Tehnologije Vesti Voćarstvo

Ko će najviše zaraditi na malinama ?

Dok se ovih dana ugovaraju cene za novi rod maline, kilogram ovog voća na beogradskim pijacama i u malim piljarama dostiže cenu i do 800 dinara. Ovo je i do tri puta više od trenutne cene – od 250 do 350 dinara po kilogramu, koliko dobijaju proizvođači u otkupu od hladnjačara.

Srpska malina, crveno zlato, najpoznatiji domaći brend u svetu, i ove godine u sezoni biće nedostupan većini domaćih potrošača. Ovakva situacija ponavlja se godinama, a najdrastičniji „poremećaj” na tržištu dogodio se 2017, kada je maloprodajne cena bila čak sedam puta viša od otkupne. Pakovanje od 125 grama u radnjama tada je koštalo 100 dinara, dok su proizvođačima hladnjačari nudili 120 dinara – ali po kilogramu.

Jasno je da ekonomske logike nema u formiranju maloprodajnih cena ovog voća, ali i ko u lancu ostvaruje najvišu zaradu.

Ilustracija: Maline na pijaci koštaju i 800 dinara po kilogramu

Na to su svojevremeno ukazali iz Asocijacije malinara Srbije, ističući da je upravo glavno pitanje koliko je učesnika na tržištu u lancu prodaje i da proizvođači ipak najmanje zarađuju. Oko 75 odsto malinara prodaje ovo voće direktno hladnjačarima, a proizvođači zaključuju da postoji mnogo posrednika dok to voće stigne do potrošača.

– Umesto da budemo karika u tom lancu, mi gledamo kako od nas kupuju jeftino i prodaju skupo – rekli su tada u ovoj organizaciji. Činjenica je da su se u međuvremenu tržišne okolnosti promenile i da zbog nestašice maline u svetu proizvođači ove sezone računaju na značajno bolju zaradu nego pre četiri godine.

Široj javnosti malo je poznato da Srbija najvećim delom proizvodi malinu koja ide direktno u hladnjače i dalje u izvoz ili domaću preradu. Samo male količine sveže maline ostaju na domaćem tržištu, ali to uglavnom nisu sorte vilamet i miker, koje su najtraženije u izvozu, ali smrznute.

– Troškovi kod sveže maline jesu veći, ali naši prodavci prate neke svetske trendove ne uvažavajući lokalne prilike. Nije to samo slučaj kod maline nego i kod nekog drugog voća. To izaziva prilično veliki revolt kod potrošača – kaže za „Politiku” dr Aleksandar Leposavić, jedan od najvećih domaćih stručnjaka za voćarstvo.

On ističe da ovako visoka cena nema veze s proizvođačima, već s trgovcima. Kako objašnjava, proizvodnja kod sveže maline drugačije je organizovana. Troškovi se uvećavaju jer je potrebno da bude što manje kontakta rukama, selekcija se radi na samom polju, a manji je i učinak berača, što poskupljuje proizvodnju.

– Drugačiji je i sortiment. Najčešće to nisu vilamet i druge najzastupljenije sorte jer ona nije dobrih karakteristika kada je reč o svežem programu. To su sorte koje daju manji prinos, ali podnose i duži broj dana izloženosti u tim nekim polukontrolisanim uslovima. Ako i ima vilameta u maloprodaji, to je u manjim količinama jer ta malina ima tamniju boju i nije toliko prijemčiva kupcima – objašnjava Leposavić.

Kada je reč o otkupnoj ceni o kojoj se ovih dana intenzivno govori, naš sagovornik kaže da je prilično šarenolika situacija na tržištu. Ozbiljniji otkupljivači koji razmišljaju dugoročno ponudili su od 250 dinara za kilogram vilameta do 270 za miker.

– Ove cene imaju tendenciju rasta i sigurno će tako biti. Imali smo i ponudu u Mačvi za 350 dinara po kilogramu, ali takvi otkupljivači uglavnom nabavljaju za njih potrebne količine i posle toga prekidaju otkup – kaže Leposavić.

On dodaje da treba biti obazriv u ovom trenutku jer je velika jagma na tržištu i pitanje je šta će biti kada budu ispoštovane količine od 20.000 tona, koje mi već dugujemo iz prošle sezone.

– Tačno je da je svuda u svetu malina daleko skuplja nego prošle godine. Ali visoka cena ne mora nužno da znači da je to dobro, jer je pitanje kako će tržište reagovati kada „pokupi” sve one količine koje se već duguju. Treba biti razuman. Ni najviša cena ne može nadoknaditi pad prinosa. Savet proizvođačima je da ovakvu situaciju s boljim zaradama iskoriste za poboljšanje svojih zasada – kaže Leposavić.  Izvor:http: /www.politika.rs/

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *