Ratarstvo Tehnologije Vesti

Srbija ima najskuplju soju na svetu

Cena soje u Srbiji se sa oko 84 dinara bez PDV nalazi na istorijskom maksimumu, a ovu skupu uljaricu ne možemo ni da izvezemo, niti da je preradimo.

Iz Udruženja Žita Srbije su domaće tržište okarakterisali malom tražnjom, još manjom ponudom, i zalihama iznad potrošnje.

„Visoka cena je posledica odsustva konkurencije, jer, bez obzira što je soja na međunarodnom tržištu znatno jeftinija, ponude za NON GMO soju kakvu Srbija proizvodi u ovom trenutku se ne mogu dobiti. Domaća cena nije konkurentna u izvozu, pa na strani kupaca ostaju samo domaći prerađivači“, objasnila je za Biznis.rs direktorka udruženja, Sunčica Savović.

Iz novosadske Produktne berze su naveli da je za godinu dana cena soje porasla 103,57 odsto.To se objašnjava posledicama koje je pandemija izazvala na međunarodnom tržištu, ali i većom potrošnjom hrane, vremenskim prilikama, aktivnostima fondova na berzama i velikom potražnjom Kine.

U 2021. godini se očekuje prinos od 800.000 tona

Prema podacima Žita Srbije, u ekonomskoj 2020/21 godini proizvedeno je 720.000 tona soje, što uz zalihe daje ukupno raspoložive količine od 923.000 tona.

Naša zemlja prosečno godišnje portoši 450.000 tona. Od početka sezone do aprila ove godine izvezli smo 141.654 tone soje, za oko 27.000 manje u donosu na sezonu 2019/20.

Udruženje predviđa da će ukupni izvoz soje u tekućoj ekonomskoj godini, koja je počela u septembru 2020. i traje do avgusta 2021. godine, biti na nivou od 300.000 tona. To će isključivo zavisiti od kreiranja cena na domaćem i međunarodnom tržištu.

„Prolećna setva koja traje u zemljama severne hemisfere biće pod budnim okom učesnika na svetskom tržištu zbog sve manjih zaliha uljarica dostupnih za trgovinu i cena koje su oborile sve rekorde u istoriji“, rekla je Savović.

Ona je navela da su očekivanja da u svetu zasadi soje biti za šest do sedam miliona hektara veće, što bi trebalo da dovede do 20 miliona tona većeg roda u odnosu na prethodnu sezonu. Rast površina pod suncokretom, uljanom repicom i ostalim uljaricama biće znatno skromniji.

Površine zasejane sojom rastu i u Srbiji. Od 2014. do 2020. godine povećane su sa 177.000 na 240.000 hektara.

„Prema prvim procenama, na osnovu do sada prikupljenih podataka, u Srbiji je u prolećnoj setvi sojom zasejano oko 250.000 hektara, što bi uz prinose na nivou od 3,2 tone po hektaru trebalo da nam u ekonomskoj 2021/22 donese rod soje na nivou od 800.000 tona, a da li će proizvođačima na ruku ići i vremenske prilike ostaje da se vidi“, istakla je Savović.

Kako je dodala, u novoj ekonomskoj godini očekuje se povećanje domaće potrošnje i izvoza.

Zašto je soja toliko poskupela?

Prema rečima Savović, trendovi iz „godine pandemije“ su se preneli na 2021. godinu, pa je tako u svetu povećana tražnja za poljoprivredno-prehrambenim proizvodima, a pažnja finansijskih fondova je usmerena na ovo tržište zbog recesije u ostalim privrednim granama.

„Cena soje i ostalih uljarica, kao i jestivih ulja, na svetskim berzama imale su uzlazni trend kretanja od februara meseca, usled manjih zaliha dostupnih za trgovinu. Zbog rasta tražnje tokom marta i aprila dostignuti su rekordi po visini cene u proteklih deset godina u više navrata“, navela je ona, i dodala da je poslednje dve sedmice primetna nepostojanost trenda kretanja zbog ulazaka špekulanata i finansijskih fondova na berze.

Da su dnevne oscilacije u poslednje vreme manje prisutne pokazuju i podaci Produktne berze. Prema poslednjim informacijama koje je dobio Biznis.rs, tražnja za sojom beleži odsustvo, dok se ponuda kreće u rasponu od 84,00 do 84,40 dinara za kilogram.

Stručnjaci upozoravaju da globalni faktori i te kako utiču na domaće tržište. Nedostatak padavina u regionima SAD i Brazila, pad cena u na Merkantilnoj berzi Čikagu (CME) zbog povlačenja fondova, samo su neke prilike koje utiču na kretanje cena ove uljarice i u Srbiji.

Pozivajući se na analitičare svetskog tržišta uljarica i proizvoda, Savović je objasnila da će popravljanjem vremenskih prilika u SAD i Brazilu finansijski fondovi ulaziti na berze kao prodavci, zbog čega je mogućnost za pad cena iz tehničkih razloga sve veća.

U isto vreme, pad će ograničavati suše u regionima velikih proizvođača koje smo ranije pominjali. Uz to Evropska unija ima male zalihe uljane repice, pa je prerada u maju i junu ograničena. Kako zbog smanjene proizvodnje 2020. godine, tako i zbog rasta globalne tražnje, zalihe uljarica, biljnih ulja i žitarica su znatno manje od proseka.

Cenu soje nije ispratilo poskupljenje mesa

Iz Produktne berze su za naš portal objasnili da cenovna kretanja soje ostavljaju posledice i na druge sektore.

„U poljoprivredi, zajedno sa rastom cena osnovnih komponenti, rastu i cene koštanja proizvodnje. Cena stoke i mesa, međutim, nije ispratila ovaj rast, što za posledicu može imati dalji pad stočnog fonda u Srbiji. Takođe, zarada ostvarena u direktnoj prodaji primarnih poljoprivrednih proizvoda je prevazilazila zaradu u prodaji stoke“, izjavio je direktor Produktne berze u Novom Sadu, Miloš Janjić. 

On je naveo da smo pre samo desetak godina svedočili kako takvi poremećaji na tržištu mogu da naprave krizne situacije, poput onih na Bliskom istoku i severu Afrike.

„Svedoci smo da cene svih roba u svetu rastu, od onih u sektoru građevinarstva, pa sve do cene hrane. Kao posledica toga, cene gotovih proizvoda beleže uzlazni trend i povećavaju pritisak na životni standard, naročito u nerazvijenim zemljama sveta“, rekao je Janjić..Autor: Miloš Đošić

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *