Drugi pišu Uncategorized Vesti

Pandemija državne nebrige

Da bi poljoprivreda bila održiva svaki proizvodni proces mora biti isplativ za proizvođača. To znači da država mora selektivno usmeravati podsticaje tako što će prepoznati važnost tzv. „malih proizvođača“, kroz obnovu zadružnog vlasništva, progresivni iznos podsticaja po hektaru, podršku mladim poljoprivrednim proizvođačima, podsticaje koji ne moraju uvek biti izraženi u gotovom novcu (kolektivni podsticaji, gorivo…)

Ne znam koliko je ljudi u prethodnim nedeljama ispratilo vesti koje su relevantne za poljoprivredu i naše paore. Na snazi je sistemska nebriga države za poljoprivredu. Dosta toga ne štima i nema naznaka da će odnos prema paorima u budućnosti biti bolji.

Bar ne dok se na vlasti nalazi interesna grupa koja je se okupila oko Srpske napredne stranke.

NAJPRE SMO U PRVOJ POLOVINI JULA imali izraz bunta od strane proizvođača paradajza u Leskovcu, kada su besplatnom podelom ovog povrća iskazali revolt zbog niske otkupne cene, a koja im ne dozvoljava da pokriju ni osnovne troškove i pogotovo nešto da zarade.

Potom se pojavila vest kako se proizvođači bore da sačuvaju proizvodnju mleka. Srbija je do ove godina bila jedna od desetak država iz Evrope sa stalnim suficitom u proizvodnji mleka i mlečnih prerađevina i procenjuje se da je ova poljoprivredna oblast izvor egzistencije za oko 150.000 ljudi.

Na sve to se nadovezuje suša kao posledica klimatskih promena i visokih temperatura zbog kojih je rod kukuruza gotovo prepolovljen, odnosno intenzivan pad u stočarskoj proizvodnji.

Ova četiri primera predstavljaju samo neke od problema naših paora koji su u poslednjim decenijama pogođeni pandemijom nebrige države za njihove interese.

INTERESI PAORA I DRŽAVE NE MOGU BITI ODVOJENI.

Pa tako posebno treba istaći ministra Branislava Nedimovića koji kao da nema sluha za probleme malih proizvođača.

ALI REŠENJA SVAKAKO POSTOJE.

Jedno od njih je prelazak na principe održive i organske poljoprivredne proizvodnje, sa kojima bi Srbija dugoročno težila prema razvoju ruralne ekonomije i ruralnih područja, unapređenju javnog zdravlja, odgovornoj borbi protiv klimatskih promena i ozbiljnom poboljšanju životnog standarda paora.

Da bi poljoprivreda bila održiva svaki proizvodni proces mora biti isplativ za proizvođača. To znači da država mora selektivno usmeravati podsticaje tako što će prepoznati važnost tzv. „malih proizvođača“, kroz obnovu zadružnog vlasništva, progresivni iznos podsticaja po hektaru, podršku mladim poljoprivrednim proizvođačima koji tek ulaze u posao, podsticaje koji ne moraju uvek biti izraženi u gotovom novcu (kolektivni podsticaji, gorivo…) itd.

OSNIVANJEM FONDA ZA ZAŠTITU POLJOPRIVREDNIKA država može da podrži zajednice i domaćinstva koja su pogođena sušom, kao i intenziviranjem pošumljavanja na teritoriji AP Vojvodine.

Ovakva poljoprivredna politika će biti moguća kada se na pozicijama odlučivanja ne budu nalazili ljudi koji u decenijama iza nas imaju rezultate isključivo na polju pražnjenja sela i dodatnog osiromašavanja paora. Slobodan Milovanović,društveni aktivista

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *