Vest da je odobren izvoz našeg mesa i mleka u Ujedinjene Arapske Emirate jedna je od onih koja je bila najmanje očekivana sa Ekspo izložbe iz Dubaija. Dobro zvuči, ali znajući u kakvoj nam je situaciji stočarstvo prvo što se nameće je pitanje koliko smo kadri za takav posao i koliko je realno srpsko meso na arapskoj trpezi. Vest o izvozu u Emirate stigla je takoreći istoga dana kada je Republički zavod za statistiku objavio podatke prema kojima je stočarstvo nastavilo sa posrtanjem i prošle godine za tri odsto palo u odnosu na godinu pre. Za agroekonomistu Milana Prostrana najnovije vesti o izvozu mesa u arapski svet su, kako kaže, samo lepe želje.
On za Sputnjik napominje da je Srbija pre oko 40 godina izvozila jagnjad, ovce
i junad u arapski svet, ali da je od tada stočarstvo doživelo pad veći od 50 odsto. ”Razumljiva je želja i interes da izvozimo i u Kinu i u Indoneziju, u Tursku i u arapski svet, ali se postavlja pitanje odakle nam tolika količina mesa, toliki broj stoke, kada smo stočarstvo sveli na crvenu, kritičnu liniju u odnosu na godine kada smo imali razvijenije stočarstvo“, kaže Prostran.
Prema njegovoj oceni, treba nam bar jedan desetogodišnji period oporavka stočarstva da bismo onda mogli da računamo na neke ozbiljnije izvozne aranžmane. Za godinu, dve ne možemo stočarstvo da rehabilitujemo ni na nivo od pre 30 godina, ističe Prostran. Posebno je, smatra on, po srpsku
poljoprivredu bio poguban Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju EU zbog koga naš poljoprivrednik nikada ne može da bude konkurentan u odnosu na farmere EU koji mogu da nama izvoze sve što žele. Tako smo i došli u situaciju da je Srbija postala uvoznik, posebno svinjskog mesa. U ukupnom prihodu poljoprivrede stočarstvo učestvuje tek sa 30%, a sve ispod 60% se smatra slabim rezultatom.
A analitičari kažu da se bogatstvo jedne zemlje meri brojem svinja po glavi stanovnika i da je jedna svinja po stanovniku pokazatelj normalnog razvoja. Danska ih ima četiri na jednog stanovnika, a Srbija jednu svinju na tri stanovnika. ”Država mora, pre svega, da poveća subvencije po grlu. Takođe da pomogne proizvođačima povećanjem količina u robnim rezervama, da kupuje bar od malih seljaka. Treba i da traži tržišta gde je to isplativo. Država može da uvodi mere kontrole kvaliteta. Ja ih zovem perfidnim sistemima vancarinske zaštite, pa i mi da tražimo određenu boju mesa, da izmišljamo razne načine, kao što nama rade i u EU i u nekim drugim zemljama“, ističe Prostran. /Sputnjik