Uncategorized

OPREZ -Kupusni moljac vreba!

Kupusni moljac (Plutella maculipennis) predstavlja najčešću i najproblematičniju štetočinu kupusa. Osim na biljakama iz roda kupusnjača (kupus, brokoli, karfiol, kelj, …), čest je gost i na uljanoj repici. Može preleteti veliku udaljenost i s obzirom da ima 5–7 (suvo i toplo vreme može isprovocirati pojavu više generacija i masovnu pojavu) a u povoljnim uslovima i više generacija godišnje i ako uzmemo u obzir da im je životni vek 3–4 nedelje, štete koje nanosi mogu biti katastrofalne.

Značajna štetočina biljaka iz familije Brassicaceae. U proizvodnji kupusa ekonomski gubitci mogu da budu i do 100%. Široko rasprostranjena. Kupusov moljac u zavisnosti od podneblja razvija različit broj generacija. U našim agroekološkim uslovima, utvrđeno je da ima 7-8 generacija godišnje. Donji prag razvoja mu je 7,4OC, a gornji 39,0OC. Leti u toku večeri. Period polaganja jaja traje desetak dana. Ženka može da položi do 200 jaja na naličije lista. Gusenice se hrane između dva epidermisa. Već posle prvog presvlačenja one progrizaju jedan epidermis i izazivaju pojavu belih pega na listu. Pošto oštete spoljne listove gusenice prelaze u unutrašnjost glavice. Kada odrastu pretvaraju se u lutku. Prezimljavaju kao lutka i imago.

Prezimljava u fazi lutke bele boje lako uočljive a transformacija u imago kreće krajem aprila. Nakon toga počinje da se hrani, leti i pari. Leptir je smeđe-siveboje sa braon žutim nijansama na krilima. Lako je uočljiv oko kupusišta. Raspon krila je oko 15 mm što mu omogućava da preleti velike razdaljine u potrazi za hranom i mestom za poleganje jaja. Duž glavnog nerva na naličiju lista ženka polaže sitna ovalna jaja 2–4 komada, žute boje koja vremenom pozelene. Tokom života svaka ženka položi i do 300 jaja.

Nakon 14 dana iz jaja pile se gusenice (larve) karakteristično zelene boje, sa nešto tamnijom glavom. Aktivne su celog dana. Za dve nedelje larva se transformiše u lutku, a nakon 14 dana u odraslu jedinku (imago). Masovna pojava gusenica kupusnog moljca može naneti ogromne štete, čak u toli koj meri da ostanu samo glavni nervi listova ugroženebiljke. Najveći gubici nastaju u fazi cvetanja i formiranja glavica jer ih oni prljaju svojim izmetom. Odraslajedinka ne pričinjava velike štete u direktnom smislu.
Štete prave gusenice koje se hrane tkivima lista između epidermisa praveći mine. Onda izgrizaju donji sloj epidermisa, a vremenom propada i gornji sloj te nastajurupe na listu a najveće štete prave kasnije generacijena kasnim sortama kupusa Ukoliko se ustanovi da na jednoj biljci postoji više od jedne gusenice ovog insekta,što predstavlja prag štetnosti potrebno je odmah reagovati u cilju suzbijanja pomenute štetočine.
Redovni monitoring, uz poznavanje biologije insekata i utvrđen fenološki model razvojnih stadijumainsekata omogućava pravovremenu i efikasnu primenupesticida.

Za suzbijanje kupusovog moljca u Republici Srbiji su registrovani preparati na bazi cipermetrina, lambda-cihalotrina, esfenvalerata, tau-flavulinata i Bacillus thurigiensis subspec. kurstaki. Redovni monitornig, uz poznavanje biologije insekta i utvrđen fenološki model razvojnih stadijuma insekta omogućava pravovremenu i efikasnu primenu pesticida. Od nepesticidnih mera, redovne agrotehničke mere, prvenstveno duboko oranje, mogu smanjiti brojnost kupusovog moljca.


Za hemijske tretmane mogu se koristiti registrovanipreparati sa aktivnim materijama:
• esfenvalerat (Sumi-Alfa 5 EW) 0,15–0,2 l/ha
• tak-fluvalinat (Mavrik EW) 0,3 l/ha
• lambda-cihalotrin (Lambdex 5CS, Kozak, Lambada) 0,2–
0,3 l/ha
• bifentrin (Talstar 10EC, Fobos EC)
• hlorantraniliprol (Coragen) 0,14–0,2 l/ha
Od nepesticidnih mera primenjivati sve raspoložive agrotehničke mere a prevasohdno duboko oranje i plodored. / dipl. inž. Vladimir Kostić PSSS

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *