Povrtarstvo Tehnologije Vesti Voćarstvo Zaštita bilja

Pesticidi – koliko su opasni po zdravlje i gde ih najviše ima?

Sa prvim plodovima sa plantaža, pristiglim svakog povrća često se zapitamo koliko je zdravo, da li je ,,prskano,, koliko imaju štetnost po naše zdravlje. Bez analize teško možemo utvrditi, prisustvo bilo kojih neželjenih preparata ili ostatak pesticida, kako vam je lakše. Mada postoje brojni načini ,, da ublažimo,, svojstvo istih, od one najčuvenije da voće ili povrće odstoji u vodi sa soda bikarbonom bar dva sata, niko nije dokazao da smo prisustvo pesticida odstranili. Kako god, nauka se i dalje bavi ovom temom ali iz svog ugla. Na žalost dve nama omiljene namirnice i dalje prednjače. Koliko su ostaci pesticida opasni?

Voće i povrće, kao i drugi poljoprivredni proizvodi su osnovni izvori vitamina i minerala, ali i nosioci štetnih hemijskih jedinjenja koja su korišćena za zaštitu istih od prirodnih štetočina. Tako se na voću i povrću mogu naći ostaci pesticida (rezidue) od oko 900 preparata sačinjenih na bazi oko 200 hemijskih supstanci opasnih po ljudsko zdravlje. Ostaci pesticida se takodje nalaze u svim prehrambenim proizvodima biljnog i životinjskog porijekla.

Istina, svake godine sprovode se razna istraživanja na temu prisustva pesticida u namirnicama koje ljudi često konzumiraju, pretežno u voću i povrću. To se radi tako što se ponovi proces koji te namirnice prolaze do nečije trpeze, odnosno one se operu i termički obrade, pa se tek onda mere nivoi prisutnih pesticida. Na osnovu tih rezultata, na vrhu liste ove godine našli su se jagode i zeleno povrće.

Pre tačnog navođenja namirnica koje u sebi sadrže pesticide, treba napomenuti da su u pitanju nivoi koji su preniski kako bi uticali na zdravlje ljudi. To naravno ne znači da ne treba voditi računa o tome šta kupujete i da sve namirnice treba dobro oprati pre upotrebe. Kada su u pitanju jagode, koje su ubedljivo prve na listi, otkriveno je da 90% njih sadrži bar jedan pesticid, dok 30% oko 10 različitih toksina u tragovima.

Na drugom mestu je spanać, a potom slede kelj, raštan i listovi slačice. Dalje na listi nalaze se razne vrste voća poput nektarina, jabuka, grožđa i trešanja. Na dnu liste nalaze se još i breskve, kruške, paprike, celer i paradajz. Većina spomenutih namirnica nalazila se na listi i ranijih godina, ali paprike, i ljute i babure, nešto su novo. To je zbog toga što mnogi usevi ovih namirnica nisu bili testirani u poslednje vreme i tek sada se podiže svest o tome.

Ipak, ovo istraživanje pravi listu i namirnica koje imaju najmanje pesticida i skoro 70% ovih namirnica nije imalo ni tragove štetnih elemenata. Prvi među “najčistijim” je avokado, a u vrhu su još i kukuruz, ananas, crni luk i papaja. Posle njih slede smrznuti grašak, plavi patlidžan, špargle, brokoli i kupus, a na dnu liste su kivi, karfiol, pečurke i različite vrste dinje.

Postoji više razloga zašto je hrana koju jedemo tretirana. Jedan je svakako, ako ne i najbitniji profit, jer bez većih prinosa nema ni zarade. Drugi razlog navodi struka jeste manja otpornost voća i povrća na mnoge izazove od bolesti, štetočina i mnogih patogena koji prete plodovima. Treći svako leži u tome da je promena klime uslovila potpuno drugi pristup uzgajanju biljaka.

Zakon je potpuno jasan kada je u pitanju zaštita bilja, međutim zbog nepoštovanja karence, u našoj zemlji do sada nije bilo pkretanje bilo kakvog postupka. Svet je sa posledicama i aferama, poput kompanija Monsanto i kasnije Bajer, mesecima punio medijski prostor. Teško dokazivo, još teže naplativo. Proizvođači u Srbiji tvrde da prate upustva i poštuju pravila, tvrde i da je plastenička proizvodnja manje zahtevna u odnosu na onu koja se odvija pod otvorenim nebom, što će reći u plastenicima je manje hemije.

Pesticidi opasni po zdravlje

Tokom vegetacionog perioda, svi usevi i zasadi tretiraju se većim brojem različitih pesticida čak i do 20 puta.Neki od pesticida se unose u organizam direktno preko voća i povrća, a neki indirektno preko prehrambenih proizvoda (hleb,meso, mleko, jaja, sokovi, pića) izazivajući različite zdrastvene  poremećaje.Nažalost, pesticidi u hrani koja se gaji na ovaj način deluju dugoročno na zdravlje ljudi. Porast obolelih od malignih bolest je svakako i posledica dugotrajnog delovanja takozvanih faktora rizika od kojih su pesticidi jedan od najvećih. 

Osim aktivnih sastojaka koji ubijaju štetočine, pesticidi sadrže i neaktivne sastojke koji obezbeđuju delovanje aktivnima, a oni su često zanemareni u zakonskim odredbama iako nose rizik za ljudsko zdravlje.Koliko su pesticidi štetni za ljudski organizam govori činjenica da čak i veoma male količine ovih supstanci mogu imati teške posledice na nervni sistem, uzrokujući loše pamćenje, teškoće u koordinaciji, smanjenu vidnu sposobnost, kvalitet refleksa i motoričke veštine. Ovi simptomi su obično vrlo suptilni i razvijaju se vrlo polako kroz godine, odnosno kroz redovnu konzumaciju namirnica koje su prskane.

Posebno osetljivu grupu čine deca na čiji organizam koji je tek u razvoju toksini iz pesticida imaju mnogo snažniji efekat. Toksini iz pesticida mogu uzrokovati astmu, alergije, hiperosetljivost, hormonske probleme i bolesti reproduktivnog i digestivnog sistema, a njihov veoma loš uticaj na zdravlje ćelija može dovesti i do razvoja karcinoma.

Novija istraživanja šokiraju svojim rezultatima, pa je tako publikacija Scientific American  objavila da brojni pesticidi ,za koje se smatralo da su bezopasni, utiču i  blokiraju delovanje muških hormona. Naučnici sa Harvarda objavili su studiju koja je pokazala da pesticidi iz voća i povrća mogu udvostručiti rizik od razvijanja ADHD-a, odnosno poremećaja hiperaktivnosti i deficita pažnje kod dece.

Uklanjanje pesticida sa namirnica?

Osim pomenute bikarbon sode evo još nekoliko predloga kako oprati namirnice pre upotrebe….

Prirodni način za uklanjane pesticida sa namirnica jeste pripremanje rastvora od 1 šolje jabukovog sirćeta i 3 šolje vode. Potrebno je da u tom rastvoru voće/povrće odstoji oko 20 minuta (jabuke je poželjno duže držati) i potom oprati pod mlazom hladne vode. Na ovaj način uklonićete prljavšinu, bakterije, hemikalije i vosak sa voća.

Drugi način pranja je sa limunovim sokom umesto sirćeta, a za to vam je potrebna 1 kašika soka od limuna, 2 kašike soda bikarbone (bez aluminijuma, kupuje se u apoteci ili prodavnicama zdrave hrane) i 2dl vode.
Treći predlog je kašika morske soli sa šoljom vode, u kojoj ćete držati potopljeno voće/povrće oko 30 minuta. Kod namirnica poput lubenice, dinje i avokada, gde se ne konzumira kora, potrebno ih je takođe detaljno oprati pre sečenja, jer je njihova kora leglo mikroba, a ako ne operete koru, nožem ćete ih preneti na unutrašnjost voća. Što se tiče lisnatog povrća, svaki list je potrebno posebno oprati.

Analizu uvek možete uraditi privatno u nekoj od laboratorija, ali će vas taj postupak koštati! Kako god, kupci imaju tri mogućnosti – pri kupovini proverite makar zemlju porekla, kupujte od poznatog kupca ili zasnujte sospstvenu baštu i voćnjak, na principima organske proizvodnje. S.C.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *