Pčelarstvo Tehnologije Vesti

SPOS saopštio ko su pčelari čiji med nije zadovoljio!

Pogon „Naš med“ uveo je nove standarde u plasmanu meda po pitanju kvaliteta meda, do sada neviđene na ovim prostorima. Apsolutna garancija plaćanja, najbolja moguća tržišna cena meda u skladu sa svetskom tržišnom cenom, ali i potpuna odgovornost pčelara za kvalitet meda, što jeste Zakon i ranije predvideo, ali sprovođenje nije bilo ne samo dovoljno jasno definisano, već ni u praksi pokazano, bar ne do danas.

Zato je Pogon „Naš med“ u ugovoru koji pčelar potpisuje pre uzorkovanja meda, predvideo detaljnu razradu primene srpskih zakona, te sada svako ko koristi nedozvoljena sredstva u gajenju pčela ima IME I PREZIME, a ne „inicijale“ ili „nn“ status, jer to potpisani Ugovor pravno omogućava. Time i potrošačima šaljemo poruku da konačno imaju gde da kupe pčelinji med vrhunskog kvaliteta, bez dodataka stranih šećera kao što radi veliki broj pakera meda u Srbiji, ili nedozvoljenih supstanci. Kupovinom brenda „Naš med“ pouzdano znate da ste kupili izvorni kvalitet meda, onakav kakvog su ga pčele sakupile, bez aditiva, konzervanasa i drugih nedozvoljenih supstanci. Tako med konačno postaje ono što zaista i jeste – jedina hrana koja dolazi na naše stolove u neprerađenom obliku, jer i tako smo previše okruženi hemijom koja pogubno utiče na naše zdravlje.

Pogon „Naš med“ je utvrdio da u uzorcima meda prikupljenim od pčelara, koji su nakon uzorkovanja sjedinjeni u grupni uzorak i poslati na analizu u laboratoriju Floramo u Italiji, nađena dva sulfonamida, sulfametazin i sulfametoksazol.

Ovih dana su pojedinačni uzorci pčelara ispitivani na prisustvo ova dva sulfonamida u Institutu za higijenu i tehnologiju mesa u Beogradu, koji ima najbolju laboratoriju u Srbiji za ispitivanje prisustva sulfonamida. Institut je juče nepobitno utvrdio koji pčelari imaju ova dva sulfonamida u svom medu, i shodno Ugovoru sa pčelarima (OVDE) objavljujemo nalaz (OVDE) i njihova imena. Smatramo da je konačno došlo vreme da se radi razbijanja svake sumnje i bilo čega sličnog, imena moraju objavljivati, a ne skrivati ispod tepiha kao što se radi u nekim drugim industrijama hrane. Smatramo i da moramo biti avangardni u svemu pa i po ovom pitanju, jer pčelar koji recimo koristi antibiotike a ponudi med Pogonu, to čini svesno, nanoseći nam štetu, ali sada će po Ugovoru morati da je plati. Takođe, postoji realna mogućnost da pčelar uopšte nije kriv, jer uvek postoji mogućnost da je antibiotik došao u košnicu sa strane, mada se to najčešće dešava sa streptomicinom (detaljnije OVDE), do sada nije bilo takvih slučajeva sa ovim sulfonamidima, mada su ovde nađene doze dosta visoke i postavljaju izvesnu sumnju. No, naša dužnost nije da utvrđujemo poreklo antibiotika, već samo da med koji ih sadrži uklonimo iz meda koji plasiramo na tržište, a pošto smo po Zakonu o bezbednosti hrane dužni da o utvrđenom nalazu obavestimo nadležne državne organe (Upravu za veterinu Ministarstva poljoprivrede), na njima je dalji postupak. Pozivamo i ostale pakere meda da ubuduće čine isto, poštujući zakon, pošto nam nije poznat slučaj da se to ikada do sada dogodilo, a trebalo je. Ne naravno našom voljom, jer i tu smo prvi u poštovanju zakona pošto smo već kod prvog nalaza antibiotika reagovali, a pored toga kreiramo dobru praksu koja će sve probleme u plasmanu meda koje je Srbija imala prethodnih decenija, poslati upravo u istoriju gde im je i mesto. Med mora biti med, čist i prirodan.

Takođe, nije nikakva sramota imati antibiotik u medu ako je on došao sa strane, bez krivice pčelara, kao što nije sramota imati neku pčelinju bolest na pčelinjaku. Ta vremena moraju da prođu, moramo otvoreno da razgovaramo o problemima, kako bismo ih rešavali. Nikoga ne osuđujemo niti smemo da osuđujemo unapred, samo ispunjavamo ugovorne obaveze u interesu pčelarske i šire javnosti.

Primena antibiotika u pčelarstvu je inače APSOLUTNO ZABRANJENA i ne postoji nikakvo opravdanje za njihovu primenu.

Smatramo da je Savez pčelarskih organizacija Srbije MNOGO učinio od 2011. do danas. Jer, 12. februara 2011. godine doveli smo za predavača Martina Linkogela, sertifikovanog hemičara za analizu hrane, koji je tada bio šef Laboratorije INTERTEK u Bremenu (Nemačka) za analizu kvaliteta meda i utvrđivanje rezidua u pčelinjim proizvodima. Rekao je našim pčelarima da je u prethodnom periodu 30% uzoraka meda koji su pristizali u njihovu laboratoriju iz našeg regiona sadržalo neki antibiotik. Danas možemo da se pohvalimo da su antibiotici pronađeni kod samo 2 pčelara u 6 šlepera bagrema (oko 125 tona meda) a jedan šleper čini i po četrdesetak pčelara. Sve ovo potvrđuje ogroman rezultat koji smo postigli u edukaciji pčelara prethodnih 10 godina, kao i da smo bili na pravom putu, jer krojimo stabilan i siguran put srpskog meda ka izvozu, ali i bezbednom plasmanu na srpsko tržište.

REZULTATI ANALIZE

Med koji je uzorkovan kod Jevremović Ljubiše iz Bresja kod Svilajnca, procenjena količina oko 1.200 kg, evidentiran pod laboratorijskim brojem 658, NE ISPUNJAVA uslove propisane čl. 12. Pravilnika o količinama pesticida, metala i metaloida i drugih otrovnih supstancija, hemioterapeutika, anabolika i drugih supstancija koje se mogu nalaziti u namirnicama („Sl. list SRJ“, br. 5/92, 11/92 – ispr. i 32/2002 i „Sl. glasnik RS“, br. 25/2010 – dr. pravilnik i 28/2011 – dr. pravilnik) zbog povećanog sadržaja sulfametazina (1,429 mg/kg ). Napominjemo da je po srpskom zakonu dozvoljena količina do 0,1 mg/kg (MILIGRAM na kg), te je utvrđena količina veća od dozvoljene za čak 14,29 puta. Međutim, laboratorija Floramo u Italiji može da otkrije 5 MIKROGRAMA, što je 20 puta manje nego što naš zakon dozvoljava, te je količina koja je nađena u medu kod pčelara oko 286 puta veća od granice otkrivanja.

Med koji je uzorkovan kod Joksić Miroljuba iz Gornjeg Milanovca, procenjena količina oko 290 kg, evidentiran pod laboratorijskim brojem 637, NE ISPUNJAVA uslove propisane čl. 12. Pravilnika o količinama pesticida, metala i metaloida i drugih otrovnih supstancija, hemioterapeutika, anabolika i drugih supstancija koje se mogu nalaziti u namirnicama („Sl. list SRJ“, br. 5/92, 11/92 – ispr. i 32/2002 i „Sl. glasnik RS“, br. 25/2010 – dr. pravilnik i 28/2011 – dr. pravilnik) zbog povećanog sadržaja sulfametoksazola (0,277 mg/kg ). Napominjemo da je po srpskom zakonu dozvoljena količina do 0,1 mg/kg, te je utvrđena količina veća od dozvoljene za 2,77 puta. Međutim, laboratorija Floramo u Italiji može da otkrije 5 MIKROGRAMA što je 20 puta manje nego što naš zakon dozvoljava, te je količina koja je nađena u medu kod pčelara oko 55 puta veća od granice otkrivanja.

EPILOG

Pogon „Naš med“ isključio je med od ova dva pčelara iz planiranog kontigenta meda, zamenio ga drugim medom, i sada će novi zbirni uzorak biti poslat na novu kontrolnu analizu u Floramo za svaki slučaj. Očekujemo da sada bude sve u redu, te ako tako i bude, tek tada će med biti otkupljen od pčelara, homogenizovan i isporučen krajnjem kupcu.

Neka ovaj primer posluži i onim poslednjim pčelarima koji potpuno besmisleno koriste antibiotike u pčelarstvu po preporukama iz zastarelih knjiga iz šezdesetih godina prošlog veka, da se okanu te štetne navike, ne samo po med već i po zdravlje pčela i ljudi, jer kao što se može videti, laboratorijske analize su sve preciznije iz godine u godinu i otkrivaju na hiljade puta manje količine nego što je bio slučaj pre samo nekoliko godina, te nema šanse da se prisustvo antibiotika ne otkrije, nemojte praviti štetu ni nama ni sebi.     SPOS / S.C.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *