Povrtarstvo Uncategorized Vesti Voćarstvo

Lažno poreklo robe uobičajena pojava

Komadi odeće, određene patike, možda marka tehnike sve ima svoj brend koji vremenom zavolimo zbog kvaliteta ili samog imena. Tako je i sa hranom, koja bude sa nekog podneblja ukusnija. Da bi privukli kupce prodavci u marketima i na pijacama sve češće kao znak kvaliteta ističu poreklo robe, koje je neretko lažno. Tako se na svakom koraku prodaje krompir iz Ivanjice, jabuke i jagode iz Grocke, dok je paradajz uglavnom strumički ili leskovački. Prodaja lažnih proizvoda potrošače manipuliše i kosi se za zakonskim propisima.

“Ne samo po Zakonu o zaštiti potrošača, nego i po Zakonu o trgovini, trgovac je u obavezi da deklariše robu. To važi i za trgovce na pijacama jer i oni imaju registrovane radnje. Kao što postoji deklaracija na patikama, kafi, čokoladi, piću ili računaru tako mora da bude i na poljoprivrednim proizvodima. Mora da se vidi ime proizvođača, godina uvoza, klasa proizvoda, uvoznik i slično”, objašnjava za Biznis.rs potpredsednik Nacionalne organizacije potrošača Srbije (NOPS) Zoran Nikolić.

Ovakva praksa, ipak je vidljiva u velikim marketima dok je situacija u piljarama i sličnim specijalizovanim radnjama drugačija, zbog čega je neophodno da se inspekcijski organi ozbiljnije posvete rešavanju ovog problema jer je ova oblast nedovoljno istražena.  

“Ovo ne sme da se dešava, zato se postavlja pitanje ko treba da kontroliše promet robe na tržištu. Razumemo da inspekcijski organi imaju pune ruke posla, da ih ima malo i da imaju planirane aktivnosti, ali je ovo zaista uzelo maha i predstavlja direktno dovođenje potrošača u zabludu. Dakle, ako trgovac ne obezbedi dokaz o poreklu robe, to se smatra obmanjivanjem potrošača jer isticanjem pogrešne oznake porekla, a samim tim i kvaliteta, on navodi potrošača da donese oduku koju inače ne bi doneo. Recimo, ivanjički krompir je poznat kao i sjenički sir, a kada kupac to vidi on po automatizmu kupuje i nema veze što je on uvezen iz Poljske. Takvo dovođenje potrošača u zabludu ozbiljan je prekršaj, ali ga treba utvrditi”, objašnjava naš sagovornik.

Zakon vrlo jasan

Kada je reč o pijacama i uličnoj prodaji prilikom koje prodavci na kartonima ispisuju različita porekla, Nikolić objašnjava da ovde nije reč o deklaraciji, ali da je to jedna vrsta prevarnog oglašavanja, koje takođe predstavlja dovođenje potrošača u zabludu.

“Ako je pitanje da li bi prodavci mogli da budu kažnjeni, odgovor je da. Ne da bi mogli, nego bi morali, za primer jer ne smeju da se igraju sa poverenjem potrošača. Zašto uopšte ističu geografsko poreklo bilo kog proizvoda, pa zato što predstavlja kvalitet. Kada kažemo Futoški kupus, svi znamo o čemu je reč. Poreklo je u takvim slučajevima najbitnije, a ako trgovci to ne razumeju u celoj Srbiji, onda o tome mora ozbiljno da se razgovara. Zašto bismo takve trgovce zaobilazili, a druge kažnjavali. Na kraju, svaki potrošač mora da zna šta kupuje”, zaključuje Nikolić.  

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *