Radoznalost Tehnologije Uncategorized Vesti

Seoski turizam na Rudnu – ,,Miljković,, apartmani sa 4 zvezdice

Za one koji dodju da uživaju, svaki proveden dan na Goliji je dozivljaj za sebe. Razumljivo jer su upravo ovde i dubrovački karavani imali svoje utočšte, a to nešto govori. Gostoprimstvo, savršena priroda, čuvena domaća kuhinja i mnoštvo nacionalnih  znamenitosti su dovoljan motiv da vredi posetiti rudjanske domaćine. Zbog svega iznetog seoski turizam na Rudnu sve više dobija na značaju. Svoju šansu porodica Miljković nije želela da propusti.

 Porodica Miljković na Rudnu starosedeoci..U domu Miljkovića slozne tri generacije. Svako ima svoje zaduzenje i sve funkcioniše kao sat. U centru ovog sada već poznatog turističkog mestašceta i oni se odvažili da prošire svoje poslove. Lepi apartmani su odškrinuli vrata putnicima namernicima. I to ne bilo kakvi apartmani. Overu sa 4 zvezdice sui m dali i zvanišni organi. Međutim enterijer i uređenost prostora popuno jednostavno i prirodno odiše toplinom doma. Ova investicija nije bila ni jednostavna ni jeftina, jer se na njoj  radilo ,,dobrih,, 6 godina, mada posla ima još uvek, bazen je sledeća investicija.

,,Sa izgradnjom kompletnog objekta smo krenuli pre jedno šest, sedam godina. Apartmane smo pistil u funkciju od prošle godine.Godinama smo držali tu prodavnicu, koja i danas radi, proširili malo sa tim apartmanima, sa restoranom jer eto sada se malo pročulo za Rudno i mi smo porodično rešili da krenemo da se bavimo i turizmom. Računamo da će da bude nekog priliva i od toga. Trudili smo se da to bude maksimalno uređeno, da gost bude zadovoljan prvenstveno na smeštaj. Šta još možemo da im ponudimo. Prvenstveno prirodu, koju svi zavole kada dođu prvi pu i našu autentičnu kuhinju.,, -kaže  Aleksandar Miljković vlasnik ovih apartmana

Apartmani su osunčani bukvalno sa svih strana, vidik je nesvakidašnji jer se vodilo računa o prostranosti. Dominira drvo i kamen sa ovdašnjih prostora. Prirodno i jednostavno a opet moderno.

,, To je u startu bila realnost. Zaista bi bilo glupo da u ovom okruženju koristimo neke druge materijale. Drvo i kamen su nešto što traje, ima vrednost i primereno je vekovnoj gradnji u ovim krajevima. Deo prirode smo preneli u ove sobe. Malo smo osluškivali šta žele gosti, šta sun am obaveze, jer seoski turizam nije više samo nacionalna kuhinja, stare verige i ćilimi. Savremeni turista želi avanturu, ali da bude i informisan pa smo ipak u apartmane ubacili i neke tehnološke uređaje. Svaki gost ima svoje zahteve, koje mi treba da ispoštujemo.

Ovde se uglavnom svaštari. Mada je Rudno nekada bilo poznato ponajviše po dobrim proizvođačima krompira, stočarstvu i odličnim mlečnim prerađevinama.  Sve manje radne snage menja životne navike stanovnika na Golijskoj visoravni.Naši domaćini se nisu odrekli ni prvobitnih obaveza, je rim prvobitna primarna poljoprivredna proizvodnja kroz mleko, meso i povrće obezbeđuju namirnice za goste i restoran. Obaveza prilično ali se usklađuju poslovi.

,,Majka i otac su još uvek u snazi. Tu su blizu. Imamo kompletno gazdinstvo, imamo krave, ovce, svinje, kokoš i sve što treba da ima jedno domaćinstvo na selu.Svi koji su krenuli da se bave seoskim turizmom uglavnom moraju imati svoju hranu. Ono što nema nabavi se u selu. Ovde se još uvek bele stada na pašnjacima. Imamo dobar krompir, poznati smo i po heljdi. Vole gosti malo drugačiju kuhinju od one u gradovima.Vole ljudi da dođu i ponovo se vraćaju, dovedu prijatelje. Oduševe se prirodom, ovdašnjim svetom koji je otvoren , spontan, druželjubiv. Oduševljeni su vazduhom, predelima, imamo ovde dosta rečica, na nekima mogu da pecaju ribu, vodopadi su fantastični  Znači da im ovde prija. Prija i nama jer nismo uzalud kovali planove i ulagali novac u ove objekte. ,, nastavlja naš sagovornik

    Očigledno je da se ovde radilo planski, bogato i široko.Aleksandar nikada nije pomislio da ode sa ovih prostora. Sebi, svojoj porodici uz veliku pomoć supruge i roditelja gradi jake temelje i za svoje naslednike. Ne krije da se nada da će oni nastaviti da šire započete ideje.  Sami odlučujete da li će te se prepustiti opuštajućem lenčarenju ili šetati, planinariti, voziti bicikl, otići na rafting, brati šumske plodove,. Možete naprosto samo uživati u izvorskoj vodi i hrani koju odaberete od domaćih namirnica uz uvek vruće lepinje i nadaleko čuven sir i kajmak, koji kažu domaćini ima poseban ukus. O njihovom krompiru je izlšno i govoriti a može se konzumirati na ,,sto i jedan način,,.

    Mnogi sa pravom smatraju da su ovo najlepši planinski predeli u Srbiji, sa “pet” godišnjih doba dnevno. Predanja kažu da sa Rudna vodi sedam puteva, a istorija govori da su kroz Rudno prolazili mnogi karavani u pravcu Dubrovnika. Ta ista istorija je verovatno podstakla i priče o silnim blagima koja su “tu negde” zakopana, a koja su u nevolji ostavljana u nadi da će se jednom ponovno otkopati.Većina ovdašnjih domaćina su pronašli svoje blago, jer da nisu narod se ne bi vrćao ovim krajevima, mladi ne bi imali želju da nastave posao svojih predaka. Miljkovići priželjkuju da upravo najmlađi članovi porodice, sin i ćerka nastave porodične poslove. Čerka Vida, srednjoškolka, već vidi sebe kao budućeg zvaničnog turizmologa. Kako je rođena u ovim krajevima, nije joj teško da nas uputi šta obići kao gost.

,,Imam želju da nastavim ovo. Pomažem roditeljima svakodnevno i nije mi ništa teško. Čak neke stvari i naučim. Da proširimo kapacitete ja i moj mlađi brat. Imam želju da se bavim turizmom. Planiram da studiram nešto iz oblasti turizma, tako da očekujem i da kroz školovanje steknem neka iskustva ili dobijem nove ideje. Već sada imam neke od njih u smislu animiranja dece. Mada je deci ovde uglavnom sve interesantno. Šta da vide? Mislim da im treba više poseta i to kroz sva godišnja doba. Ovde nije isto obići reku Brevinu leti ili zime. Nije isto osetiti draži naše crkvice Nikoljače o Sv. Iliji ili za Božić. Sa Rudna ništa nije daleko srpske svetinje Studenica, Gradac, Nikoljača, Savina isposnica, izvori i staze koje vode do obližnjih sela. O miru, vazduhu, cvrkutu ptica, domaćem hlebu i kajmaku i da ne govorimo! Meni koja sam ovde ređena, sve je lepo i sve treba videti ! ,, sa ponosom i odušvljenjem o svom Rudnu i Goliji priča Vida

   Nema nikakve sumnje da je susret sa Rudnom izuzetan doživljaj! Očaravajuća priroda, vazduh koji puni pluća svežinom, četinari, livade rečice, nesvakidašnji mir, retko koga ostave ravnodušnim. Satisfakcija koju u gradu malo ko ima. Na Rudnu se svi znaju, svi ispomažu. Mladi svoj raspust uglavnom provedu radon. Ovakvim sredinama u kojima na kratko uzivate u svim ljudskim, nebeskim i prirodnim balgodetima ipak po nešto fali. To malo puta do Studenice i neki organizovan sardžaj nije obeshrabrio one koji zive na Rudnu. Daleko od očiju daleko od srca, te su tako i Rudnjani ponekad siročići svom matičnom gradu Kraljevu od koga su udaljeni 90 tak kilometara. Administracija je za njih i dalje hvatač vremena. Po jedan papir ponekad se mora do čaršije na ceo dan. Ovde izgubljen dan zanši izgubljen dinar.

,,Poljoprivreda je teška grana. Čovek koji se bavi isključivo poljoprivredom znate i sami teško opstaje. Ništa nije seljaku zagarantovano ni cena mesa, ni mleka, ni krompira. Mučili su se ovde meštani i sa cenom malina.Svaka kuća ima bar 20 ari pod tim voćem. Muka je nekada i za radnu snagu. Za nas je naročito teško, jer smo devedeset I nešto kilometara udaljeni od grada. Za svaki papir mora se do Kraljeva i kada odeš da završiš neke administrativne poslove izgubiš ceo dan. Poslednjih godina sve više i treba nekih papira od onih takstaivnih, kućevnih pa do ovih za subvencije. Malo smo daleko za tu vrstu maratona.,, kaže naš domaćin malo u šali ali više u zbilji

  Na žalost Miljkovići do sada nisu dobili ni dinara sufinansirajućih sredstava. Sve što su sticali ulagano u obrt kapitala kako bi izgradili planirane objekte.Nisam stekla utisak da im je žao. Valjda se ne osećaju nikom dužni. Ipak nije pošteno, kako god! Pitam da li spremno čekaju goste…

      ,,Zbog planetarnog problema zvanog ,,korona,, izostale su i mnogobrojne manifestacije na samom Rudnu ali okolnim mestima, što nije umanjilo interesovanje turista. Mi smo do Uskrsa bili pod snegom, bilo je I tada gostiju.Tek sada kada je popustilo sa pandemijom, zovu svaki dan. Prošle godine su bili prvo neki mladi idtraživači, zatim porodice. Sada nema pravila, što kažu od 7-77godina. Spremni smo i čekamo,, zaključuje sa osmehom i optimizmom Miljković

 Još uvek je ovde moguće videti delić bezbrižnog života, vezanog samo za ćudi prirode i ono što sam Bog, da. Šetnja u leto kroz šume ispresecane mnogim stazama odmara misli, a daleka dozivanja meštana daju osećaj bezbrižnosti. Jeseni su očaravajuće, sa milion boja, a zime snežne i romantične. Fascinatno je da osim prirode, gostoprimstva, odlične gastronomije, sa našim domaćinima možete da učestvujete u radovima. Ovde kao retko gde možete direktno iz polja, bašte ili šume uzbrati i pojesti malinu, kupinu, divlje trešnje, pečurke sunčanice….Ovde je sezona ukusa tek krenula, naravno zbog nadmorske visine.

       Nije samo priroda bila darežljiva ka ovim prostorima. Da li je vazduh ,,ruža vetrova,, ili rasterećen svakodnevni život, učinio svoje tek i ljudi su ovde veseli, otvoreni i gostoljubivi. Reklo bi se da im je Bog dao mnogo toga a oni sa vama, nesebično podele, to što imaju. Miljkovići starosedreoci su nam preneli delić onoga što vas očekuje…..

    Sonja Cvetković / tekst autora objavljen u listiu Poljoprivrednik /

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *