Tehnologije Uncategorized Vesti

Da li je osiguranje investicija ili trošak: Iskustva sa terena od uspešnih proizvođača

U Srbiji se osigurava oko 12 odsto obradive poljoprivredne površine, Kompanija DUNAV OSIGURANJE i AGROPRESS čitavu deceniju zajedno rade na afirmacijii osiguranja poljoprivrede. Do sada je organiyovano više od 100 radionica u preko 60 grdova i opština kao i sela a na njima je učešće uzelo oko 4000 proizvođača. Ovo su samo neki od naših domaćina sa kojima smo razgovarali.

Srbija podstiče povećanje osiguranja u poljoprivrednom sektoru na taj način što vrši regresiranje usluga osiguranja u poljoprivrednoj proizvodnji (usevi, plodovi), odnosno osiguranja životinja u stočarstvu (stočni fond). Ipak, i pored podsticaja države prisutan je slab odziv poljoprivrednika kada je u pitanju osiguranje biljne proizvodnje. Kako ne postoji Registar osiguranja u Republici Srbiji, nema ni preciznih podataka o broju osiguranika, veličini osiguranih površina i broju osiguranih životinja. Prema nekim istraživanjima i procenama, sa oko 12% osiguranog obradivog zemljišta Republika Srbija se nalazi među poslednjim u Evropi.

Slavoljub Marjanović domaćin iz sela Ušće kod Obrenovca nam je rekao: „Slušam narod samo nešto kuka i žali se na državu a kod mene nije tako jer znam da i država treba nešto da zaradi, a zaradiću i ja. Kako mogu da ne zaradim kada radim 100 hektara zemlje, nešto je u zakupu, a nešto je moje.

Tovim junad i isporučim 4 puta godišnje po 24 komada. Jedu moju hranu, sam spremam, ne zavisim od bilo koga i prodajem trenutno junad po 1,9 evra, budu tako po 600 kilograma. I ja sam zadovljan. Ali svaki dan ima posla, samo sa tavana u koš ubacim 500 kilograma kukuruza. Dobro je i rodilo ove godine, sejem preko 10 hibrida i rodilio mi je preko 8 tona kukruza a imam i suncokret, soju, pšenicu. Sve to sin i ja radimo sa porodicom i ne mogu da se žalim. Meni je 70 godina i sve dok sam živ i dok mogu ja ću da radim“ u jednom dahu i iskreno rekao je za Agrobiznis magazin naš domaćin Slavoljub koji redovno osigirava svoju proizvodnju.

Ilustracija: Slavoljub Marjanović iz sela Ušće kod Obrenovca

Poljoprivrednik Milan Aleksić rekao je Tanjugu da useve osigurava u „Dunavu“ već 10 godina, te da sa tom osiguravajućeom kućom ima dobru saradnju, kao i da je procena korektna, a isplata štete na vreme. “Kad se osvrnem unazad mogu da kažem da je u poslednjih deset godina svaka druga donela manje ili veše štete na usevima i plodovima” rekao je Aleksić. Ova godina je bila rodna, kaže on i podseća da je proletos grad oštetio useve pšenice čija je šteta procenjena na osam odsto, te da mu je „Dunav osiguranje“ isplatilo 150.000 dinara. Aleksić navodi da je zadovoljan procenjenom štetom i da će nastaviti svoje useve i stoku da

osigurava u „Dunavu“, i da iz svog iskustva može da kaže da je bolje osigurati poljoprivrednu proizvodnju nego gledati u nebo i nadati se da nevreme i bolest stoke ne naprave štetu. Ističe da je nedavnom kupovinom traktora od države dobio povraćaj novca od 80 odsto, te da će mu to biti način i ubuduće u kupovini mehanizacije.

Ilustracija: Vladimir Perišić uzgaja lešnik

Predsednik Udruženja proizvođača lešnika Obrenovac Vladimir Perišić, kaže za Tanjug da proizvodnja lesnika može da bude skupa i jeftina. Pojašnjava da za veće prihode lešnika mora više da se uloži. Zatim da je proizovodnja skupa, jer su troškovi veliki i vremenski traju dugo, jer, kako kaže, na veći prinos lešnika čeka se šest do sedam godina. Perišić, suvlasnik zasada jedne parcele lešnika, ističe da od 2013. godine od kada se bavi tom proizvodnjom nije osiguravao zasade, ali da će ih od sledeće godine zaštiti od prirodnih katastrofa. Ocenjuje da je osiguranje za poljoprivrednika dosta važno i podseća da su opštinu Obrenovac 2014. godine zadesile katastrofalne poplave, kao i da je njegov zasad pretrpeo veliku štetu, pa su mnoge sadnice i zanovljene.

„Grad i poplave su veliki rizik za gajenje lešnika, a ukoliko je voćnjak pod vodom, kao što je bio moj, mora da se osuši“, pojašnjava on. Perišić poziva mlade da ako imaju potrebnu infrastrikturu krenu u uzgajanje lešnika, jer taj posao mogu da rade i pored drugog posla. Dodaje da u toj opštini ima oko 50 hektara pod zasadom lešnika, uglavnom mladih koji će tek da daju plod.

Govorivši o isplativosti uzgoja lešnika on je za Agrobiznis magazin rekao da lešnik može uspešno da se gaji u Srbiji i da je u zasadu koji je u trinaestoj godine ostvario prinos 3,5

tona plodova. On je rekao da treba voditi računa o pravilnoj rezidbi kao i broju izdanaka. “Kada je u pitanju sakupljanje plodova, Udruženje je kupilo usisivač za lešnik uz pomoć Opštine Obrenovac i zahvaljujući tome nemaju problema sa random snagom za sakupljanje plodova” objasnio je Perišić.

Ilustracija: Tihomir Bojanić proizvodi paradajz

Sremska Mitrovica

Vladimir Perišić Mladi proizvođači prema njegovim rečima treba da osiguraju proizvodnju, da bi mogli mirno da spavaju. On je ističe da je ove godine osigurao kruške, imao je baš veliku roizvodnju,

ali budući da istoga dana nije osigurao paradajz, sledeće noći nije mogao da spava i jedva je čekao jutro da ode da osigura i paradajz. „Uradio sam to da mogu mirno da spavam. Recimo, 2018. je šteta bila 100 odsto i isplatili su mi sve, a da nisam osigurao šta bi bila velika. Dao sam 1.000 evra, ali neka sam“, kaže Tihomir Bojanić.

Tihomir je 1985. godine posadio prvo jutro pod paradajzom, da bi danas imao pet jutara i unapred prodatu proizvodnju. On od svojih plodova kojih bude i po 150 na jednom struku pravi ceđeni paradajz koji kuva i prodaje širom Srbije. Kada je sezona, po nekoliko tona dnevno ovog proizvoda

ide put kupaca u Beogradu, Subotici, Valjevu… ali se i od njegovih sirovina pravi paradajz sa izvoz u London! Za svoj rad dobitnik je brojnih proiznanja i medalja što kao najbolji proizvođač, a nešto i za vrhunski kvalitet. On koristi iskuljičvo holandsko seme industrijskog pradajza uz minimalnu upotrebu hemijskih sredstava. Ostvaruje prinos i preko 70 tona. A u poslu mu pored supruge i sina pomaže i preko 15 radnika.

Objašnjavajući kakvo je stanje vezano za broj registrovanih gazdinstava, i šta lokalna samouprava sa svoje strane radi na pomoći proizvođačima, zamenik gradonačelnika Sremske Mitrovice, Petar Samardžić, kaže da je na teritoriji ovog grada registrovano oko 6.000 gazdinstava.

Ilustracija: Petar Samardžić, zamenik gradonačelnika Sremske Mitrovice

Navodi da kod podsticajnih lokalnih mera podrške lokalna samouprava vodi računa da ne dolazi do dupliranja mera koje već postoje na pokrajinskom i republičkom nivou.

„Prethodnih godina smo imali i podsticaje u oblasti subvencionisanja nabavke semenskog materijala u povrtarstvu. Ove godine smo uspešno realizovali jednu meru u oblasti osiguranja stoke i useva, i to od 20 odsto kod osiguranja umatičenih grla stoke i osiguranja ratarskih useva“.

Maksimalan iznos podsticaja bio 20.000 dinara po zahtevu, za šta je bilo opredeljeno pet miliona dinara. Samardžić ističe da je pristiglo oko 500 zahteva, i da se početkom naredne godine očekuju prve isplate ovih podsticaja.

„Sa Dunav osiguranjem smo imali dobru saradnju u oblasti zimskih prezentacija, ili predavanja, posebno oko osiguranja stoke, voćarstva i povrtarstva, a sa tim ćemo nastaviti i ubuduće“, rekao je Samardžić.

Ilustracija: Vladimir Mitrović iz Pepeljevca kod Lajkovca Valjevo

U Leliću kod Valjeva AGROPRESS uz podršku DUNAV OSIGURANJA održao je stručnu radionicu o značaju voćarstva, organske poljoprivrede i osiguranja poljoprivredne proizvodnje, tokom koje su iskustva razmenili poljoprivrednici koji imaju i oni koji nemaju osiguranje.

Poljoprivrednik iz Pepeljevca kod Lajkovca Vladimir Mitrović, koji ima ratarsku proizvodnju na 120 hektara, a gaji goveda i svinje dve godine je osiguranik.

„Nije bilo zadovoljavajuće sa drugim osiguranjima pa sam prešao prošle godine u Dunav osiguranje, bila su u dva navrata udari grada, izašli su ljudi realno procenili štetu na oko 800.000 dinara i to je isplaćeno relativno brzo“, rekao je on.

Kako je dodao skoro celokupnu ratarsku proizvodnju od najvećeg rizika – udara grada osigurava u Dunav osiguranju.

„I mlađim i starijim nosiocima gazdinstava preporučujem da sve osiguravaju jer to ima smisla“,rekao je on.

Ilustracija: Nebojša Stanojević zadovoljan saradnjom sa Dunav osiguranjemVranje

Osnivač i vlasnik kompanije „Adonis“ iz Sokobanje Nebojša Stanojević, izjavio je da je 45 godina u različitim vrstama biznisa, ali uvek kod „Dunav osiguranja“, te da je je prezadovoljan saradnjom s ovom kompanijom svih ovih godina. Stanojević je rekao da je zadovoljan saradnjom s „Dunavom“ i poručio kolegama, a naročito poljoprivrednim proizvođačima, da svoju proizvodnju osiguraju.

Direktor glavne filijale „Dunava“ koja pokriva sedam opština regiona Boban Kostić u izjavi medijima rekao je da je poljoprivreda strateška grana privrede u ovom regionu i da, iako „Dunav“ ne ostvaruje profit kod osiguranja poljoprivrede na ovom području, sve više osigurava jer

je svestan značaja poljoprivrede. „U poslednje tri godine ukupna fakturisana premija bila je 14 miliona dinara za 350 polisa, a iznos likvidiranih šteta dostigao je 17,5 miliona dinara po osnovu 197 zahteva. Naši planovi su povećanje poljoprivrednih površina koje se osiguravanju i zato permanentno radimo na edukaciji poljoprivrednika“, rekao je Kostić. „U tom smislu treba shvatiti i naše prisustvo na Prvom međunarodnom sajmu lekovitog, začinskog, ukrasnog bilja i pčelinjih proizvoda, na kome smo, u direktnom kontaktu s osiguranicima, ukazali na značaj

osiguranja i razumevanje osiguranja kao investicije koja štiti njihovu poljoprivrednu proizvodnju i koje, dakle, nije dodatni namet i trošak. Primera radi, premija osiguranja za pojedine poljoprivredne kulture izgleda ovako: šljive, od 15.000 din. do 30.000 din. po hektaru, maline od 60.000 din. do 80.000 din. po hektaru, pšenice od 3.000 din. do 5.000 din. po hektaru“, rekao je Kostić i podsetio da država subvencioniše premiju osiguranja u ovom kraju u visini od 40 procenata.

Ilustracija: Miloš Kostović, iz sela Bukovica kod Kraljeva

Kraljevo

Među poljoprivrednicima kraljevačkog kraja koji su prepoznali značaj osiguranja je i Miloš Kostović, iz sela Bukovica koji u tom i obližnjem selu Dedevci na površini od nekoliko hektara ima zasade više vrsta voća, a najviše jabuke. Polisu osiguranja je sa „Dunav osiguranjem“ zaključio 2003. godine, a kako kaže saradnja sa tom kompanijom je dobra.

„Za sve te godine nismo imali nesporazuma, a ni problema. Saradnja traje punih 17 godina na obostranu korist i zadovoljstvo“, rekao je on i izrazio zadovoljstvo zbog pomoći koju poljoprivrednicima pružaju Vlada Srbije i Grad Kraljevo.

Prema rečima predsednika Saveta za poljoprivredu grada Kraljeva Dragana Čorbića, ta lokalna samouprava iz godine u godinu izdvaja sve više sredstava za razvoj poljoprivrede i istakao da, mimo subvencija Vlade Srbije od 40 odsto, trošak osiguranja subvencioniše sa 50 odsto što znači da poljoprivrednik izdvaja svega 10 odsto cene osiguranja! Kada smo krenuli, 30 do 40 poljoprivrednika

je to koristilo, a od 2014. godine smo, kao Grad, krenuli sa promocijom i naši poljoprivrednici su uvideli značaj osiguranja!, rekao je on i dodao je prošle godine ukupan broj osiguranih poljoprivrednika bio 490. Naglasio je da je iz gradskog budžeta za regres za premiju osiguranja ove godine planirano 25 miliona dinara i dodao da prijave za osiguranje traju do 15. novembra.

Prošle godine je, kaže, za tu svrhu utrošeno takođe 25 miliona, s tim da je dato još milion i po dinara kako bi svi poljoprivrednici bili isplaceni. Istakao je da Kraljevo planira da svake godine izdvaja sve više sredstava za poljoprivredu jer im je ta privredna delatnost, naglasio je, u vrhu prioriteta.

Ilustracija: Miloljub Vukašinović iz Pranjana proizvodi voće

Gornji Milanovac

Predsednik opštine Dejan Kovačević rekao je da za poljorpivredu značajan rad kancelarije za podršku poljoprivrednicima koja postoji već četiri godine i ima dobre rezultate, a istakao je i da je podrška poljoprivredi strateško opredeljenje. On je rekao da je ove godine planirano

iz opštinskog budžeta 55 miliona dinara kao subvencija poljoprivrednicima i da će taj iznos rasti u naredne četiri godine. Opština nudi subvencije za poljoprivrednu proizvodnju koja je specifična za teritoriju opštine kao što su voćarstvo i stočarstvo, a nudi se i dodatna subvencija za osiguranje, jer na državnu subvenciju od 70 odsto dodaje još opštinsku subvenciju od 10 procenata. Kovačević kaže da se u 2018. godini samo četiri domaćinstva osiguralo, a da je prošle godine već broj bio 80 domaćinstava. „Očekujemo u ovoj godini da to dupliramo jer je 80 odsto polise plaćeno od države i opštine i ostaje još samo da 20 odsto polise plati poljoprivredni proizvođač“, kaže Kovačević i dodaje da živimo u vremenu kada ne možemo unapred da znamo šta može da nas zadesi pa se treba osigurati. Tako poljoprivredni proizvođača bude zaštićen i iako bude štete dobije bar ono što uložio, kaže on.

Miloljub Vukašinović iz Pranjana proizvodi voće, ima zasad kajsija na 1,5 hektara i oko 80 ari šljive i što se njega tiče, kaže, osiguranje je obavezno. „Retko koja godina u Pranjanima da prođe bez grada, u poslednje tri godine ga je bilo, i zato osiguravam evo već četiri-pet godina u Dunavu, realno je osiguranje i sve je pravo“, kaže on.

Dodaje da planira da širi zasade i da će i to osigurati pogotovo sada kada mu država i opština vraćaju 80 odsto.

„Nelogično je neosigurati na taj povraćaj sredstava, jer da nema osiguranja posle grada ne bi imao ništa, ni u preradu rod nije mogao da ide, tako da nisam osigurao ne bi mogao nastaviti proizvodnju“, kaže Vukašinović. Dodaje da bi i sankcionisao one koji ne osiguraju na ove uslove gde država i opština zajedno vrate 80 odsto sredstava.

Podsticajima koje daje Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Republike Srbije olakšano je poljoprivrednim proizvođačima plaćanje premije osiguranja. Pravo na podsticaje imaju sva registrovana aktivna gazdinstva. Nosilac poljoprivrednog gazdinstvaima pravo na podsticaj za osiguranje u iznosu od 40% plaćene premije osiguranja bez poreza, a u područjima sa otežanim uslovima rada u poljoprivredi 45% (i više za pojedine kulture). Od 2019. godine u pet okruga Centralne i Zapadne Srbije (Zlatiborski, Moravički, Šumadijski, Podunavski i Kolubarski) subvencije su povećane na 70%. Pravo se ostvaruje podnošenjem zahteva sa pratećom dokumentacijom u periodu od 01. jula do 15. novembra tekuće godine.

Za razliku od malih poljoprivrednih proizvođača koji se susreću sa velikim brojem problema, poljoprivredno osiguranje u našoj zemlji uglavnom koriste profesionalni poljoprivredni proizvođači, i poljoprivredne kompanije koje imaju velike površine pod usevima i plodovima, veliki broj grla stoke i sigurniji plasman proizvoda na tržištu. Na osnovu interne dokumentacije Narodne banke Srbije može se uočiti da do povećanja broja polisa na tržištu osiguranja najčešće dolazi u godini nakon pretrpljene štete koje su izazvale prirodne nepogode kao što su: grad, suša, poplave, mrazevi i slično. Tako je nakon velikih poplava u maju 2014. godine došlo do povećanja broja polisa osiguranja useva i plodova sa 19.768 u 2014. na 27.652 u 2015. godini. / Promo Agrobiznis /

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *