Reč struke Tehnologije Vesti

Umesto na njivi poljoprivrednici sve češće na ulici

Svake godine različiti poljoprivredni proizvođači svoje nezadovoljstvo iskazuju na ulicama širom Srbije. Prosipa se mleko, bacaju maline, deli paradajz. Poljoprivrednici su neretko nezadovoljni otkupnom cenom, ugovorima sa otkupljivačima, a muči ih i slobodan uvoz pojedinih proizvoda koje često smatraju nelojalnom konkurencijom.   

Poslednji takav protest zabeležen je u Leskovcu, kada su proizvođači zbog niske otkupne cene i velikih količina iz uvoza koje se mogu naći na rafovima po znatno skupljim cenama, građanima podelili tone domaćeg paradajza besplatno. Poljska je, primera radi, ove probleme rešila na drugačiji način. Kao izrazito poljoprivredna zemlja i veliki konkurent na mnogim tržištima srpskom agraru odlučila je da poljoprivrednici ne plaćaju više porez na promet svoje robe.

Ipak, da nezadovoljstvo nije svojstveno samo našim poljoprivrednicima i da država uprkos sporazumima o slobodnoj trgovini ima mehanizme da zaštiti domaće proizvođače za Biznis.rs potvrđuje i agroekonomski analitičar Milan Prostran.  

“I proizvođači u Poljskoj, Nemačkoj, Francuskoj kada pristignu sezonske količine roba protestuju, pa smo tako videli kako prosipaju mleko u Parizu, bacaju paradajz i slično. To je vid protesta i u Evropskoj uniji, koja je znatno bogatija i koja ima deset puta veće subvencije od naših poljoprivrednika”, navodi naš sagovornik.

Foto: Youtube printscreen

Prostran objašnjava da proizvođači ne smeju da idu u tako velike proizvodnje bez prethodno obezbeđenih ugovora sa kupcima, prerađivačima ili izvoznicima. Ukoliko se ovako nastavi, on smatra da će se ovakve situacije sve češće dešavati kako u povrtarskoj, tako i u voćarskoj proizvodnji.

“Problem je jer ne postoji zatvoren krug od proizvođača do potrošača. Kada je u pitanju povrće, osim graška i boranije skoro ništa ne može da se skladišti i zamrzava. To je slučaj sa paradajzom, krastavcima, spanaćem i kupusom. Moj savet poljoprivrednicima je da ne ulaze u veliku proizvodnju koju ne mogu da sačuvaju u magacinima i hladnjačama bez ugovora. U suprotnom, moraju se navići na rizike koji nose bankrot”.

Država može da zaštiti poljoprivrednike, ali je pitanje po koju cenu

Kada je reč o ovakvim i sličnim problemima za pojedine poljoprivredne proizvode, postoje mehanizmi koje država može da upotrebi i zaštiti proizvođače, ipak ni to nije jednostavno jer je srpsko tržište slobodno.

“Ima više načina za rešavanje ovog problema. Država može da uvede uvozne takse na određene proizvode koji su problem na domaćem tržištu, može da uvede sezonska ograničenja ili da količinski utvrdi kontingente uvoza, to su tri stvari koje se birokratski uređuju. Ipak, vi kao članica CEFTE morate to ‘debelo’ da obrazložite uprkos članu u ovom sporazumu koji omogućava državi da ukoliko je ugrožena njena proizvodnja može da uvede sezonske zabrane i takse, kao što je često radila Severna Makedonija kada je reč o brašnu”, ističe Prostran i dodaje da, iako ima više načina, svi oni podložni su kritikama partnera zbog potpisanih ugovora o slobodnoj trgovini.

Foto: Pixabay

On objašnjava da nije loše rešenje koje je država već primenila sa proizvođačima krompira, koji nisu imali kome da prodaju ogromne količine ovog povrća.

“Država je pre nekoliko meseci zamolila Lidl da kupi domaći krompir i da na neki način rastereti te ljude koji su prošle godine imali ogroman rod. Sada može po istom modelu da pregovara i za paradajz i da uz pomoć svog autoriteta dogovori da deo određenih količina u ovom slučaju preuzme”.

Na pitanje da li se poljoprivrednicima više isplati da sami svoju robu prodaju na pijaci ili da to što proizvedu prodaju nakupcima naš sagovornik kaže da se svakako isplati i manji lanac, nego preprodaja, ali samo ako je reč o ozbiljnim, ekonomski jačim proizvođačima koji imaju kontinuitet. “To mora da bude ozbiljno poljoprivredno gazdinstvo koje ima kapacitet, površinu, prevozno sredstvo i prostor za skladištenje, hladnjače ili magacine, u zavisnosti od toga šta proizvodi. Samo takvom proizvođaču isplati se da trguje na pijaci” / Biznis.rs

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *