Udruženje odgajivača ovaca Srbije pokrenulo je akciju prikupljanja donacija kako bi se realizovao projekat izgradnje klanice sa prerađivačkim kapacitetom u Kniću. Akcija “Jagnje za spas ovčarstva” prezentuje se širom Srbije tako da su o planovima i budućnosti ove grane stočarstva protekle nedelje upoznati i stočari sa područja Vrnjačke banje.
U Vrnjačkoj Banji krajem decembra održan je skup odgajivača ovaca sa područja opštine Vrnjačka Banja, sa Markom Jankovićem, predsednikom Udruženja odgajivača ovaca Srbije, predstavnicima Udruženja iz Kragujevca, Na skupu su učestvovali i Bane Stojanović , član Upravnog odbora UOOS iz Boljevca, predstavnici PSSS iz Kraljeva i Kragujevca, kao i predstavnici opštine Vrnjačka Banja
Već dugi niz godina, otkada je ovčarstvo u Srbiji doživelo svoju ekspanzije, postoji potreba za ozbiljnijim udruživanjem ovčara kako bi ojačali svoju poziciju na tržištu, te je baš iz tih razloga lane osnovano Udruženje odgajivača ovaca Srbije. Prvi korak je inicirao I drugi da jednom za sva vremena stanu na put niskoj otkupnoj ceni jagnjadi i ovaca, tako što će da izgrade sopstvenu klanicu sa preradom. Sada su pokrenuli akciju prikupljanja donacija kako bi završili njenu izgradnju pod nazivom „Jagnje za spas srpskog ovčarstva“.
,, Ohrabruje to što, sve više ovčara uviđa važnost udruživanja i zajedništva. Mi trnutno imamo blizu 3000 ljudi ali nisu svi ti ljudi uplatili članarinu. Nama je potreban veći broj članova da bi priveli kraju projekat koji smo otpočeli pre godinu dana. Ima prostora da širimo i povećavamo stada, samaim tim i kapacitet grla kako bi imali kontinuitet u daljoj eksploataciji i treba raditi na tome. Ali prvi korak je izgradnja ove klanice kako bi zaustavili dalju rasprodaju stada I to masovnu rasprodaju stada. Vi sada kada otvorite oglase unazad par godina možete videti da je usled niske otkupne cene bilo masovnih rasprodaja. Svesni smo toga da je bilo važno da omasovimo organizaciju, ali i toga da nećemo moći da značajno popravimo svoj položaj sve dok ne izgradimo svoju klanicu kako bi članovi u svakom trenutku imali gde po korektnoj ceni da prodaju jagnjad. Gotovo svakodnevno imamo neke aktivnosti u okviru Udruženja, novi članovi nam i dalje pristupaju, ali priželjkujem još veći odziv. Ovčari moraju da shvate da samo udruženi i organizovani možemo nešto da uradimo za sebe. ,,kaže predsednik Udruženja ovčara Srbije Marko Janković.
Za završetak klanice u Kniću, projekta od izuzetne važnosti za ovčare obezbedjena je parcelu od 1,3 hektara sa kompletnom infrastrukturom od opštine Knić a stiglo je i 50 odsto od ukupne vrednosti investicije kao pomoć od Ministarstva poljoprivrede. Kako planiraju savremenu preradu očekuju da će donacijama svojih kolega ovčara u visini od 12 hiljada dinara odnosno cene jednog jagnjeta objekat privesti nameni sredinom naredne godine.
,,Jedan od višegodišnjih problema u ovčarstvu u Srbiji, neredovan otkup i plasman jagnjećeg mesa, mogao bi biti rešen tokom 2023. godine. ,,Specijalizovani pogon za klanje i preradu jagnjećeg mesa biće izgrađen u opštini Knić. Ova opština je poklonila parcelu sa kompletnom infrastrukturom, a sama investicija se procenjuje na oko milion evra. Za rešavanje problema u ovčarstvu zainteresovano je i Ministrastvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede i Vlada i za ovaj projekat izdvojiće 50 % sredstava. Memorandum bi trebali da potpičemo, kako nam je minister tokom nedavne posete Udruženju u Kragujevcu nagovestio krajem janura ili februara meseca.Ostalo je da se od članova UOOS prikupi druga polovina sredstava, a u Udruženju su se dogovorili da to bude cena jednog jagnjeta, odnosno 12.000 dinara. Rok za prijavljivanje i uplatu je 31. mart 2022. godine. Ukoliko bi se javio dovoljan broj, izgradnja klanice bi se brzo realizovala , računam do jula meseca, jer se urbanistički projekti rade, a povoljna ponuda po sistemu ključ u ruke postoji iz Turske. Radi se o klanici koja će biti isključivo za ovčije i jagnjeće meso, specijalizovana klanica koja će biti jedina tog tipa na našim prostorima, da uradimo kako treba, to će biti moderna klanica i za početak kapaciteta 50 jagnjadi za sad , znači 100.000 jagnjadi godišnje”, navodi taksativno Janković
Prema nekim podacima u Srbiji ima preko million ipo grla ovaca ali je tek oko 350 hiljada umatičeno. Da li će svi ipak moći do klaničnih linija.
,, Nas ovog trenutka isključivo zanima klanica. Nakon rešavanja glavnog problema otkupa imamo dosta tema za razgovor od genetike, vune, kože…Očekujem da ćemo imati lepu saradnju sa svima,,
Količina, kvalitet i kontinuitet su ono na čemu će Udruženje insistirati kako bi osigurali plasman svojih proizvoda. i odgovorili zahtevima domaćih, ali i inostranih kupaca. To je bio motiv da na skupu u Vrnjačkoj Banji udruženju pristupi još dvsedetak ovčara. Damjan Mijailović, odgajivač ovaca iz sela Vrba mlad momak, rekli i ozbiljan ovčar, potpisao pristupnicu i priložio donaciju
,, Imam 100 komada ovaca i imam nameru da to proširim. Došao sam da se učlanim u Udruženje kako bi sutra imao siguran otkup jagnjadi,da ne bi morao da razmišljam ko će da ih uzme , po kojoj ceni će da ih otkupi. Ako sve krene po planu naravno da imam nameru da proširim stado,,
Filip Ivanović, odgajivač ovaca iz sela Donji Gračac, najmlađi odgajivač sa područja Vrnjačke Banje. Njegovo stado broji 50 ovaca na janjenju, kao i tridesetak jagnjadi. Računa da će ovom klanicom biti rešen višegodišnji problem ovčara, tako da svoje članstvo i donaciju ne dovodi u pitanje.
,,Očekujem da se desi neka priča bolja. Ovo je do sada bilo gadno. Ukoliko dođe do realizacije klanice planiram da proširim stado bar za duplo. Sadašnja cena za jagnje koje sam nedavno prodao dostigla je 300 dinara po kilogramu ali je bila I po 170. Bilo je I da niko neće da kupi janje ili ovcu.Zbog toga se nadamo da će ova priča nešto da pokrene, da se dođe do cilja a to je da se vrednuje naš rad.,,
Udruženje je angažovalo najbolje saradnice, arhitekte, projektante i pravnike kako bi sve proteklo kako treba. Podršku će svakako imati i od savetodavnih službi, te su dve dame imale kratko i jasno izlaganje. Odgajivači su opstajali, nažalost, samo zahvaljujući povoljnim kreditnim linijama, državnim subvencijama od 7.000 dinara po umatičenom grlu, podsticaju od 2.000 dinara po tovljeniku predatom klanici ili za izvoz, ali i te isplate su nekima ozbiljno kasnile. I dok su subvencije motivisale razvoj ovčarstva tržište je postajalo sve nestabilnije. Zbog toga je udruživanje ovčara kroz zajednički cilj jedinstvene klanice u Kniću više nego dobra vest, potvrđuje nam i struka.
,, Subvencije koje daje Ministrstvo su sigurno značajne za ovčare i donekle su popravile brojno stanjenje, jer prema podacima sa kojima raspolažemo na području Raškog okruga broj grla krupne stoke opada, dok broj ovaca raste. Otkupna cena je uvek bila problem. Nije problem proizvesti već kako plasirati i prodati taj proizvod.Od velikog broja nakupaca proizvođači su imali samo neke štete. Nakupci dođu, ponude neke cene koje njima odgovaraju i ti tu ne možeš ništa. Obzirom da je ministrstvo dalo još jedan podsticaj za utovljena grla koja su predata klanici u visini od 2 hiljade dinara, to je otkupljivačima dalo za pravo, da odmah skinu cenu proizvođačima, smatarjući da su te dve hiljade dovoljne za rada, proizvodnju i samu cenu. Mislim da je ovo odlična priča I da treba da se uključi što veći broj proizvođača, odgaijavača ovaca zato što će na jednom mestu imati otkup, dobru cenu, savetodavnu logistiku, međusobnu saradnju, samim tim imaće šta I da ponude.,, kaže dipl.inž. Ljiljana Nerandžić PSSS Kraljevo
Kod nas u 65%–70% slučajeva dominiraju sjenička pramenka i svrljiška pramenka, kao i melezi ove rase, prvenstveno sa virtembergom. Jedno vreme vrlo popularna bila je rasa romanovska. Prilikom formiranja osnovnog stada, treba posebno obratiti pažnju na kvalitet grla kaže Nerandžićka ali takođe dodaje da ne treba trošiti previše sredstava ni u tvrdo građene objekte, jer autothone pasmine jednako dobro podnose temperaturni minus i plus.
Mr Violeta Petrović Luković prikazila je gfafikon na kome se vidi da u našim prodavnicama samo šest kilograma različitih delova mesa od jagnjeta iznosi 12.000 dinara, a jagnjad se prodaje od 35 do 40 kilograma za taj novac.
,, Mislim da nema potrebe puno objašavati zašto je nama potrebna ova klanica. Svi oni koji se bave ovčarstvom svedoci su šta se dešava i kakva je trenutna situacija. Imamo nakupce koji otkupljuju jagnjad ne samo po bilo kojoj ceni već i na koji način. Ako bismo izašli na tržište s kvalitetnom ponudom, da ona bude u kontinuitetu na raspolaganju uz moderno dizajnirano pakovanje, sa prepoznatljivim znakom, situaciju bi smo mogli da okrenemo u našu korist,, pojasnila je ona
Vrnjačka Banja je poslednjih desetak godina postala najposećenija destinacija u Srbiji. Ulagalo se prilično u turizam i objekte, sada je kažu vreme da se ulaže i u poljoprivredu, kako bi zaokružili process od njive do trpeze, odnosno banjskih gostiju. Da razmišljaju galsno na tu temu potvrdio je Ivan Džatić, zamenik predsednika opštine Vrnjačka Banja. Naime, on je predložio da se sagleda mogućnost da Opština plati učešće ѕa svoje ovčare. Goran Arsić ispred Inicijativnog Odbora Udruženja ovčara Vrnjačka Banja je zahvalio ovom na predlogu, ali je mišljenja da ipak odgajivači sami učestvuju finansijski jer će tako biti zainteresovaniji šta se dešava sa njihovim sredstvima. Da je značajno uložiti dinar na dinar dodatni predlog je dao Nenad Drašković, jedan od uzgojivača rekavši da Opština može da opremi jedno otkupno mesto i tako pomogne ovčare kupovinom stočne vage i obezbeđenjem prostora za otkupno mesto.
Da u ovu priču imaju poverenje vreifikovalo je do sada 3 hiljade članova . Dobra praksa pdrazumeva da od ove proizvodnje mogu da žive svi i da se ne prodaje samo jagnje već i svi do sada nus proizvodi. Na teritoriji Vrnjačke Banje ima pedesetak ovčara, sa tendencijom rasta. Dakle priča raste brojčano i materjalno.
,, Mi imamo okvirno neke brojke ali je cilj da se okvirno saberemo i da konačno dođemo do nekog brojnog stanja. Mi na području Banje imamo neku ekipicu od 50 ljudi da se između sebe znamo.Međutim tu sigurno ima veći broj ljudi i zbog toga kroz ovo udruživanje, želimo da sve te ljude objedinimo. Naime tu ima i veliki broj staračkih domaćinstava koja imaju kvalitetna grla a ne koriste ništa od nekih davanja prinadležnosti koja im sleduju i sa republičkog i opštinskog nivoa. Tako da je cilj da se što veći broj uključi.,, kaže Goran Arsić iz Udruženja ovčara Vrnjačka Banja
Naš sagovornik napominje da je slična situacija i sa kožom i vunom koju niko neće, tako da ovi sporedni proizvodi uglavnom zavrće na deponijama Sa druge strane, vuneni odevni predmeti na našem i inostranom tržištu dostižu astonomske cene, što je potpuni apsurd.
,,Ovčarstvo je kompleksna priča. Jer svi to posmatraju sa aspekta prodaš jagnje i završava se na tome. Ustvari to je najeftiniji proizvod ako tako posmatramo, jer mi želimo da osim klanice tu bude i neki finalni proizvod, prerada recimo kobasica, otkup vune kroz neku predionicu. To su stvari koje smo zacrtali na Skupštini u Kragujevcu i mislim da je izvesno da ćemo najveći deo realizovati na dobrobit svih ovčara,, zaključuje Arsić
Rezime
Prema poslednjem probnom popisu, u Srbiji ima oko 1.799.814 grla ovaca, što je za oko 5% odsto više nego 2012. godine Nažalost, pandemija virusa korona je lane potpuno poremetila pozitivne tendencije razvoja ove stočarske proizvodnje,budući da nije bilo manifestacija, proslava, svadbi, manje potražnje u restoranima. Mala je i lična potrošnja sa oko tri kilograma ovog mesa po stanovniku, što je pri dnu evropske lestvice. Primera radi jedna Mongolija troši skoro 50 kg, u Turskoj je to 25 kg, dok u jednoj Irskoj 20 kg godišnja potrošnja po glavi stanovnika. Otkupna cena jagnjadi padala je na manje od 200 dinara po kilogramu žive vage. Znatno su otežani uslovi i inače skromnog izvoza. Ipak ovčarstvo beleži rast u odnosu na druge grane stočarstva koje rapidno padaju
Prosečna proizvodnja ovčijeg mesa po stanovniku se kreće samo oko tri kilograma, a potrošnja je ispod jednog kilograma, što nije dobro. Ako ovom podatku dodamo da smo poslednje dve godine naročito 2020. Imali znatno manji broj manifestacija, skupova i slavlja, zbog pandemije i ograničenog broja gostiju u objektima, valja raditi na kulturi konzmiranja ovčijeg mesa uz naravno korektnu cenu u maloprodaji. Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku iz decembra meseca prošle godine, broj ovaca u Srbiji je veći za 5,6 procenata u odnosu na desetogodišnji prosek. Dakle interesovanja od strane stočara za ovu granu poljoprivrede ima.
Avgusta meseca 2020. godine, osnovano je Udruženje odgajivača ovaca Srbije kao neprofitna organizacija posvećena promociji rasta i profitabilnosti uzgajanja ovaca.U ovo Udruženje mogu se učlaniti uzgajivači ovaca iz svih predela naše Srbije, takođe i oni koji vole ovčarstvo i koji će se možda u budućnosti baviti ovom granom stočarstva. Članarina na godišnjem nivou iznosi hiljadu dinara.Ciljevi Udruženja odgajivača ovaca Srbije su: poboljšanje položaja ovčarstva; razvoj ovčarstva; praćenje tehnoloških inovacija i edukacija članova. Ohrabruje slika da na ovim sastancima prisustvuje sve više mladih ljudi što daje nadu da će projekat realizovati.Nakon Vrnjačke Banje, ovakvi skupovi biće održani širom Srbije, jer cilj je da se vrednuje rad i napor ovčara u Srbiji. Da ovakav pelcer može da izraste u gorostasno drvo, od čijeg će plodova svi profitirati dokazali su pčelari sa svojim pogonom „Naš med“ u Rači.
Svi koji žele da postanu članovi Udruženja, a imaju imejl adresu, mogu da se registruju popunjavanjem pristupnice na sajtu www.uoos.rs Ili da sa fejsbuk stranice Udruženja odštampaju i popune pristupnicu, koju šalju na adresu Uruženja koja je navedena na pristupnici. Članarina iznosi 1000 dinara godišnje.Za sve informacije zainteresovani se mogu obratiti putem telefona +381604650065 ili mejla info@uoos.rs
Sonja Cvetković