Sneg i hladno vreme su obradovali decu ali i poljoprivrednike. Sneško je ponovo oživeo u mnogim dvorištima, sneg pročistio vazduh, sačuvao strnine i sakupio neophodnu vlagu za proleće. Ipak nekima je stvorio i probleme. Proizvođači cveća i ranog rasada nisu mirno spavali. Do kalendarskog početka proleća sledi nam još temperaturnih oscilacija. Kako se izboriti sa većim troškovima grejanja i obezbediti kvalitet i egzistenciju otkrivamo u priči porodice koja duže od 15 godina odoleva svim iskušenjima.
Nama izgledaju božanstveno i gotovo da nema doba godine kada ne poželimo neku biljku za sebe ili poklon sebi dragim ljudima. Da bi stigla do nas i zadovoljila naše potrošačke i estetske apetite cvetne ili lisne lepotice imaju svoju biologiju koju treba znalački ispoštovati i kontrolisati. I mišljenja da je u cvećarstvu brz obrtni capital i da je zarada evidentno prisutna, međutim nisus vi koraci ujednačeni do ovog cilja. Cvećari znaju da oko dve i po hiljade evra košta prosečan plastenik, a ako se tome dodaju supstrati, kvalitetni sadni materijali, ali i ukupni troškovi, onda mora da se uloži oko nekih 8000 evra. Uglavnom se sve uloženo vrati za nekih osam ili devet meseci, ali za početak je neophodan kapital. Najvažnije je da se biljke redovno prihranjuju i prskaju protiv plamenjače, truleži i biljnih vaši, a tek kasnije se započinje sa ožilavanjem i kidanjem. Papir trpi sve, matematičke proračune, stručna uputstva, kolegijalnu podršku ali je u praksi hortikultura ozbiljna rabota.
Kad su pre više od 15 godina, Olivera i Goran Joković, bračni par iz Musine Reke kod Kraljeva, ostali bez posla u kraljevačkim društvenim preduzećima, nisu se dugo dvoumili oko novog izvora egzistencije.Kenuli su sa proizvodnjom cveća sa par hiljada biljaka u malom plasteniku a danas su u samom vrhu proizvođača cveća u Srbiji. Za to su, osim velikog rada, bila potrebna značajna finansijska sredstva ali i motiv da naslednici nastave tradiciju. Nikola i Nenad, elektrotehničar i ugostitelj polako su sticali uz roditelje iskustvo. Danas su ravnopravni u ovoj proizvodnji po svim osnovama.
Krenuli sa ,,gole,, ledine, polklona Oljinih roditelja, koji su pozajmili i prvi novac za ovaj biznis, jer su kao većina državnih uposlenika postali kolateralna šteta, sistema, tranzoicije, čega god…Od običnih par tunela stigli do šest takozvanih brodova visoke tehnologije.Danas sve izgleda kao bajka, za koju se bogami valjalo odreći mnogo čega, ali je čini se vredelo. Rečenica naslednika jasno govori zašto…
,,Početak je bio težak, trebalo je, pored ljubavi prema cveću, steći iskustvo u njegovoj proizvodnji. Pronaći pouzdane dobljavače reznica, kvalitetnog đubriva, kupce kvalitetom, snaći se na tržištu u velikoj konkurenciji. Teško je naći i kvalitetne radnike, jer se ovde greške skupo plaćaju, tako da se radi i po 12 sati. Međutim, kad se nešto voli onda je to već pola uspeha.Ona druga polovina je ono što su nam ostavili roditelji. To je ogroman kredit poverenja kod kupaca. To se danas teško stiče a lako gubi!,,,,- kaže mladi Nikola Joković.
Ova zima, kojoj bar kalendarski predstoji još iskušenja na gazdinstvu ove porodice, načelno je donela uobičajene radne zadatke i strepnje. Pojedini plastenici su morali da se čiste, ovi drugi da se više zagrevaju. Spava se otvorenih očiju. Obaveza za celu porodicu je na pretek, te zapošljavaju i nekoliko radnica. Kako su za biljke od neprocenjive važnosti svetlost, toplota i vlažnost jedan od najvažnijih i najodgovornijih poslova tokom zime jeste održavanje optimalne temperature u plastenicima, tako da sa hladnijim danima cvećari imaju više posla. Naš sagovornik kaže da je ovo od presudnog značaja za biljke te plastenike greju na pelet. Sve je proračunato i do tančina predviđeno, jer se dešavalo da sa prvim snegom, nestane struja, nastanu problemi.
,, Od kada imamo agregat i grejanje lakše je, malo opuštenije, mada se i dalje spava na oprezu. Uveli smo porodično dežurstvo ,,…kroz osmeh nastavlja Nikola
,,Temperatura u plastenicima je najčešće od osam do 12 stepeni, i trudimo se da ne pada ispod ove vrednosti jer u tom slučaju biljke stagniraju što nije poželjno. Karanfil, na primer, može da bude u hladnom plasteniku, ali ako ga grejemo ovaj cvet će stići ranije, dok je recimo vinka veoma osetljiva “, kaže naša sagovornik i dodaje da zato se mora voditi računa o temperaturi jer nema prostora za greške, napomenjujući da je ovih dana vreme prohladno, tmurno, bez sunca, te je grejanje preko potrebno.Kada je temperatura -10 i kada tokom dana grane sunce, onda je u plasteniku toplo jer folija plastenika privlači tople sunčeve zrake. Zima se često oduži te moramo grejati i početkom aprila, tako da je to velika stavka u proizvodnji. Trećina ukupnih troškova su zapravo troškovi grejanja” nastavlja naš sagovornik
Olivera se seća početaka i nekih teških godina. Svaka godina je uvek priča za sebe čak I u zatvorenom prostoru. Cveće je nežno baš kao I malo dete koje morate odgajati i spremiti da bud vaš ponos.
,, Kad imate cveće u plasteniku to je kao da imate malu bebu, morate voditi računa o mnogo stvari. Tokom decembra i januara jednom nedeljno treba zaliti, a veoma je bitno redovno prihranjivati biljke i preventivno tretirati protiv truleži, plamenjače. Možda čudno zvuči ali kada je biljka najlepša ona se mora prskati kako bi smo izbegli pojavu nekih bolesti.Kada stignu hladniji dani, onda cvećari imaju više posla. Od jesenje pa do prolećne sezone u redovnim intervalima treba plastenike zagrevati. Recimo 2012 godine u februaru je bilo dve nedelje debelog minusa, tada smo na smenu spavali. Ukoliko se temperatura ne kontroliše redovno onda biljke mogu da uginu, na žalost par naših kolega je tada imalo velike gubitke. Mi tada nismo imali ovakve uslove. Ne znam kako bi sada to izneli O troškovima i da ne govorimo, nekda smo trošili i po 70 tona uglja, metre i metre drva, danas je lakše čistije, koristimo pellet, blizu 100 tona, ali je to naš izbor!,, dodaje začetnica ovog cvetnog biznisa
Iz godine u godinu uvećavali su proizvodnju, podizali nove plastenike, uglavnom iz sospstvenih i kreditnih sredstava, tako da su dostigli da u sezoni proizvedu oko 300 hiljada biljaka. Trenutno je najaktuelnija ciklama, koja je rano počela da cveta. Planetarni problem sa korona virusom nije se umnogome odrazio, mada su prve godine strepeli.
,, Najveće količine cveća prodajemo našim tradicionalnim kupcima kod svoje kuće, zatim na pijacama u okolnim gradovima, kao i u Crnoj Gori, na Kosovu i Metohiji. Naše cveće imali su prilike da vide i Holanđani, Mađari, Nemci i mnogi. Zato o svemu vodimo računa. Reznice i đubrivo nabavljamo u Sloveniji, ništa u lancu proizvodnje, od sadnje do pakovanja, ne prepuštamo slučaju. Kvalitetom su se vodili i naši roditelji. U svakom poslu pa i ovom našem kvalitet je ono što vas pečatira i ostavlja trag. U cvećarstvu, kao i u svakom drugom poslu ili jesi ili nisi. Pre dve godine smo strepeli šta sa 200 hiljada biljaka, međutim sa prvim lepim danima ljudi su počeli da zovu, da se raspituju i kupuju. Počeli su da dolaze novi kupci, hobisti, ljubitelji cveća. .,, – vrlo ozbilno će ovaj mlad momak
Asortiman se menja u zavisnosti od tržišta i tražnje ali plodosmenom bude oko 40 tak vrsta cveća koje kvalitetom osvajaju probirljiva tržišta.Svaka donosi i brigu i sreću. Do sada je uloženo mnogo, mada je ideja da postave još savrmene pokretne stolove. Za taj poduhvat bi morao do svežeg novca uz pomoć države ili IPARD sredstava, jer je za kreditna solucija skupa misija.
,,Dosta toga radimo svake godine. Prethodne smo ugradili prskalice, lakše je. Pokretni stolovi su svakako naša vizija, mada planiramo bar još jedan veliki plastenik videli ste konstrukcije.To je neka mera za sada. Sve što bi više širili neophodna su veća ulaganja, to povlači i ostale impute proizvodnje, ali i upošljavanje radne snage. Ovaj posao je izuzetno skup i ne trpi greške tako da ne možete svakom ni poveriti da radi proizvodnju. Znate i sami da je teško odgajati jednu biljku ane na hiljade biljaka..Možda budemo uključili začinsko ili lekovito bilje. Sve je u opciji!?,,
Vraćamo se na početak. Gde su Olivera i Goran u ovoj našoj priči. Još uvek tu, aktivni, rade, pomažu, ekonomišu. Nadziru još uvek na svoje punoletne ptiće, jer samo porodičan posao ima daleku viziju i dobar uspeh.
,,Roditelji su relativno mladi, sposobni, puni znanja i iskustva, reklo bi se u najboljim godinama, tako da i dalje vode glavu reč u proizvodnji. Ja još uvek slušam njihove savete i napredujem, mada slobodno mogu da kažem da sam ušao u sve tajne kvalitetne proizvodnje po čemu smo prepoznatljivi na tržištu, kako Srbije tako i zemalja u okruženju. U roditeljima imam najbolje i najdobronamernije učitelje, što je moja velika prednost u odnosu na druge“, ističe na kraju Nikola Joković iz Musine reke kod Kraljeva, uspešan mali cvećar
Cvećari su gotovo jednoglasni u stavu da je proizvodnja ovog ukrasnog bilja najlepša grana poljoprivrede ali najskuplja i veoma zahtevna. Kada se završi prodaja sezonskog letnjeg cveća, počinju pripreme i radovi oko novih zasada tako da je to posao koji traje i cveta tokom cele godine.Ozbiljan radni staž u ovom poslu što potvrđuju plastenici na Zavidnoj površini, ali i veliki broj kupaca koji im godinama unazad ukazuju svoje poverenje. Pitamo za savet mamu Oliveru da li , kako I kada početi cvetnu avanturu uz što manje rizika
,, Cvećari znaju koliko je ovo skupa proizvodnja, repromaterijal je svake godine skuplji, a cene cveća su godinama unazad iste, ali prednost ovog posla je što prodaja traje gotovo cele godine.Pre nego što se započne sa gajenjem cveća najbolje bi bilo da se obezbede sredstva zahvaljujući kojima će posao mnogo lakše ići. Svi koji žele da se profesionalno bave cvećarastvom trebalo bi da budu potpuno upućeni u cveće, jer greške na početku poslovanja često skupo koštaju. Mi smo najviše učili od naših kolega iz Slovenije. Od njih smo učili znaje i kupovali repromaterijal. I danas se rado setim kada su došli u prvu posetu. Naši tuneli mali, jadni, pokriveni tek da visinom ne gađamo glavom u foliju.Ja sva potištena jer sam videla šta imaju naši partneri u Sloveniji. Međutim kada je naš danas već prijatelj, ušao u naše male plastenike i video šarenilo proleća, okrenuo se i rekao mi ,, Olivera za nekoliko godina biće ovde pravi garden centar,,. Treba biti uporan, raditi i verovati. Meni je danas puno srce jer su i naši sinovi uvideli da je ovo naša mala porodična firma i da je treba čuvati i negovati, baš kao i naše cveće! – zadovoljno kaže Olivera
Vole da u svoj program uvrste i neke neobične biljke neatipične za naše uslove, pa smo tako primetili i ananas. Uz biljke obavezno dobijete i pesplatan savet. Ukoliko ga primenite kako treba, cveće vama može vratiti na pravi način. Omor za dušu praznik za oči. Danas plastenici ove vredne porodice ni u čemu ne zaostaju za onima u Sloveniji, Italiji i nekim drugim evropskim zemljama . Ovladali su svim tajnama proizvodnje cveća, jer kupci imaju samo reči hvale. Zadovoljstvo je utoliko veće što su u ovom poslu spojili zaradu i veliku ljubav prema cveću. Nama je bilo zadovoljstvo da usred zimskih nevolja prvi ušetamo u blagodeti i lepote ucvetalog proleća…. S. C.
.