Komponovati smeše znači napraviti dobar izbor i odnos leguminoza i trava.Udeo leguminozne komponente u smeši treba da bude 20-30% pokrovne vrednosti, Biološka raznovrsnost i polimorfnost vrsta iz familija Fabaceae i Poaceae koja ulazi u sastav smeša omogućavaju veliki broj kombinacija po različitim osobinama i namenama.Pri tome su dužina života i vertikalna (nadzemna i podzemna) distribuija vegetativne mase od najvećeg značaja.
Želja da u smeši bude što više leguminoza, zbog njihovog kvaliteta i azotofiksacije, je značajno ograničena ekološkim uslovima gde su sejani travnjaci najzastupljeniji – u brdsko-planinskom području.
U našim uslovima se uglavno koriste lucerka, crvena detelina i žuti zvezdan, jer za belu detelinu nije bilo odgovarajućih tipova (ladino), a esparzeta nije našla odgovarajuće mesto ni u istraživanjima ni u praksi.
Najveće ograničenje za veći deo lucerke u smešama i njeno duže održavanje su kisela zemljišta, a za crvenu detelinu kratak život, a za žuti zvezdan mala kompetativna sposobnost.
Zato je najčešći slučaj da već posle prve, a naročito posle druge godine korišćenja, leguminozno-travne smeše postaju samo travne.
Udeo leguminozne komponente u smeši treba da bude 20-30% pokrovne vrednosti.
Za razliku od leguminoza, kod kojih je broj vrsta mali, a ograničenja uslova spoljne sredine veća, kod trava postoji veliki izbor vrsta, a u svetu i veliki broj sorti. To omogućava da se prave smeše sa precizno zadatim karakteristikama po dužini korišćenja, nameni, kvalitetu, intezitetu proizvodnje, frekvenciji korišćenja (italijanski i engleski ljulj).
Preporuka kombinacija za reone
- za prifarmske, intenzivne sisteme može da se preporuči uključivanje u smeše kvalitetnih vrsta sa kraćim vekom korišćenja (italijanski i engleski ljulj),
- za terene sa visokim nivoom podzemnih voda visoki vijuk,
- za suvlja i peskovita zemljišta bezosni vlasen,
- za lakša zemljišta u brdskom području francuski ljulj,
- za dublja i plodnija ježevica i livadski vijuk,
- za planinsko područje mačiji rep.
Ovo bi bile vodeće travne komponente u smeši, a ostale vrste, među njima i niske (crveni vijuk, rosulje, livadarke), kao pratilice za bolju popunu prostora.
Optimalno vreme kosidbe za prvi otkos kod trava je u fazi od vlatanja do klasanja.
Na momenat optimalne faze korišćenja travnjaka utiče:
- udeo trava i leguminoza u travnjaku,
- količina azota primenjena u proleće do prvog otkosa i
- vreme kosidbe.
Kada je u pitanju vreme kosidbe, prvi otkos kod trava se koristi u fazi od vlatanja do klasanja. Takvim košenjem postiže se 3-4 otkosa u toku vegetacionog perioda. Na prirodnim travnjacima uzima se momenat vlatanja do klasanja trave koja dominira u biljnoj zajednici travnjaka. Kod leguminoza optimalno vreme kosidbe je u fazi formiranja cvetnih pupoljaka.
U ranijim fazama razvoja, biljke imaju veći kvalitet mase i veći procenat svarljivosti. Sa starenjem biljaka povećava se prinos, ali istovremeno opada kvalitet.
Po nekim iskustvima optimalno vreme kosidbe je kada se cvast pojavi na 50% izdanaka.
U ovoj fazi se postiže maksimalan prinos uz izbegavanje opadanja svarljivosti, što je specifično za kasnije faze razvoja biljke.
Odlaganjem kosidbe povećava se udeo suve materije, ali se smanjuje količina proteina.Kasna kosidba ima štetan uticaj na prirodni travnjak tako što favorizuje visoke trave na štetu niskih i prouzrokuje tendenciju stvaranja busena a intenzivnije đubrenje azotom pospešuje ovaj efekat.
U poslednje vreme presudan uticaj na određivanje momenta kosidbe imaju vremenske prilike u vreme košenja travnjaka.Česte i obilne padavine odlažu momenat košenja i na taj način utiču na prinos i kvalitet pokošene mase i broj otkosa u toku vegetacije. S.C.