Stočarstvo Tehnologije Uncategorized

OTKUP VUNE, ŠKOLOVANI ČOBANI, NOVE RASE I SAČUVANI PAŠNJACI

Kada je pre 15 godina Steva Mavrenski iz Melenaca pred karavanom novinara, koju je okupila naša redakcija, izjavio da je sve što u životu ima postigao gajenjem i čuvanjem ovaca, sagovornici su ostali zatečeni.

Steva Mavrenski

Pre dve godine to je potvrdio i u emisiji „Oko” RTS, ali je naveo da su se uslovi za držanje ovaca sada promenili. I Mavrenskom danas fali veran čoban, baš onakav kakav je on bio pre četiri decenije. Ovce se više ne muzu, jaganjci se teško i ispod cene prodaju, a vunu kod nas niko ne kupuje, pa čak i ne menja za kilogram stočne soli.

I pored svih činjenica, broj ovaca u Srbiji iz godine u godinu se povećava, jer država ima korisne podsticaje.

Lale Kankaraš, prvi čovek udruženja ovčara Vrbasa, koje okuplja stotine odgajivača iz cele Vojvodine, godinama pokušava da poboljša uslove za poslovanje i rad farmera.

  • Prošla godina za nas ovčare, iako je godina pandemije, bila je uspešna. Klaničarima nismo prodali ženska grla, ona su u priplodu, tako da ćemo već iduće godine imati brojnija stada u Srbiji, posebno u Vojvodini – kaže Kankaraš.

Udruženje koje vodi, kako ističe, nailazi na zatvorena vrata, kada žele da govore o svojim problemima, u Pokrajinskom sekretarijatu za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo, Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, a smatra da imaju korisna rešenja za uspešan dalji razvoj.

  • Prvo bi valjalo da država utiče sa podsticajima za kupovinu kvalitetnih priplodnih grla iz inostranstva i to ciljano za nabavku novih kvaliteta rasa i da konačno zakonski definišemo selekciju i priplod u ovčarstvu – navodi Kankaraš. – Moramo prihvatiti zahtev velikih kupaca, oni ne osporavaju rasu virtemberg, ali više plaćaju sofolk i šarole rasu. Od ogromnog je značaja da se prioritet u korišćenju pašnjaka da stočarima, a ne da se preoravaju – ističe Kankaraš.

Više od jedne decenije ponavljate nemamo školovanih čobana i kupce za vunu, podsećamo sagovornika.

  • To je tačno. I ne znate broj čobana koji nam fale, ali nismo čuli da se za nijedno zanimanje koje se lako uči biraju mladi sa liste nezaposlenih, koji dobijaju socijalnu pomoć, pa ih tako niko nije ni uputio da se osposobe za čobane. Kada bi imali čobane, mogli bi proizvoditi i mleko. Oni koji to čine, danas dobijaju 100 din/litra. Vunu neće niko, imamo je svuda, od ambara preko tavana, bačenu, a moglo bi biti drugačije. Odavno predlažemo da se naprave dva proizvodna objekta u Srbiji za doradu i preradu vune i da se vuna kod nas počne konačno koristiti i u građevinarstvu, kao prirodni izolator, a čuli smo da može biti satkana i podloga u plastenicima.U građevinskoj industriji toga se niko nije setio, a mi nemamo novac za takvu investiciju. Više nećemo čekati. Pokušaćemo da kopiramo model pčelara, oni su otvorili punionicu i pakirnicu za med uz pomoć države. Šteta je što kod nas godišnje propadne oko tri milona kilograma vune – kaže Kankaraš.

U Srbiji ima desetak udruženja koji se vezuju za ovčarstvo i kozarstvo, ali do danas nisu uspeli da naprave iskorak u donošenju sistemskih mera u ovoj grani. Državne finansijske mere su uticale da se poveća broj i kvalitet rasa, ali je to premalo naspram uslova koje imamo za razvoj stočartsva u Srbiji, kažu strušnjaci.

PODRŠKA OVČARIMA

Udruženje ovčara i kozara „Bikara” iz Vrbasa i Udruženje „Agroprofit” postigli su dogovor da budu partneri u izradi predloga mera za dalji razvoj ovčarstva u Srbiji. Predviđeno je da se uskoro održi konsultativna rasprava na ovu temu, uz prisustvo naučnika, nadležnih ministarstava, privrednika, medija i naravno proizvođača.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *