Uncategorized Vesti

Pri kraju oralna vakcinacija divljih mesojeda

I ovog proleća, kao i tokom 18. prethodnih godina, u Srbiji je nastavljena Kampanja oralne vakcinacije lisica i drugih divljih mesojeda za šta je uvezeno je 1.769.960 mamaka.

 Praktična primena oralne vakcinacije, odvijala se u periodu od 21. maja do 6. juna, što je zavisilo od meteoroloških uslova. Čitav posao kontrolisali su specijalno obučeni timova stručnjaka. Prema ranije utvrđenom planu, mamci su izbacivani iz malih letilica opremljene GPS sistemom, posebno dizajniramnim softverom. To im obezbeđuje veliku preciznost tretiranja, da na svakih 100 metara izbaciju po jedan mamak sa vakcinom. Vakcinacija je izvršena po čitavoj teritoriji Srbije izuzev naseljenih mesta, vodenih tokova i glavnih saobraćajnica. Kvalitet, bezbednost i efikasnost vakcine ispitale su nadležne službe i laboratorije u Srbiji, kao i referentne u Evropskoj uniji. Tako ova vakcina ispunjava sve zahteva Evropske farmakopeje kao i preporuke nadležnih institucija o efikasnosti i bezbednosti, a registrovana je i u Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije. Tokom 2009. zabeleženo je čak 181 slučaj besnila, što je iniciralo neophodnost primene efikasnih mera za suzbijanja ove opake bolesti. Zahvaljujući redovnom i efikasnom ostvarivanju oralne vakcinacije nakon 2011. godine, broj zaraženih lisica u Srbiji se naglo smanjivao. Već tokom 2013. godine bilo ih je pet, a zatim sve manje. Pre tri godine zabeležen je samo jedan, a od 2019. u našoj državi nije bio nijedan novi slučaj, istaknuto je u Saopštenju Uprave za veterinu Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vovoprivrede republike Srbije, koje vodi ovu aktivnost uz finansijsku i tehničku saradnju sa Evropskom unijom. Slični projekti obavljaju se u čitavom regionu u okviru globalnog zdravstvenog trenda „Jedan svet-jedno zdravlje“.

Oralnom vaskcinacijom divljih mesojeda ne samo da su zaštićene životinje, nego i ljudi. Radi se o virusu, poznatom još iz antične medicine, protiv koga se kod životinja ne sprovodi nikakava terapija, a kod ljudi se koriste odgovarajući serumi. Ovaj virus napada centralni nervni sistem –mozak i kičmenu moždinu. Zaraza se manifestuje poremećajem svesti, paralizom i komom, što je uvek sa smrtonosnim ishodom. Na čoveka se prenosi direktnim kontaktom sa pljuvačkom zaražene životinje, najčešće nakon ujeda. Uzročnici zaraze besnila su lisice, zatim vukovi, šakali, tvorovi, divlje svinje, srne, veverice, pacovi, miševi i slepi miševi. Kod domaćih životinja najčešći prenosioci su mačke i psi, kod kojih postoji zakonska obaveza primene redovne vakcinacija protiv besnila. Ptice su otporne na ovu bolest, ali mogu biti prenosioci.  B. K./ Poljoprivrednik

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *