji
Iako je odavno to želela, Vafa el Kuri početkom novembra prvi put je došla u Srbiju.
– Prvog dana sam odmah otišla u Arilje i impresionirana sam koliko je malina sa ovog prostora visokokvalitetan proizvod. Ali, i ljudi su ne samo prijatni, već imaju puno kapaciteta, profesionalni su i inovativni, jer su od tog voća razvili čitavu paletu različitih proizvoda. Kreativne kombinacije su u poslasticama, sladoledima, čokoladnim prelivima, sokovima, kolačima, sve je to urađeno sa puno kreativnosti koja zaslužuje da se plasira na veća tržišta. Privatno, jako sam uživala u hrani i entuzijazmu ljudi i zaista bih želela da ponovo dođem – kaže El Kuri.
Piše: Mirjana N. Stevanović 08. decembra 2019. Izvor ,,DANAS,,