Prihvaćena je kandidatura Centra za nematerijalno kulturno nasleđe Srbije da se domaća šljivovica nađe na Uneskovoj listi.Srbija na ovoj listi nematerijalnog kulturnog nasleđa za sada ima četiri prihvaćena brenda: krsnu slavu, kolo, guslanje i grnčariju iz Zlakuse.
„Tradicija je sve manje pitanje nacionalizma, ona je postala ekonomski, marketinški i tržišni resurs, ona je prednost koju jedan proizvod dobija u ekonomskoj utakmici, element poverenja koje kupci imaju prema određenom proizvodu“, kaže je za Biznis.rs urednik bloga „Rakija,uglavnom“ i koautor monografije „Rakija“, Ilija Malović.
„Uslovljen sve bržim protokom informacija, potrebom za konkurentskim ponašanjem na tržištu, dužim radnim satom i oslanjanjem na tehnologiju, čovek savremenog društva prinuđen je da pomoću simbola, brendova i upakovanih mitova saznaje o svetu oko sebe. U takvim okolnostima poseže se za prečicama, saznaje se na osnovu medijske slike ili mitološki obojene brendirane tradicije. Za primer ovakve tvrdnje može da posluži srpska rakija, tradicionalni proizvod, piće koje je skoro sinonim naše turističke i gastronomske ponude, neodvojiv deo tradicije. Međutim, kada je reč o mogućnosti izvoza i plasmana ovog proizvoda mora da postoji i institucionalna zaštita i pomoć države kakva je i inicijativa Ministarstva kulture Republike Srbije o stavljanju šljivovice na Uneskovu reprezentativnu listu nematerijalnog kulturnog nasleđa čovečanstva“, obrazložio je Malović.
Unesko je od 2017. godine pooštrio proceduru za upis na listu, tako da je sada moguć upis samo jednog elementa iz jedne države u periodu od dve godine.
Pre desetak godina formirana je i nacionalna mreža, kao i Registar za očuvanje nematerijalnog kulturnog nasleđa, u kome se trenutno nalaze 53 elementa, među kojima i četiri koja je priznao i Unesko.
Na listi se nalaze i izrada pirotskog kačkavalja, erski humor, sviranje na gajdama, naivno slikarstvo Slovaka…