Agroekologija Uncategorized Vesti

Posadi svoj hlad u Kraljevu

Odsek za zaštitu životne sredine kraljevačke Gradske uprave organizovao je danas akciju podele besplatnih sadnica belog jasena u saradnji sa Zelenim razvojnim centrom iz Sremske Mitrovice.Tačno u podne, na Trgu srpskih ratnika, počela je podela 100 besplatnih sadnica belog jasena. Za one starije stanovnika grada na Ibru jasen ima poseban značaj, jer je industrija nameštaja ,,Jasen,, nekada bila ponos Kraljeva.

   Akcija “Posadi svoj hlad”, ima za cilj da se u 2021. godini podeli 300.000 sadnica belog jasena. Pokretači ove akcije su nevladine organizacije “Let’s do it Serbia” i “Zeleni razvojni centar” iz Sremske Mitrovice, a ideja koja leži iza akcije je da što više građana u svojim dvorištima ili na posedima zasadi “svoje drvo“.Sadnica se dobija besplatno preko lokalne samouprave, a jedina obaveza učesnika je da fotografiju sa posađenim jasenom pošalje organizatoru.Jesenja sadnja je uspešno realizovana i posađeno je 30.000 stabala širom Srbije, da bi se nastavila i ovog proleća.Odsek za zaštitu životne sredine kraljevačke Gradske uprave organizovao je akciju podele besplatnih sadnica belog jasena u saradnji sa Zelenim razvojnim centrom iz Sremske Mitrovice.Tačno u podne, na Trgu srpskih ratnika,  podeljeno je 100 besplatnih sadnica belog jasena.

– Mi smo se priključili akciji ,,Posada svoj hlad,, čiji je nosilac “Zeleni razvojni centar” iz Sremske Mitrovice Reč je o donaciji 100 sadnica .Naš cilj je da građani Kraljeva udišu čistiji vazduh – poručila je Slavica Popović, šef odseka za zaštitu životne sredine.

    U okviru projekta „Posadi svoj hlad“,po pet sadnica je dobilo pet škola: dve srednje – Šumarska i Mašinsko-tehnička i tri osnovne: „Jovo Kursula“ i škole u Vitkovcu i Žiči.Preostalih 75 sadnica dobili su75 građani, a svako je mogao da dobije samo po jednu sadnicu. Bila je prilika da pitamo sagovornicu o trenutnoj ekološkoj svesti stanovnika u Kraljevu i okolini.

,, Ide na bolje. Edukacijom stanovništva, možemo doprineti boljem stanju u ovoj oblasti. To je jedini način, da edukujemo stanovništvo putem medija. Evo i ovim putem apelujem na građane da čuvaju naš grad i okolinu i da se odgovorno ponašaju prema našoj životnoj sredini.Naravno da ima neodgovornih ljudi i takve slučajeve treba sankcionisati. Inspekcije zaista rade svoj posao i na svki poziv savesnih građana trudimo se da odgovorimo. Ovaj posao možemo da uradimo samo zajedničkim snagama.,, zaključuje ohrabrujuće sagovornica

    Beli ili gorski jasen, čije su sadnice danas deljene, može doseći visinu od 30 ili 40 metara, a deblo može biti široko do metar i po. Najviše mu odgovaraju mešovite listopadne, vlažne šume gde se duže zadržavan sneg i gde retko ima suše.Prirodno raste u svetlim listopadnim šimama, nizinskim područjima, nadmorskim visinama od 1500 metara, uz obale potoka i reka, a može se naći i u parkovima, vrtovima i javnim površinama, kako pojedinačno, tako i u grupama i drvoredima.Trenutno više od 60.000 građana iz 140 opština Srbije čeka priliku da “posadi svoj hlad“, a svako posađeno drvo biće obeleženo natpisom na kome će se nalaziti ime učesnika akcije i datum sadnje. Čuvajte naša pluća i uvek se setite čuvenog stiha gde god nađeš zgodno mesto ti drvo posadi!

Žal za starim dobrim vremenima

  Kraljevčane, naročito oko 2.500 porodica koje su živele od industrije nameštaja ,,Jasen,, sadnice istoimenog drveta, bude sećanja i veliku setu Preduzeće ,,Stari jasen” osnovano je 1932. godine kao stolarska radionica i od tada, do ovih dana, neprestano je radilo samostalno ili u sklopu drugih srodnih firmi u Kraljevu. Menjala su se imena, odnosno, naziv preduzeća, ali osnovna delatnost nije menjana. Ova kraljevačka firma bila je jedna od vodećih u oblasti proizvodnje nameštaja i izvoza u staroj Jugoslaviji. Većinu hotela u Moskvi sa nameštajem je opremio ,,Stari jasen”, a to je važilo i za druge gradove u Rusiji. Za dobro odrađen posao u skupštinskom zdanju u Beogradu (saniranje štete nastale 5. oktobra 2000. godine) ,,Stari jasen” je dobio evropsku nagradu za kvalitet izrade nameštaja u konkurenciji svih proizvođača nameštaja iz Evrope. Odabir najboljih bio je u Parizu čime je ,,Stari jasen” dobio ulaznicu za izvoz nameštaja u Evropu. Danas je ostalo samo ime, nema čak ni stare radionice

O jasenu

Jasen (lat. Fraxinus) je rod listopadnog drveća i grmlja skrivenosemenica iz roda Oleaecae, kojoj između ostalog, pripada i jorgovan, maslina, kalina, … Rasprostranjen je po Evropi, Aziji, severnoj Africi i severnoj Americi, podeljen je u dva podroda crni (Ornus) i beli (Fraxinus) i obuhvata oko 80 vrsta. Većina vrsta ima krupne prstenove ili gole pupoljke, suprotno smeštene u parovima, a mogu biti smeđe, sive i crne boje.Lišće je naspramno, perasto složeno, bez paralistića. Cvetovi mogu da budu jednopolni ili dvopolni, skupljeni u guste metličaste ili grozdaste, rastresite ili guste cvatove, smeštene prostrano ili vršno. Plod jasena ima oblik orašćića i širi se vetrom.

U Srbiji raste nekoliko vrsta jasena, a samonikli grupisani su u tri vrste:

  • Crni jasen (lat. Fraxinus ornus)
  • Beli – obični, gorski jasen (lat. Fraxinus excelsior)
  • Poljski – lučki jasen (lat. Fraxinus angustifolia)

Mogu naći još i američki jasen (lat. Fraxinus americana L.) i pensivanijski jasen (lat. Fraxinus pennsylvanica) koji se uglavnom upotrebljavaju za pošumljavanje i kao dekorativna stabla.

Obični – beli, gorski jasen

Beli jasen može doseći visinu od 30 ili 40 metara, a deblo može biti široko do metar i po. Raste u skoro svim delovima Evrope, a najviše mu odgovaraju mešovite listopadne šume koje su prilagođene obilnoj vlagi ili dužem zadržavanju snega, gde retko ima suše. Stoga se može naći pretežno u kontinentalnom delu Evrope, Novom Zelandu, SAD i Kanadi. U Srbiji je najzastupljeniji u Vojvodini, u šumskim zajednicama na Vršačkim planinama i Fruškoj gori.

  Karatkteriše ga okrugla, nepravilna i prozračna krošnja, kora, koja je u početku zeleno-sive boje i glatka, a kasnije lagano tamni i postaje ispucala. Pupoljci su krupni, nasuprotno postavljeni, tamnosive ili crne boje, pri vrhu široko piramidalni i veći od ostatka pupoljaka, koji su polukružnog ili jajastog oblika. Listovi su neparno perasti i složeni, dugi do 40 cm sa šiljatim vrhovima.  Cvetovi belog jasena su beli i mirisni, dvopolni i rastu skupljeni u metličaste cvatove koji su prvo uspravni, a kasnije vise. Cveta pre listanja, u aprilu i maju. Plod je jednosemeni, krilata orašica koji sazreva tokom septembra i oktobra.

   Prirodno raste u svetlim listopadnim šimama, nizinskim područjima, nadmorskim visinama od 1500 metara, uz obale potoka i reka, a može se naći i u parkovima, vrtovima i javnim površinama, kako pojedinačno, tako i u grupama i drvoredima.Beli ili gorski jasen ima kvalitetno drvo koje je zbog svoje elastičnosti pogodno za obradu, pa se od njega pravi razni alat, kao i merdevine ili skije. Mladi plodovi belog jasena mogu da budu jestivi u koliko se prokuvaju i potope u sirće, a listovi se koriste za pripremu čaja koji olakšava tegobe kod reumatizma.      Sonja Cvetković

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *