Drugi pišu Reč struke Uncategorized

Poljoprivreda nije fudbal

Poljoprivreda i fudbal imaju bar dve zajedničke karakteristike: vrlo su zastupljeni u svim državama i svi misle da o njima znaju sve (osim što ne znaju zašto je neko uvek dobar, a drugi – loš).

Poljoprivreda Srbije je po prirodnim uslovima u prvoj trećini među najboljima u svetu. Ima znatno učešće u opštem društvenom dohotku države sa najmanje 10 procenata i zahvaljujući njoj opstaje više od 500.000 domaćinstava.

U isto vreme, u Srbiji je nepoznat podatak da spada u poslednju trećinu država po uspešnosti svoje poljoprivrede. Aktuelna vlast to ne pominje, dok oni koji to prate i znaju – uporno ćute. Još teža je istina da poljoprivreda Srbije već tridesetak godina pada sve niže.

Javnosti Srbije i dalje se redovno serviraju vesti o važnom uspehu izvoza, recimo, malina ili jabuka, iako to ne čini ni promil ukupne vrednosti poljoprivrede. Ističe se kao veliki uspeh izvoz žita, ali se ne kaže da je to prodaja važnih sirovina direktno sa njiva i da tako nešto čini samo sirotinja. Sa čak dva ministarstva – za poljoprivredu i selo – u Srbiji se više troši nego što selo i poljoprivreda od toga imaju koristi.

Višedecenijsko srozavanje poljoprivrede ima veoma teške posledice. Pored smanjenja broja radnih mesta i obima industrije, među najtežim negativnim posledicama po Srbiju je veliko snižavanje plodnosti zemljišta.

Zbog složenosti poljoprivrede objektivne procene uspešnosti takođe su složene. Iz tog razloga u svetu su već odavno usvojena dva važna kriterijuma za dve najvažnije karakteristike.

Prvi kriterijum kao ukupna uspešnost – to je udeo vrednosti stočarstva  u ukupnoj vrednosti poljoprivrede. Kod najboljih država taj udeo čini 60 ili više, a kod najgorih država je 30 ili manje procenata. Prema tom kriterijumu, poljoprivreda Srbije je iz nekadašnje grupe najboljih pala do ivice najgorih.

Drugi kriterijum je održavanje plodnosti zemljišta. Iskazuje se kao broj uslovnih grla stoke po hektaru poljoprivredne površine (UG/ha = 500 kg/ha). Prema ovom kriterijumu, većina država Evrope ima najmanje 1 UG/ha (najbolje države, sa čak 2 UG/ha, imaju problem s viškom stajnjaka). Najslabije države su s manje od 0,3 UG/ha. U takve države je već pala Srbija s jedva 0,25 UG/ha. Zbog toga je kvalitet zemljišta, pre svega u ravničarskom delu naše zemlje, već opao za trećinu. Zato ima sve manje uslova za organsku proizvodnju, koja postaje standard u Evropi i svetu.

Od čega Srbija da počne kako bi uradila nešto za svoju teško oronulu poljoprivredu? Prvi i vrlo hrabar čin bio bi da se konačno prestane sa zavaravanjem o realnom stanju. Krajnje je vreme da se zaustavi dalje srozavanje i vrati na realno moguće iskorišćenje prirodnih uslova. Prva praktična mera je da se sačini objektivni usmeravajući program razvoja bar za narednih 10 godina. Novi parlament Srbije morao bi već naredne godine da obezbedi uslove za primenu programa razvoja poljoprivrede kao jedne od naših najvažnijih privrednih grana. Šta to znači po navedenim kriterijumima? Najkraće rečeno – da se pokrene dobar smer i da se u narednom mandatu dostignu norme od najmanje 40 procenata i bar 0,4 UG/ha. Pored ogromnog ekonomskog značaja, bio bi to i povraćaj kretanja sopstvene poljoprivrede ka vrhu, gde bi realno i trebalo da bude.

Iako imaju određene sličnosti, figurativno upoređenje fudbala sa poljoprivredom ide na štetu poljoprivrede. Fudbal je samo igra, a uspešna poljoprivreda može da doprinese sigurnijem napretku cele privrede, pa time i sporta. Uspešnoj poljoprivredi ne treba nikakva finansijska pomoć države – tada država očekuje i dobija pravu pomoć od nje. Poslednjih godina Srbija nije više ni u fudbalu ono što je nekad bila. Slično kao i s poljoprivredom – razlika je samo u velikim posledicama. Aktuelne vlasti već dugo se igraju time da podjednako sve znaju i o poljoprivredi, iako ona nije za igru. / Izvor Politika/ Dr Milan St. Tošić,redovni profesor u penziji

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *