Cvećarstvo je ona delatnost koja u Srbiji poprima sve moderniji pristup. Interesantno je da proizvodnju rade najčešće ljudi, koji su tranziciona šteta, ostavši bez državne službe ili oni koji nikada nisu uspeli da uknjiže ni dan staža. Nestajali su veliki giganti koji su za sobom ostavljali brojne porodice bez osnovne egzistencije. Sa par tunela bez iskustva, oni najuporniji i najizdržljiviji spremni na učenje i nesanicu uspeli su da povećavaju kvalitet i površine. To je karta za siguran plasman i nastavak tradicije. Iskustvo porodice Čolović iz Kraljeva je upravo jedan od ovih primera. Shodno delatnosti čak su i svom gazdinstvu dali ime Cvetna oaza.
Porodica Čolović u prigradskom naselju Čibukovac poslednjih 15 godina gradi svoju cvetnu oazu. Tako su upravo i nazvali svoje gazdinstvo, ali do oaze prošli su pravu golgotu u ovom saharskom poslu. Od neuglednih malih tunela do takozvanih brodova, trebalo je mnogo rada, učenja i odricanja. Danas godišnje isporuče u tri do četiri serije i na stotine hiljada jedinica. E to je priča.
-,, Veoma teško iskustvo. Svaki početak je težak. Nismo se nikada bavili cvećarstvom. Čak ni suprug ni ja nismo iz tog sveta i potpuno druge profesije. Imali smo samo ljubav prema cveću i želju da pokrenemo neki svoj posao radi egzistencije porodice. Krenuli smo sa proizvodnjom pre 15 godina u par tunela i to sa rođakom, jer nismo imali ni dovoljno sredstava. Suprug je zanatlija pa je dosta toga sam uradio, za početak te proizvodnje. Tada nismo ni sanjali gde će nas to sve odvesti. Krenuli grlom u jagode i tako godina po godina stigli smo do ovoga što danas vidite na ovih 20 ari. Jedan naš dobavljač iz Slovenije, divan čovek i naravno i danas smo ostali prijatelji, tokom posete i davanja saveta, rekao nam je bićete vi veliki proizvođači, biće ovde velikih modernih objekata.Znajući koliko to košta nismo verovali, ma bila je to za nas misaona imenica. Međutim malo po malo, evo stigli smo do tih površina, uspeli da radimo u boljim uslovima, ponudimo veći kvalitet. Naravno nije bilo ni malo lako, bilo je uspona i padova.,, počinje svoju, kako kaže poslovnu avanturu Drgana Čolović
Očigledno da je iskusni gost iz Slovenije prepoznao upornost i istrajnost naših domaćina u koju nisu ni oni tada verovali. Na žalost u cvećare retko veruje i država, te su ih samo jednom subvencijom nagradaili za sve ove godine. Ulagalo se uglavnom uz skupu kreditnu podršku.
,, Da bilo je zaista teško. Radili smo uglavnom uz pomoć kredita. Prvi kredit je bio najskuplji, ali neizbežan jer nam je bila potrenba sopstvena zemlja koju nismo imali. Ne možete ulagati ovako skupu investiciju na tuđoj zemlji. Bilo je nekoliko kredita, jedan otplatite, drugi odmah podignete, tako su plastenici i rađeni iz segmenata. Prvu i jedinu subvenciju smo uspeli da ostvarimo tek sa četvrtim kreditom za jedan od plastenika, pčovrćaj od 50 posto. Konkurisali smo i prošle godine ali smo odbijeni, bez obzira što svi ukućani sinovi, snaje, unuci, suprug i ja živimo od ovoga. Ovo je danas porodičan posao.,, ističe ogorčeno ova cvećarka
Naša sagovornica kaže da je prvi strah došao prošle godine sa kovidom. Brodovi puni, na otvorenom deo proizvodnje, pijace zatvorene, cveće mora u prodaju. Trenutak koji nikada neće zaboraviti, trenutak koji je bio teži od svakog dosadašnjeg iskustva jer ni jedan stručnjak, ni jedna literatura, ni knjiga, nisu imali odgovor šta i kako dalje.
-,, Prvi put smo bili porodično uplašeni.Pandemija je nešto što je svima nama bila nepoznanica i nešto što je bio globalni problem ne samo naš. Ovo je sezonska proizvodnja i savko dalje odlaganje prodaje bilo bi skupo i bez organizacije dalje eksploatacije ovih ni malo jeftinih objekata, u kojima je sve trošak ali i izvesna dobit ako radite po planu. Pijace na kojima mi plasiramo cveće bile su zavorene, izvoz je takođe bio nemoguć. Jedina opcija bila je prodaja preko net-a. Mi smo se prvi oglasili i onda je na naše iznenađenje i naravno radost, kompletan prolećni program planuo za nekih tri nedelje. Mislim da je presudno bilo to što smo imali kvalitet, neke stare kupce ali i blizina gradu, jer je naselje Čibukovac prigradska zona. Na žalost još uvek smo u pandemiji, ali da se radi mora. Ljudi su negde sebe pronašli u prirodi u povrtarstvu, cvećarstvu, lakše je valjda bilo prebroditi taj prvi šok i zatvorenost.,, priča Drgana
Da bi cvetna oaza zaista cvetala, osim početnog kapitala, mnogo znaja i pomalo sreće neophodno je i mnogo ulaganja u impute, od zemlje, semena zaštite do ogreva, koji vuče najveću investicionu stavku. Ova zima bila je relativno naklonjena, mada generalno u cvećarstvu nema mirnog sna. Mali kompjuteri su odradili dobar deo posla, svaka anomalija se odmah signalizira u kući. Ipak, ma kakva bila, tokom zime ne spava lako, dežuraju na smenu. Po priči domaćina problem je ogroman i kada nestane električna energijadakle agregati su obavezni u ovakvoj proizvodnji. Deo proizvodnje se odvija na stolovima, koji su osim praktičnosti u radu pokazali i neke druge pogodnosti tokom razvoja biljaka.
,, Znate šta zima je specifikum. Ako posao u cvećarstvu savladate tokom zime, sve druge prepreke su lakše. Ipak da se razumemo, nisu ni ostala godišnja doba bezalena. Prvih godina u tunelima je trebalo raditi provetravanje u pravom trenutku, bolest i štetočine začas dođu. Sada je uz tehnologiju znatno lakše, ali verujte i dalje se uči. Svaka godina, svaka sezona i vrsta cveća je priča za sebe. Koliko god da smo upućeni u proizvodnju, ništa ne sme da bude prepušteno slučaju. Ovo skup, ozbiljan biznis, svaka greška može nas koštati kompletnog ulaganja. Primetili ste da su odvojeni objekti, ali odvojeni i po sortimentu i po razvoju.Lepo je kda sve ucveta, ali dok dođe do te faze treba odnegovati biljke ali još značajnije sačuvati do prodaje, ali i nakon toga joj omogućitoi da ona živi,, uvereno nam prenosi alfa i omega Cvetne oaze
Ipak prava strana ove priče je da su dobru dozu profesionalnosti i ljubavi prema veću preneli i na svoje sinove Ona strana medalje kada roditelji nisu uzalud potrošili svoj trud a da opet nisu ni sputavali svoju decu da izaberu svoj put. U njihov porodični mozaik ušetale su i dve snajke i to sa diplomom pejzažne arhitekture, tako da su planovi i u tom pravcu. Kako kaže jedan od naslednika u početku je samo bio ispom kada baš zaškripi.
,,Nisam u početku razmišljao da ovo bude moj posao. Pripomognem kada treba ali sam radio, savim nešto drugo. Čak sam i promenio nekoliko poslova i nekoliko firmi, lutao sam, tražio sebe. Saad smo stali na noge i ja i moj brat smo putpuno u ovom poslu.Trudićemo se da sve ono što su nam roditelji omogućili mi nastavimo da radimo, možda čak i unapredimo u smislu raznolikosti. Da, naše izabranice su sticajem okolnosti takođe u ovoj priči i sa diplomom, tako da možda budemo radili i u tom pravcu. Sve više ljudi žele da žive u lepom okruženju. Tako da je to jedna od ideja. Ja sam krenuo i sa proizvodnjom jagode. Videćemo, ali definitivno ovo je sada moj izbor.- samouvereno govori jedan od naslednika Aleksandar Ćolović, dodajući da je zadovoljan ali i da uvek može bolje i više
To je verovatno genetika, jer sa istim elanom i logikom su krenuli upravo njihovi roditelji. Na pitanje da li bi on prošao put njihpovih roditelja, bez dvoumljenja je rekao teško! Sada kada su posao dobili pod sigurnim jedrima, njihov zadatak je da brod plovi do sigurnih luka i mirnim vodama. U šali ga pitamo ceće i on kao muškarac i kako se iskupi kod lepše polovine i mame. Cveće nije baš nabolji izbor!?
,, Tu je za razliku od ostalih drugara teži izbor. Cveće je uvek najlepši pokolon, ali našim damama je cveća preko glave. Cveće i ja…zavoli se. Jednostavno divan je osećaj kada vidite da neki život raste i efekat vašeg rada izgela tako dobro. Privilegija da živite i radite ono što volite. Zato ovaj pšosao ne bih preporučio svima….kroz osmeh ali potpuno ozbiljno ilustruje Aleksandar
Ništa nije teško kada ubirate plodove svog rada, a oni nisu samo materjne prirode.Dragana i njen suprug su posebno ponosni na svoje potomke, koji rade sa njima, ponosni na svoje kupce i da može da vrati vreme u nazad cveće bi opet bilo njen izbor.Uz mali uzdah.
-,,Pa ne znam šta da vam kažem. Verovatno da! Ovo je danas ozbiljan biznis, porodičan posao. Kada pogledam gde smo stigli i da naša deca to nastavljaju, zaboravimo šta smo sve prošli. Ovaj posao je izuzetno stresan, kao i svaki odgovoran posao. Ako bi po prioritetima postavila svoje postulate onda je to porodica, to što su oni nastavili naše želje, nš trud, ulaganja, zatim zadovoljan kupac jer bez njih ipak naša priča ne bi imala ovakav epilog. Samo zodovoljni kupci se opet vrćajau i šire dobru priču o vama. To je uspeh u poslu. Tek na trećem mestu dolazi profit, bez koga naravno ne bi imali egzistenciju, niti izvor novih investicija. Generalno iamli smo i malo sreće, mnogo odricanja ali sve je to život, koji vas na kraju učini, evo da budemo zadovoljni i srećni. Mi to jesmo, jer smo uspeli kao porodica!,, zadovlno će na kraju Dragana
Obećali smo dolazimo ponovo, naročito zbog širenja proizvodnje jagode i pejzažnog odela na gazdinstvu. Njihova priča če biti nekima motiv, drugima inspiracija a državi znak pitanja, zašto ne pomoći grani cvećarstva. Podaci postoje koliko miliona evra inkasiramo strancima za lepotu življenja. Sve bi to moglo mnogo drugačije. Ipak pečat našeg boravka je više nego očigledan. Porodica je stub života, stub opstanka, stub jedne države. Čolovići su to na sve načine dokazali. Šta im poželeti, osim da traju. Oni su svim damama poslai za kraj mnogo zdravlja i njihove cvetnice……..S. C.