Agroekologija Drugi pišu Tehnologije Zaštita bilja

PACOVI “POJELI” NAŠU “AZOTARU”: Srbija od sedam fabrika veštačkog đubriva postala veliki uvoznik

J. Subin, izvor Večernje novosti

06. 05. 2021.

OD sedam fabrika za proizvodnju veštačkog đubriva, koliko ih je Srbija nekada imala, danas smo postali veliki uvoznici!

Foto A. Stanković

Zemlja koja se diči agrarom, dozvolila je da ostane bez strateških fabrika. Većinu ih je “pojela” neuspela privatizacija.

HIP “Azotara” bila je okosnica razvoja poljoprivrede i projektovana je posle Drugog svetskog rata, da pomogne njenom razvoju, govori nam ekonomista LJubodrag Savić. Kako kaže, u Srbiji je bilo nekoliko fabrika, ali je “Azotara” bila jedina prepoznatljiva na Balkanu i u Evropi.

– Nažalost, ona je podelila sudbinu u nesrećnoj tranziciji u Srbiji – govori Savić.

– Nekadašnje rukovodstvo PKB je uzimalo regresirano đubrivo iz “Azotare” i prodavalo ga po nekoj drugoj ceni, a stavljali su novac u svoj džep. Svakako, nije to jedini razlog propadanja ove fabrike. Decenijska nebriga. Nagomilali su se i dugovi za gas. Toliki su bili da je država pripojila “Azotaru” – “Srbijagasu”. To je bilo rešenje samo da se briga prebaci na drugog. Da se veliki gubitaš “očeše” o jaku kompaniju. Koristi, međutim, nije bilo.

Prema rečima Savića, mnoge vlade u našoj zemlji nisu dobro razumele da je Srbija zemlja poljoprivrede, da će doći vreme kada će se voditi borba za pijaću vodu i zdravu hranu.

– Nije “Al Dahra” bez razloga prevalila toliki put da kupi PKB – smatra Savić.

– Oni znaju šta znači prehrambena sigurnost, gazdovanje i gospodarenje vodama i zemljom. Svakako, PKB i “Azotaru” nije trebalo nikako prodavati. Zato sada uvozimo veštačko đubrivo iz Rumunije, a imali smo svoje.

Privatizacija po depozitu

ZA danas je zakazano javno nadmetanje za prodaju pančevačke “Azotare”. Fabrika veštačkog đubriva nudi se treći put. Ovog puta početna cena pogona je 581,3 miliona dinara, koliki je iznos i depozita.

Prvi put je prodaja bila oglašena krajem prošle godine i tada su kupci zvani uz deset puta višu cenu – 5,8 milijardi dinara.

Fabrika veštačkog đubriva na dobošu se našla drugi put početkom februara. Javno nadmetanje tada je trebalo da počne od polovine prvog iznosa – 2,33 milijarde dinara. S. B.

Agroekonomista Milan Prostran objašanjava da je Srbija, ranije, za jesenju setvu koristila oko 900.000 tona mineralnog đubriva, a za prolećnu oko 500.000. Sigurno je da i sada uvozimo te količine.

– Nekada smo imali dve fabrike mineralnog đubriva u Subotici i po jednu u Pančevu, Novom Sadu, Šapcu, Prahovu i Trepči – ističe Prostran.

– Naše fabrike su radile kompleksna đubriva, koja su bila najkvalitetnija. Sudbina “Azotare” je izuzetno tužna bila u procesu privatizacije. Sada bi bilo dobro ako bi se “Azotara” povratila i počela opet da proizvodi đubrivo za naše poljoprivrednike.

Srbija najviše đubriva uvozi iz Rusije, Hrvatske, Austrije, Rumunije i Mađarske. Komisija za zaštitu konkurencije prošle godine je objavila analizu koja je pokazala da je uvoz u 2019. bio veći za 60 odsto u odnosu na 2018. godinu. Analizom je utvrđeno i da je prosečne uvozna cena u te tri godine povećana za 13 procenata. Ukupno tržište veštačkih đubriva u 2019. godini procenjeno je na oko 806.000 tona.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *