Hrana je u proseku, u celom svetu, skuplja osam odsto nego pre godinu dana. Svetska organizacija za hranu upozorava da će zbog poremećaja koje izaziva rat u Ukrajini i rasta cena žitarica, osnovne životne namirnice biti još skuplje i da vreme jeftine hrane prolazi.
Uprkos svemu tome, hrana se baca. U Srbiji na deponijama godišnje završi oko 250.000 tona. Trgovcima se sada više isplati da hrana završi u smeću, jer na poklonjene namirnice plaćaju PDV.
Već šest godina isti oglas u izlogu Draganovog ekspres-restorana – niko ne treba da bude gladan. Zato svakoga dana kuvan obrok donira najugroženijim sugrađanima.
„Bude tu 10 do 15 ljudi, dođu, uzmu malo hrane, ne mislim da iko zloupotrebljava. Kolege u ostalim restoranima možda ne mogu da se organizuju baš na ovaj način na koji ja mogu, ali sigurno mogu na neki drugi. Neka ovo bude jedan apel za njih da te viškove koje imaju doniraju nekim ustanovama ili to urade već na neki drugi način, samo ne bacati“, poručuje Dragan Đurić, vlasnik ekspres-restorana.
Znaju to i građani, koji kažu da u vreme inflacije više vode računa o hrani.
Svaki zalogaj od ručka koji nam pretekne uglavnom završi u smeću. Iako se to na dnevnom nivou čini da je zanemarljivo, statistika pokazuje da svaki stanovnik Srbije na godišnjem nivou baci oko 28 kilograma hrane.
Bacalo bi se manje kada bismo imali Zakon koji bi motivisao i građane i kompanije da doniraju viškove. Trgovcima se sada više isplati da hrana završi u smeću, jer na poklonjene namirnice plaćaju PDV.
„Mi se zalažemo i dalje, svakim danom se borimo da se donese zakon o ukidanju PDV-a na donaciju hrane što pre. PDV nije mali, na neku veću količinu i veću donaciju to su ogromni novčani iznosi, i samim tim kompanije bi se sigurno više osmelile da doniraju kada bi zakon bio donet“, rekla je Katarina Žigić Blagojević iz Banke hrane Beograd.
Bačena hrana, osim socijalnog, veliki je i ekološki problem.
Siniša Mitrović, rukovodilac Centra za cirkularnu ekonomiju PKS-a, napominje da jedan kubni metar deponije sada košta oko 200 evra.
„Mi sada imamo preko 90 posto otpada koji se stavlja na deponije. Dakle, to je jedan ogroman resurs koji bi mogao da postane jedan novi izvor energije. Imamo model da se od bioenergana konvertuje električna energija“, kaže Siniša Mitrović.
I dok se o štednji struje uveliko govori, čak uvode i obavezne mere, prema hrani se odnosimo nedopustivo nemarno, kažu upućeni i navode da u proseku svako domaćinstvo u Srbiji godišnje baci hrane u vrednosti od 800 evra.Izvor: RTS