Povrtarstvo Reč struke Tehnologije Zaštita bilja

Proizvodnja krompira na našim poljima

Piše: Prof. Dr Žarko Ilin

Krompir je jedna od ekonomski najznačajnijih povrtarskih vrsta, visoke biološke i hranljive vrednosti. Rani krompir je sa sadržajem suve materije na nivou od 15 do 18 procenata, dok se u fiziološki zrelom krompiru suva materija kreće od 18 do čak 25 posto. Ima relativno visok sadržaj skroba koji daje energetsku, ali i hranljivu vrednost. Kod ranog krompira ta količina se kreće od 13 do 16 posto, dok je kod fiziološki zrelog taj procenat između 18 i 20 posto. Krompir ima i visok sadržaj proteina, pa je kod ranog on od 1 do 3 posto i, što je karakteristično, s niskim sadržajem ukupnog šećera, što je važno za dijabetičare.

Osim toga, krompir ima visok sadržaj mineralnih materija, oko 1,1 posto, a najviše su zastupljeni fosfor, kalijum, kalcijum, magnezijum i gvožđe. Ima visok sadržaj vitamina, pre svih provitamina A, C, vitamina B1, B2 i B5, i što je posebno važno, s vrlo niskim je sadržajem štetnog azota: kod ranog krompira to je na nivou od 55 do 25mg po kilogramu, kod fiziološki zrelog do 300mg po kilogramu. Sadrži alkaloid solanin, na nivou od 2 do 10mg. On se kuvanjem, prženjem i pečenjem praktično raspada i nema nikakvu ulogu u ishrani.

Proizvodimo duplo više nego što trošimo

Krompir je tradicionalno jedna od najstarijih kultura: gajio se još u doba neolita, u Andima, a po otkriću Amerike prenet je u Evropu i raširio se izuzetno velikom brzinom. Imao je važnu ulogu u svetskoj istoriji, jer je praktično čitave narode spasavao od gladi. Kod nas je dospeo u 19. veku i postao značajna ekonomska povrtarska vrsta: gaji se kao rani i fiziološko zreli na otvorenom polju, dok se u novije vreme (u poslednjih dvadesetak godina) značajne površine pod ovim povrćem nalaze u zaštićenom prostoru, u privremenom zaštićenom prostoru nastiranjem i neposrednim pokrivanjem biljaka agrotekstilom i na nešto značajnijim površinama u plastenicima tunelskog tipa s neposrednim pokrivanjem biljaka agrotekstilom ili bez njega. Fiziološki zreo krompir se u Srbiji gaji na 44.423,5 hektara, a to je prosek za period od 2010. do 2019. godine, i taj raspon površina se kreće od 28,232ha pa čak do 54.057ha. Površine se menjaju od godine do godine. Najveće su pod krompirom u Šumadiji i zapadnoj Srbiji, gde zauzima 19.089,9ha, odmah iza njih je istočna i južna Srbija sa 14.140,4ha, zatim Vojvodina sa 8.750,3ha i Beogradski region s površinama od svega 2.435,8 ha. Na ovim površinama u Srbiji se proizvede čak 484.871,3 tone krompira, za nas nešto više od sedam miliona građana, što znači da proizvedemo skoro duplo više od potreba.

Ne podnosi mraz, ali ni velike vrućine

Sadnja krompire kreće od druge polovine druge dekade marta i završava se do polovine aprila. To ne znači da pre i posle tog perioda nema posla, naprotiv.

Krompir je umerenih zahteva prema temperaturi, ali ne podnosi velika kolebanja u toku vegetacije, ni prilikom skladištenja. S obzirom na to da je umerenih zahteva, to predstavlja značajni problem tokom jula i avgusta u proizvodnji fiziološki zrelih krtola za svežu potrošnju i domaćinstvo, jer se od sedamdesetih godina prošlog veka dešavaju regionalne klimatske promene, uz porast srednje temperature za čak 1,2°C više u odnosu na referentni godišnji period. To se značajno odrazilo na proizvodnju krompira u ravničarskom i Moravskom regionu, dok u brdskim područjima nema značajnijeg uticaja kad je temperatura u pitanju.

Krompir počinje da niče i klija već na temperaturi od 5°C, međutim, značajnije nicanje je na od 7 do 10°C, dok je optimum znatno viši i iznosi oko 20°C. Na temperaturi od 7 do 10°C od sadnje do nicanja je potrebno 3 do 35 dana, dok je na temperaturama od 16°C dovoljno od 18 do 22 dana. Zbog toga je u ravničarskim delovima potrebno samo neposredno pokrivanje agrotekstilom, kako bi se podigla temperatura zemljišta i kako bi krompir što ranije klijao i nicao.

Optimalna temperatura za rast krompira je 18°C, dok je optimalna temperatura za obrazovanje krtola između 16 i 19°C. Međutim, u letnjim mesecima temperature zemljišta budu znatno veće od 20°C, vrlo često znatno iznad 29°C, što značajno umanjuje prinos. S druge strane, krompir ne podnosi niske temperature, strada u proleće, pri pojavi ranih mrazeva, u prvoj polovini prve dekade aprila, može da strada na temperaturi od -1 i -2 stepena. Da se to ne bi desilo, u proizvodnji ranog krompira obavezno je pokrivanje biljaka agrotekstilom.

Što više sunca, veći i prinos

Ova biljka ima velike zahteve prema svetlosti. Ako nema dovoljno svetlosti ili je pregust prored, list žuti, stablo se izdužuje, svetlije je, a cvetanje i prinos se smanjuju. Zato bi kolege agronomi trebalo da vode računa o vegetacionom prostoru, kako bi svaka biljka imala dovoljan intenzitet i trajanje svetlosti. Osim toga, treba da obrate pažnju na pravac pružanja redova, gledajući da bude sever-jug, kako bi biljke što bolje bile izložene direktnom suncu.

Krompir reaguje i na dužinu dana. Tako se za vreme kratkih dana skraćuje vegetacija i obrnuto. Formira se bujna nadzemna vegetativna masa i u takvim uslovima često se javlja neusklađenost između nadzemnog i podzemnog dela. I zbog toga je jako važno voditi računa o vegetacionom prostoru.

Ima umerene zahteve prema vodi, ali jako reaguje na oscilacije u vlažnosti zemljišta. Krompir se proizvodi vegetativnim putem, sadnjom semenskog materijala i krtole, prosečne mase od 50 do 70 grama, tako da u početnim fazama rasta krompir živi parazitski, na račun matične krtole, a značajnije potrebe za vodom javljaju se u maju, junu, julu i avgustu. Tada je jako važno održavanje vlažnosti zemljišta na nivou 70 posto poljskog vodnog kapaciteta ili 17,5 masenih procenata. Tehnički minimum vlažnosti važan je kako bi se formirao opttimalan broj krtola po biljci, kako bi one bile ujednačene i pravilnog oblika i da bismo na kraju ostvarili stabilan prinos visokog kvaliteta. Vlaga se čuva blagovremenom i pravilnom dubokom obradom zemljišta, koja je kod krompira na dubini od 30 do 35cm, potom ravnanjem zemljišta u predzimskom periodu i zatvaranjem zimske brazde, a rano u proleće, čim dozvoli vreme i vlažnost zemljišta padne na 65 do 70 posto poljskog vodnog kapaciteta.

Tada počinje pravljenje bankova. To je važno uraditi na vreme, a oni se prave na 80cm između redova, kako bi banak bio što viši, minimum 32 do 33cm. U tako pripremljen banak sade se krompiri, sadilica potom zatvara banak, ali on bude negde između 28 i 30cm, što znači da neposredno nakon sadnje, a pre nicanja krompira, a za to imamo 25-30-35 dana, u međuvremenu imamo još jednu obaveznu primenu bankerica, kako bi se formirala pravilna kućica, odnosno, potencijal za formiranje dovoljnog broja krtola u kućici.

Naklijavanje pre sadnje

Prinos i kvalitet krompira zavisi od kvaliteta sadnog materijala, klimatskih i zemljišnih uslova, nivoa agrotehnike, sorte i genetskog potencijala, sprovođenja mera nege i zaštite, vremena vađenja, kvaliteta skladištenja, pranja i distribucije.

Kako krtolu sačuvati do iduće berbe

Vrlo rane i rane sorte uglavnom se koriste za svežu potrošnju, dok se za potrebe prerađivačke industrije koriste sve vrste sorti, kako bi kontinuitet proizvodnje i prerade trajao što duže. Nakon vađenja, a vadi se pri optimalnoj vlažnosti zemljišta, pre skladištenja krompiru se postepeno spušta temperatura, ne više od 2 do 3°C svaki dan. Kad padne na temperaturu od 4 do 8°C, prebacuje se u skladišta, gde se kontrolišu temperatura i vlažnost vazduha. Tako je moguće dugo čuvati krompir, čak 9 do 10 meseci, praktično do pristizanja prvog ranog krompira.

Obavezna agrotehnička mera je naklijavanje krompira. Kod nas se to obično radi u proizvodnji ranog krompira, ali bi bilo dobro i da se primenjuje i u proizvodnji fiziološki zrelog krompira, bez obzira na to da li je namenjen za svežu potrošnju ili za potrebe prerađivačke industrije, odnosno prerade u čips ili pomfrit. To je potrebno da bismo izbegli sušni period tokom avgusta i septembra i da bismo smanjili potrošnju vode i isparavanje. Taj period naklijavanja krompira razlikuje se u odnosu na sortu. Kod ranih sorti, naklijavanje se radi 30 do 35 dana pre sadnje u prostoriji sa dovoljno difuznog svetla, a temperatura se održava na nivou od 15 do 18°C prvih 15 do 20 dana, a zatim se postepeno spušta za jedan stepen dnevno, sve dok ne dođe do temperature pri kojoj će se saditi, obično 7 do 10°C. U takvim uslovima formiraće se 4-5-6 pravilnih, lepo razvijenih klica, karakteristične boje svetlo do tamnozelene, kod sorti ljubičaste boje sa značajnim prisustvom antocijanove pigmentacije, klice moraju biti čvrste, temeljne, debele i ne veće od 0,5 do 1cm, kako se ne bi lomile pri sadnji.

Naklijavanjem je moguće ubrzati proizvodnju za 14 do 21 dan, obezbediti raniju ponudu na tržištu, a time i veću cenu. Nažalost, profesionalni proizvođači naklijavanje slabo koriste, jer nemaju naviku, kao ni adekvatne prostorije. Većina čuva krompir za sadnju bez svetlosti, a tada se klice izdužuju, postaju bele, nekvalitetne, lako se lome pri sadnji i onda naklijavanje nema efekta.

Vađenje ranog krompira

U proizvodnji ranog krompira krtole se mogu seći na polovine ili na trećine, i to još dodatno pospešuje ranu proizvodnju, ali je važno to pravilno uraditi, bar na 10 do 15 dana pre sadnje, da bi se formirao kalus na sečenim mestima, i kako se tu ne bi naselili saprofiti i patogeni.

Kad krompir dosegne visinu 10 do 15cm moguće je primeniti još jedno ogrtanje, kako bi deo stabala dodatno pravilno rastao, odnosno, kako bi se iz njih pravilno formirale krtole. Po jednoj kućici treba da se formira između 8 do 15 krtola, jer se tako omogućuju visoki prinosi.

