Reč struke Tehnologije Vesti Voćarstvo

Zašto je važno osiguranje poljoprirednika

Nebo je dovoljno veliko da primi sve nas pod svoju kapu. Nekada osuši, nekada okvasi, leti zna da uništi. Ovo zadnje godimana unazad je česta pojava u Srbiji. Da li je osiguranje u poljoprivredi poreba ili obaveza. Početkom jula, ali i krajem meseca ( istina u manjem obimu ) kraljevačke poljoprivrednike su gradonosni oblaci uništili.

  Sva muka, nadanja, očekivanja i zarada nestala je u 15 minuta ledenica koje su došle sa neba. Negde krupniji, negde sitniji ali grad je ,,grad,,. Ošteti voće, uništi povrće, izrešeta kukuruze ili nepožnjevenu pšenicu koja se tek skidala u ovdašnjim njivama. Da ima leka do sada bi boljka bila sanirana, međutim očigledno da se sve kockice još uvek nisu posložile, inače ovog teksta ne bi ni bilo..

  Porodica Dejana Rakića u Lascu bavi se voćarstvom generacijski. I pored toga što uslovi nisu idealni jer je konfiguracija zemljišta prilično teška na svojih 15 hektara pod špalirima raznoliko voće. Vidi se da se ualgalo i da su voćnjaci lepo uređeni. I sve bi bilo dobro da gradonosni oblaci ne zađu često u ove krajeve i prerano oberu svu seljačku muku. Takva je ova godina, trajalo je kratko a ostavilo duge posledice. Loša roba nema dobru cenu, nema ni Ruskog tržišta

,,, To je odjednom došlo. Tuklo je sa svih strana. Tukli i ovi strelci, čuli smo ali bilo je izgleda bilo, džaba. Nemam voćnjak u kojem nije stradalo voće, negde manje, negde više. Za mene je šteta 100%, jer ne mogu to nikom da prodam osim u industriju, koja je lani plaćala 6 dinara kilo. Tu nema računa ni da se bere! Koju god je zakačio jabuku il breskvu, ta više nije ni za kakvu upotrebu. O Ruskom tržištu ni ne pomišljam. Tu nema ni druge klase a akmo da mislimo o nekoj ceni i plasmanu za rusko tržište. Oni su rigorozni, ne sme taška da bude. Da vam kažem ako neka kvaliteta, nema ni cene, nema ni prodaje. Za ovu godinu, ako opet ne oplete, sezona je završena što se tiče dobiti.,, započinje Dejan

 Domaća cena znatno manja dok su imputi proizvodnje iz godine u godinu veći, zbog čega sve više mladih odustaju od poljoprivrede. Dejan smatra moglo bi drugačije.

,, Nema cene koju mi možemo da postignemo. Preparati, gorivo, djubrivo,sve je skupo. Nama ovde po ovoj vrleti potrošnja još veća. Ovde samo duplak gazi. Ja ne znam čemu da se nadam, da li će biti bolje? Teška posla, zaboravi se na seljaka. Čak i kada je idealna godina, tada rodi, niska cena. Nije dobro nikako. Nema sigurne cene, nakupcima da prodamo ne možemo svi. Oni opet ucenjuju. Stomak me zaboli kada u marketima vidim jabuke po 100 ili 150 dinara aja sma moju jesenas dao za 30. Tu nešto nije kako treba. Ali borimo se radimo. Ovi  mladi neće da ostanu, to vam tvrdim.,,

  Dejan već godinama osigurava ovu proizvodnju i tokom naše posete procenitelji iz osiguravajućeg društva sumiraju rezultate štete. Protivgradne mreže bi mogle da reše problem,mada su i dalje skupe ali je goruća tema voda.

,, Osiguravam obavezno! Godinama. Nas ovde ne maši ni mraz, ni grad.Evo ova godina i sušna, ko nije imao vode, njemu grad nije ni trebao. Sama klima, vidite i sami, naopako, zemlja gori. Osim grada od tih 15 minuta kiša nije pala duže od 40 dana. O kojoj mi onda poljoprivredi da pričamo. Osiguranje nije luksuz, ko nije osigurao biće u još većem problemu. To mi bar nreka sigurnost da ću deo troškova da povratim. Da mogu da otpočnem proizvodnju u narednoj godini. Da nije toga mrka kapa,, pojašnjava svoj stav lazački vrsni voćar

  Ove godine sve ide jedno protiv drugog pa je tako Berbu višnje obeležio grad i solidna cena. Moralo je da se prebira , radnici koštaju, tako da je cena od 100 dinara u otkupu realno zbog svega iznetog znatno manja. Novi izdaci su iznuđeni vremenskim nepogodama. Rane je teško zaceliti, negde će morati da se radi i rigorozna rezidba. Dejan kaže dalje se mora. Njihova matematika je oročena geofrafskim smeštajem.

,, Zašto nisma stavio protivgradne mreže. Teška je to računica za nas male. Kad kažem 15 hektara zemlje to lepo zvuči, ali su nam parcele usitnjene. Rod voća svake godine podbaci iz nekog razloga, prošle i ove godine prvo nas je zakačio mraz, posle toga kiše, boleštine, stalo prskaš, onda suša i na kraju grad. Kad podvučeš crtu, umesto da rodi 70 tona jabuka ja ću da imam upotrebljivih 20 tona, po nekoj ceni…po nekoj dobiti. U ovoj proizvodnji, kada odbijem sve troškove mojoj porodici ostane 8-9 hiljada evra, u dobroj godini. Sa tim parama ne mogu da pokrijem ni jedan hektara protivgradnom mrežom. Na jednoj parceli ne bi mogli ni da priđu da je postave, strmo!,, objašnjava na moje pitanje

  Osiguranje će svakako pokriti deo troškova ali na neku zaradu Rakići ne mogu da računaju. Nakon višnje prva na berbu će nektarina i šljiva…na kraju jabuka. Dejan je četvrta generacija u voćarskom poslu, međutim ne očekuje da  će naslednici ostati na ovom vidikovcu, ukoliko se nešto ne promeni sa neba ili papira.Kako god.

U vreme posete procenitelji iz Kompanije Dunav osiguranje su radili svoj posao. Prave se zapisnici, uknjižava procena, slikaju usevi i plodovi. Slike ni malo lepe, za razliku od krajolika koji vas ostavla bez daha. Ovih dana gužva jer treba obići sve one koji su imali štete od grada.

   Učestale vremenske nepogode, kao posledica klimatskih promena, poslednjih godina prave velike štete poljoprivrednim gazdinstvima. Grad, poplava, suša, mraz samo su neke od nepogoda koje je teško predvideti, zbog čega osiguranje poljoprivrede predstavlja najsigurniji način da poljoprivrednici zaštite svoja dobra tokom čitave godine.Rani mraz na kajsiji,je otvorio sezonu problema,kasnije su nastavljeni sa sušom da bi grad satvio tačku na sva nadanja i očekivanja poljoprivrednika. 

Iz Kompanije „Dunav osiguranje“ poručuju da osiguranje useva, plodova i životinja odavno nije trošak, već nužnost svih koji žele da zaštite svoju proizvodnju.Na području kraljeva kod ove osiguravajuće kuće štetu je prijavilo 70 tak poljoprivrednika.

,, Poljoprivrednici na žalost svake godine imaju štete, da li od mraza, garda, plavljenja. Klimatski uslovi se menjaju, a najveće posledice trpe poljoprivredni proizvođači. Za sve vrste poljoprivrednih kultura Kompanija „Dunav“ nudi osiguravajuću zaštitu od osnovnog rizika: grada, požara, udara groma, kao i od dopunskih rizika: oluje, poplave, prolećnog mraza. Mi smo i ove godine radili osiguranje od mraza. Posledice grada koji je pao početkom jula su velike. Procenitelji su i dalje na terenu, jer smo morali da uradimo plan prioriteta, imajući u vidu da smo imali i ošećene useve pšenice i ješma. Usevi i plodovi koji se prvi skidaju imaju prioritet,,.kaže za naš list Aleksandar Janković, Kompanija Dunav osiguranje Filijala Kraljevo

Sagovornik ističe da su štete prilične.

,,Štete su realno velike i za poljoprivrednike ali i osiguravajuće kuće.Mi naravno isplaćujemo sve štete u zakonskom roku, prema pravilniku koji nas obavezuje. Ono što je pohvalno, jeste da se svake godine povećava broj osiguranika, što je verovatno zahvaljujući subvencijama od strane dtažve ali i lokalne samouprave. ,, zaključuje Janković

  Dileme nema, oni koji ,,nisu u mogućnosti,, da postave protivgradne mreže osiguranje je jedini realni izvor zarade u ekstremnim klimatskim uslovima. Ovogodišnji uslovi, sigurno jesu. Cenu ima samo kavlitet, količina čini dodatni skor. Iz tih razloga voćari su najčešći osiguranici, jer je ta proizvodnja realno najskuplja i najrizičnija.

  U Srbiji se osigurava oko 12 odsto obradive poljoprivredne površine,generalno malo, mada bi ovaj problem dugoročnije bio rešiv tripartidno, na zadovoljstvo poljoprivrednika, osiguravajućih kuća ali i države… Možda jednom budemo pisali i na tu tumu. Sonja Cvetković

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *