Na srpskom tržištu trenutno je 60 odsto uvoznih vina, a najviše je jeftinih makedonskih.Strateški razvoj vinarskog i vinogradarskog sektora jedan je od osnovnih ciljeva države u narednom periodu. Na inicijativu Saveza vinara i vinogradara Srbije krajem prošle godine prvi put je usvojen Program razvoja vinarstva i vinogradarstva za period 2021–2031. godina.
U uvodnom delu iscrpne strategije navodi se da naša država ima povoljne klimatske, zemljišne i druge uslove za gajenje vinove loze. U Srbiji postoje tri vinogradarska regiona, 22 rejona i 77 vinogorja. Iako postoji veliki potencijal za gajenje vinove loze, ekonomska kriza i gubitak tržišta tokom devedesetih godina prošlog veka, doveli su do velikog smanjenja površina pod vinovom lozom. Površine pod vinogradima karakteriše velika usitnjenost parcela, prosečna veličina vinograda kod nas je svega 0,34 hektara.
Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku za 2018. ukupna površina pod vinogradima bila je 20.466 hektara (bez regiona Kosovo i Metohija). Tako usitnjena struktura zasada značajno povećava ukupne troškove proizvodnje grožđa. Kako se ističe, Srbija ima jednu od najnižih gustina vinograda u Evropi sa samo 0,1 odsto ukupne površine pod vinogradima. Zbog toga udeo uvoznih vina na srpskom tržištu iznosi više od 60 procenata.
– Donošenje ovog Programa će omogućiti da Srbija dostigne površinu pod vinogradima kao i zemlje u okruženju, uticaće na povećanje udela domaćeg vina na domaćem tržištu, rast izvoza domaćeg vina u Evropsku uniju i u treće zemlje, kao i na razvoj vinskog i seoskog turizma – navodi se u strategiji.
U poređenju sa zemljama u okruženju Srbija ima najmanju površinu pod aktivnim vinogradima, kao i jednu od najmanjih gustina vinograda – približno četiri puta manju od Hrvatske i šest puta manju od Slovenije. Takođe, proizvodimo i najmanju količinu vina u odnosu na susedne države, a stručnjaci napominju da je uvoz fokusiran na nabavku jeftinih vina iz Severne Makedonije koja predstavljaju 84 odsto ukupnog uvoza.
Stevan Rajta, direktor Saveza vinara i vinogradara rekao je za „Politiku” da je naša strategija „da ove podatke praktično preokrenemo i da naša, domaća vina imaju udeo od 60 procenata a strana 40 odsto”.
– Ne bojimo se konkurencije. Strani proizvođači svakako treba da budu tu, ali ne u ovolikom obimu. Nama je teško da u većoj količini izvezemo vina, recimo, u Hrvatsku i Sloveniju. Mnogo je više vina iz svih susednih država u Srbiji, dok naših vina na njihovim tržištima, sem u Crnoj Gori, nema ni u promilima. Želimo samo reciprocitet i da se da šansa domaćim vinarima i vinogradarima – rekao je Rajta.
Prema njegovim rečima, jedan od najvažnijih ciljeva Srbije jeste da se što više sade domaće, autohtone sorte grožđa, jer na taj način možemo izaći u svet. Trenutno je udeo domaćih sorti svega osam odsto što je malo, a cilj je da u narednih deset godini dostigne 30 do 40 procenata.
– Povećanjem kapaciteta postaćemo bolji. U poslednje vremene postoji interesovanje za sadnju vinograda i mislim da Srbija može da ostvari planove – ističe Rajta.
Nema podsticaja bez upisa u registar
Ministarstvo poljoprivrede objavilo je da su podsticajne mere u Srbiji namenjene investicijama u vinogradarskom i vinarskom sektoru uslovljene upisom potencijalnih korisnika u posebne registre. Upis proizvođača grožđa sprovodi se konstantno i nije vremenski ograničen, navode u tom ministarstvu.
Prema Zakonu o vinu, svaki proizvođač grožđa (fizičko lice, preduzetnik, pravno lice) koji u svom vlasništvu, zakupu ili kooperaciji ima najmanje 0,1 hektara vinograda ili manje od 0,1 hektara vinograda ukoliko grožđe stavlja u promet, ima obavezu upisa u Vinogradarski registar, a svaki proizvođač vina (pravno lice, preduzetnik) ima obavezu upisa u Vinarski registar.
– Vođenje registra je značajno kako bi na adekvatan način mogle da budu planirane mere podrške daljem razvoju ovog sektora u Srbiji, ali i kako bi država mogla da raspolaže tačnim podacima o proizvodnji grožđa i vina – kažu u Ministarstvu poljoprivrede.