Rani krompir se vadi dok je pokožica pod rastom vrlo mekana. Iz proizvodnje u zaštićenom prostoru, uz neposredno pokrivanje biljaka agrotekstilom, vađenje krompira počinje oko Đurđevdana i završava se do kraja maja. Iz plastenika tunelskog tipa bez dodatnog zagrevanja s vađenjem krompira se počinje između 10. i 20. aprila i ovaj posao traje do prve dekade maja, dok proizvodnja ranog krompira na otvorenom polju, ali bez pokrivanja agrotekstilom, počinje krajem maja i završava se do kraja juna. Već polovinom jula počinju se vaditi rane sorte fiziološki zrelih krompira za svežu potrošnju u domaćinstvu ili za potrebe prerađivačke industrije, i vađenje je sukcesivno i traje do kraja oktobra.

Pandemija oborila tražnju i smanjuje novu proizvodnju

Prošla godina bila je jako uspešna i krompir je dosta rodio, ali proizvođači, zbog više razloga, pa i pandemije, imaju dosta problema s plasmanom. Do Ilindana je klima bila izuzetno pogodna za proizvodnju krompira s padavinama pravilno raspoređenim, a rezultat je bila visoka proizvodnja na celoj teritoriji Srbije. Tako smo dobili tržne viškove od 250.000 tona koje bi u nekim dobrim godinama završavale u zemljama u okruženju ili u Evropskoj uniji. Međutim, zbog pandemije koronavirusa smanjena je i potrošnja i tražnja i verovatno će naši tržišni viškovi u značajnoj meri završiti na deponijama. Logično je da se zato prepolovila tražnja za kvalitetnim sadnim materijalom, tako da je ove godine pod krompirom zasejana više nego dvostruko manja površina.

Kad je u pitanju mladi krompir, zbog kraćeg trajanja vegetacije u proseku je potrebno jedno navodnjavanje. Fiziološki zrelom krompiru, zbog duže vegetacije treba dodati čak od 300-500mm vode.

Od belih sorti, zastupljene su Rivijera – veoma rana sorta s visokim prinosom, Karera, takođe rana sorta s ovalnim belim krtolama, Liseta – rana do srednje rana, Artemis – srednje rana, izuzetno rodna sorta, Medilejn – srednje rana do srednje stasna sorta, Arizona – srednje stasna sorta, Molare – srednje stasna sorta. Naši stručnjaci, ali i potrošači, vole sorte s crvenom pokožicom. Kleopatra je najranija crvena sorta krompira, Belarosa – rana sorta, Esme – nova, srednje rana sorta, Kuroda – srednje kasna sorta, Rudolf – srednje kasna sorta. Kod izbora sorti važna je i dužina vegetacije. Dobar proizvođač četvrtinu do trećinu površina ima pod vrlo ranim do ranim sortama, četvrtinu do trećinu srednje ranim, a ostatak srednje kasnim sortama, jer je na taj način moguće obezbediti kontinuitet u proizvodnji, ponudi na tržištu i ravnomerno obezbediti snabdevanje tržišta.

Mi smo navikli na Dezire – još uvek je veća tražnja za crvenim sortama, iako mnoge bele sorte mogu da se lepo prže i peku. Treba da se zahvalimo na Dezireu što nas je othranio, ali je ova sorta na neki način prevaziđena

Veliki zahtevi za hranivima

Krompir ima velike zahteve za hranivima, zbog čega se obavezno đubri poluzgorelim stajnjakom u količini 40 do 50t/ha, zaoravanjem pod osnovnu obradu u jesen ili 20 do 30t/ha zgorelim stajnjakom. Kod proizvodnje ranog krompira, toj količini od 20do 30t/ha zgorelog stajnjaka dodaje se do 80kg azota i iste količine fosfora i kalijuma, jer vegetacija nije duža od 65 dana. Kod proizvodnje fiziološki zrelog krompira, zbog dužine vegetacije koja ide i do 130 dana, na 20 do 30t/ha dodaje se 120kg azota, 100kg fosfora i 120 do 140kg kalijuma.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *