Radoznalost Tehnologije Voćarstvo

Plantaže šljive zamenili plantažom uzgoja limuna

Postoji minimum 20 dobrih razloga da limun uvrstite u svoju svakodnevnu ishranu, kao limunadu, dodatak čaju ili jelima i salati.Bogato će vas nagraditi svojim vitaminskim sastojcima. Da može uspešno da se gaji i na nšim prostorima dokaz su Branka i Stanislav Trifunović iz Kraljeva, poznati ovdašnji voćari koji penzionerske dane provode na svojoj maloj planataži. Kako je i zašto limun postao ljubav, izazov i zarada ?

  Tropske biljke sve su popularnije u srpksim baštama a limun je svakako najzastupljeniji.Da uspešno mogu da se gaje više nego jasno slike koje smo zabeležili u dvorištu porodice Trifunović u Jarčujku, prigradskom naselju u Kraljevu. Mala plantaža smeštena na nekoliko ari uz okućnicu, skreće pažnju na sebe od ranog proleća do kasne jeseni. Pleni svojim plodovima, cvetovima i mirisom koji opija.  Supružnici Branka i Stanislav duže od dve decenije uzgajaju limun, dokazujući da ovo voće ne samo što može kod nas da rodi, već može doneti i zaradu. Plodovi okitili stable, nema šta za ponos.

,, Ove godine je posebno rodio, rađa svake ali je ove zime cvetao neverovatno. Ovi plodovi sada sazrevaju i kako skidamo limunove, tako se pojavljuju novi cvetići, zameću i ponovo rađaju. Prvi limun nam je poklonio moj otac još pre dvadeset godina. Polako smo počeli da ih razmnožavamo prvo za sebe, kasnije za prijatelje a dans ih prodajemo. Ovo je bijlka u koju se jednostavno zaljubite, lepa, korisna i dekorativno izgleda u svakom dvorištu. Nije teška za održavanje a daje vam mnogo. Lepo i korisno. ,, započinje priču Branka
Zbog pandemije proša godina je bila manje uspešna ali je zato interesovanje u ovoj ogromno.Trifunovići su popriličan broj limunova poklonili rodbini, prijateljima, poslovnim parnerima i komšijama, ali je veći broj je otišao van Kraljeva i Srbije i to po povoljnim cenama zavisno od veličine, odnosno starosti stabla. Branka nam na kraju daje savet kako da ove biljke i kod nas budu ovako savršene.

,,Preko zime limunove držimo u posebnoj prostoriji gde temperatura ne sme da bude niža od 4 a ni viša od 20 stepeni. Zbog oprašivanja a i nekih drugih razloga svako ko želi da ima ovo voćku trebalo bi da ima bar po dva stabla s tim što se ljubav prema limunu podrazumeva kad se hoće uspeh u u njegovom gajenju. Verovali ili ne, ali to limun oseća. Od proleća do jesni su ovde u dvorištu, napravili smo i ovu malu protivgradnu mrežu jer znaju ovde da zavitlaju oblaci i donesu grad. Mrežu smo morali da postavimo jer niko pametan ne bi vukao ovolike saksije na sigurno. Limun voli sunce i vodu, tako da na vodi ne treba da štedite. Ja ih svaki dan dobro iztuširam i zalijem. Od prihrane jedino koristim ovčije đubrivo. Ne prskam ih ničim, nisam imala nikakvih štetočina ni bolesti na njima. Šljive smo gajili 40 godina muka živa, ovo je pesma. Ovo ti je čist organski proizvod!,,- samouvereno će naša sagovornica

  Limun, je biljka iz roda Citrusa, čijoj porodici pripadaju i limeta, narandža, mandarina, grejpfrut i pomelo. Možda niste znali ali gospodar zdravlja gospodin ,,Limun,, potiče iz Indije, dok je njegov naziv arapskog porekla. Hibridna je voćka koja je nastala ukrštanjem dve vrste voća – pomela i citron. Pitam potpuno realno zašto neki limun nikada ne cveta i nikada ne rodi. Da li se kalemi ili dobija iz semena?
– Ljudi su u zabludi kada probaju da kaleme limun!? Mi to ne radimo. Uzme se mlada grana limuna s plodom jer najbolje je ako ima ploda, zatim se sa grane skine lika dužine jedan centimetar i ispod se veže tanka žica. Posle toga, na pola se preseče plastična flaša od dve litre, preseče se uzduž i na dnu se izvadi krug da bi kalemljeno mesto bilo na sredini flaše napunjene zemljom. Flaša se ne pomera dva meseca dok plod raste. Kasnije se formiraju žile. Posle dva meseca flaša se iseče i ostaje zemlja i limun koji se stavlja u saksiju. Zaliva se dva puta dnevno s tim što se svake godine saksija zameni većom. Na ovaj način okalemili smo više od 300 limunova – otkriva nam tajnu Cane Trifunović.

 Trifunovići su ugledna porodica iz kraljevačkog sela Bukovice koja je od davnina uživala ugled vrednih domaćina, dobrih poljoprivrednika, pre svega voćara. Na tim temeljima Stanislav i Branka Trifunović dospeli su u vrh srpskih proizvođača kvalitetne rakije, upravo u njihovom rodnom selu na petnaesetak kilometara od Kraljeva. Uz rakijicu treba i dobar zalogaj te su proizvodili odličnu pršutu, slaninu i ostale đakonije iz domaće radionice. Pehari, diplome i zlatne medalje sa beogradskog i novosadskog sajma, ali i mnogih drugih manifestacija, popunili su gotovo sve vitrine i police u porodičnoj dvospratnoj kući, za čiji bi opis trebalo nekoliko sati. Preovlađuju priznanja za čuvenu rakiju ,,Bukovičanku – Canovku“, kao i ona dobijena za kvalitet suhomesnatih proizvoda, pre svega slanine i pršute. Danas su ovaj posao prepustili naslednicima a oni su se, kako kažu, penzinerski posvetili uzgajanju limuna.

,,Svako priznanje prija. Lepo je kada se vaše ime i selo pomenu na velikim sajmovima pred brojnim gostima i stručnjacima koji daju samo dobre ocene onome što radite. Da bi ste bili među najboljima, treba mnogo odricanja, rada. Na selu, šta god da radite, čime god da se bavite, radi se mnogo, od ranog jutra do sutra, praznikom i nedeljom. U ovom poslu smo ja i supruga, sin Saša i snaja Maja i svako zna svoje obaveze. Veliki rad i ne bi bio toliko težak kada bismo imali siguran plasman svoje robe. Danas smo iz zdravstvenih razloga ali i nanizanih godina, više mala pomoć našim naslednicima, jer za veliki rad nismo više sposobni. Zadovoljimo se ovim novim hobijem uzgajanjem limuna,, – kaže po malo setno Cane

  Kod naših domaćina se za Krsnu slavu, popije se čak i do 60 litara limunade jer kako kažu od domaćeg limuna nema ništa ukusnije. Popije se naravno i njihova čuvena rakija ali osveženje uz vitamin C, godi tokom cele godine i godi svima. Kolika su atrakcija u ovom kraju, prolaznici često zamole samo da se uslikaju pored njihove male oaze limunova.

  Za dosadašnji rad na polju voćarstva proizvodnje rakije i suvomesnatih proizvoda osvojili su brojna priznaja. Za proizvodnju limuna nisu još uvek, ali su kažu uspeh overili zadovoljnim kupcima koji daju samo najbolje preporuke i ocene. Navikli na rad nije bilo teško da spoje ljubav, rad i zadovoljstvo. Poželeli smo im za kraj našeg druženja, samo neka im potraje…. Sonja Cvetković / Tekst autora objavljen u Poljoprivredniku /

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *