Drugi pišu Uncategorized Vesti Voćarstvo

Vršački vinogradi i dalje u fiokama tužilaštva

Ukoliko tužilaštvo do kraja oktobra ove godine ne podigne optužnicu po krivičnim prijavama koje je podnelo rukovodstvo „Vršačkih vinograda“ 2011. godine tereteći prethodne vlasnike da su preduzeće oštetili za više miliona evra, slučaj će zastariti a odgovorni za urušavanje firme neće snositi nikakve posledice.

Piše: M. N. Stevanović

Foto: Stefana Savić

Verovatno je i da će sudbina kasnije podnetih prijava biti ista jer ni nekoliko godina nakon što su zaposleni ili mali akcionari ukazali na pokušaj nezakonite druge privatizacije, nije čak ni pokrenuta istraga.

Konačno, ni prijave podnete zbog otvaranja stečaja i treće prodaje, društvu Svislajon, kojom su izbrisana vlasnička prava više od hiljadu malih akcionara, nije prošla bez prijava na koje opet niko nije reagovao.

„Vršački vinogradi“ prvi put su prodati 2006. kada je 70 odsto državnog kapitala za 5,8 miliona evra kupio konzorcijum „Vinoprodukt Čoka“ iz Subotice, TUP „Rodić MB KO“ iz Kule i „Šećer Šafer“ iz Beograda, odnosno ekipi koja je za klan Darka Šarića u to vreme kupovala firme po Vojvodini ali delom i u centralnoj Srbiji.

Konzorcijum su predstavljali „biznismen“ Zoran Ćopić, kasnije uhapšen kao pripadnik te grupe, zatim Antun Stanaj, takođe kasnije osuđen zbog šverca cigareta, Pavle Bašić (koji je nakon pobede SNS-a na predsedničkim izborima postao savetnik u kabinetu Tomislava Nikolića) kao i predstavnici kompanije „Rodić“.

Kao i ostale firme koje je kupovala ta ekipa, i „Vršački vinogradi“ poslužili su za operacije pranja novca i isisavanja kapitala, a kako vlasnici nisu ispunili ni prvi deo ugovorenih obaveza od 11,7 miliona evra, privatizacija je poništena 2009. godine.

Na na mestu direktora ipak je ostao čovek iz kompanije „Rodić“.

– Posle raskida te privatizacije, država je kao većinski vlasnik preuzela upravljanje a u tom periodu firma je čerupana bez sankcionisanja odgovornih. Tako je starom vlasniku nezakonito vraćena oprema i isplaćen veliki iznos u novcu. Deo opreme je prodat u staro gvožđe, poslovna politika je bila katastrofalna a predstavnicima malih akcionara i sindikata nije data mogućnost da učestvuju u upravljanju. Kako bi se njihovo učešće sprečilo, odmah nakon raskida privatizacije broj članova Upravnog odbora „Vinograda“ je smanjen sa sedam na pet članova. Nadzorni odbor i Poreska uprava su utvrdili velike zloupotrebe u poslovanju, pa su po tom osnovu podnete krivične prijave koje su ostale u fiokama tužilaštva – kaže za Danas Mohora Dorel, predsednik udruženja malih akcionara „Vršačkih vinograda“, i dodaje da su se obraćali i drugim nadležnim institucijama, od Komisije za hartije od vrednosti do ministarstva, Agencije za privatizaciju i Inspekcije rada, ali da ni jedna nije pružila zaštitu malim akcionarima i radnicima.

Novi skandal nastao je nakon druge prodaje preduzeća, 26. jula 2013. kineskoj kompaniji „Guan Nan“, kao jedinom ponuđaču, po ceni od 5,3 miliona evra.

Da bi se ta transakcija omogućila, uredbom je izmenjen način prodaje i omogućeno da ako na prvoj ponudi ne bude zainteresovanih, ona se proglašava neuspešnom a istoga dana, sa smanjenom cenom plasira se drugi pokušaj, pa sa još nižom treći…

Tako je početna cena bila 17,6 miliona evra, da bi se na kraju postiglo tačno toliko koliko je kineski ponuđač pripremio da plati, ispod trostruko nižeg iznosa u odnosu na početni.

I ta je privatizacija odmah raskinuta, posle nadzora koji je izvršilo Ministarstvo privrede, jer se u javnosti digla prašina zbog izmenjenih uslova, niske cene i spekulacija da iza ponude ne stoji kineska firma, inače registrovana za proizvodnju tekstila.

Urađena je potom i nova procena kapitala, koja je iznela 29,5 miliona evra i trebalo je da se po toj ceni, posle restrukturiranja, ponudi nekom novom vlasniku.

– Štetno ponašanje države prema „Vinogradima“ nastavljeno je i posle tog neuspelog pokušaja tako što je preduzeće usmereno u nezakoniti stečaj. Da bi se to ostvarilo direktor Vladimir Nestorović, koji je radio u interesu firme, bio je primoran da podnese ostavku, a potom je novi VD direktor predložio uvođenje stečaja. To nije odmah uspelo, pa je osnovano preduzeće „Vinogorje Helvecija“, na istoj adresi kao i „Vršački vinogradi“, koje je pokrenulo stečajni postupak po osnovu navodnog duga „Vinograda“ prema tom Društvu. Predstavnici malih akcionara nisu pozivani da učestvuju u postupku, niti im je vršena bilo kakva isplata po osnovu njihovih akcija, čije učešeće u kapitalu je prelazilo 28 odsto. Bez svojih akcija ostalo je njih 1.158 – kaže Dorel.

U trećoj prodaji, 2017. je „Vršačke vinograde“ iz stečaja kupio Svislajon Rodoljuba Draškovića. Postignuta je cena od 4,6 miliona evra odnosno nešto iznad polovine procenjene vrednosti koja je tokom stečaja opala sa početnih gotovo 30 na nepunih osam miliona evra. Na spisku imovine bilo je, između ostalog, 206 objekata, 516 parcela i 140 vozila.

Iako u mnogo čemu sporne, privatizacije „Vršačkih vinograda“ nisu privukle pažnju tužilaštava.

Prve ozbiljnije prijave podnela je posle raskinutog ugovora sa prvim vlasnikom Poreska uprava, koja je uočila brojne nepravilnosti, a potom je uprava preduzeća, na osnovu nalaza Nadzornog odbora, Višem javnom tužilaštvu u Pančevu 1. novembra 2011. dostavila pet prijava protiv bivših vlasnika.

Predmet su bili fiktivni i štetni ugovori kojima su stvarane obaveze preduzeća ka drugim pravnim licima, nezakonite kompenzacije, štimovane poslovne knjige…

U VJT Pančevo Danasu je rečeno da su te prijave istog meseca preko Apelacionog tužilaštva dostavljene u nadležnost Tužilaštvu za organizovani kriminal.

– Prijave su se odnosile na dva krivična dela: udruživanje radi vršenja krivičnog dela i zloupotrebu službenog položaja. Kada je o udruživanju radi vršenja krivičnih dela reč, 30. jula 2014. godine je Tužilaštvo zaključilo da nema mesta krivičnom gonjenju. Kod zloupotrebe službenog položaja koji se odnosi na donošenje i sprovođenje odluka Skupštine akcionara o raspodeli dobiti zaposlenima, zaključeno je da nema obeležja tog niti bilo kog krivičnog dela  za koje se gonjenje preduzećima po službenoj dužnosti. Kod ostale tri prijave koje se odnose na zloupotrebu službenog položaja, postupajući tužilac je zaključio da nismo nadležni jer je u toku provere krivične prijave utvrđeno da je navedena suma štete niža od dva miliona evra, što je granica iznad koje predmet radi Tužilaštvo za organizovani kriminal. Te tri prijave su opet preko Apelacionog tužilaštva u Novom Sadu raspoređene nadležnom tužiocu – rekli su za naš list u Tužilaštvu za organizovani kriminal uz napomenu da su sa tim predmetima združene i prijave koje su u međuvremenu pristigle posle druge privatizacije, odnosno pokušaja da se „Vinogradi“ prodaju kineskom proizvođaču tekstila.

Gotovo četiri godine predmeti vezani za „Vršačke vinograde“ proveli su u Višem javnom tužilaštvu u Pančevu, gde nam je rečeno da su 26. februara 2018. dostavljene na nadležnost i dalje postupanje novoosnovanom Odeljenju za suzbijanje korupcije pri Višem javnom tužilaštvu u Beogradu. Iz tog odeljenja nije nam stigao odgovor u kom su statusu podnete prijave – da li je po njima otvorena istraga, da li su odbačene ili odbijene.

Dobit od šest miliona

Neposredno pred raskid prve privatizacije, u okviru „Vršačkih vinograda“ osnovano je preduzeće „Vršačko vino“, koje je odmah potom kupila jedna od Rodićevih firmi, novosadski Livingston, koja je po znatno nižoj ceni otkupila udele radnika unete kao nenovčani kapital i tako postala isključivi vlasnik Vršačkih vina. Radnici su se overenom izjavom kod suda odrekli bilo kakvih potraživanja prema Vršačkim vinogradima. Međutim, posle toga, Vršačko vino zaključuje ugovor sa direktorom Vršačkih vinograda, bez odluke Upravnog odbora ili Skupštine, prema kome se obavezuje na isplatu oko šest miliona evra navodne dobiti – tvrdili su posle raskida ugovora mali akcionari.

Finansirali Rodićeve firme

„Vršački vinogradi“ podigli su kredit od 100 miliona dinara kojim su finansirali Rodićeve firme, a sami mesečno osim anuiteta, plaćali i kamatu od dva miliona. Bez odluke organa, ispod realne cene prodate su veće količine visoko kvalitetnih vina, kao rinfuz, a procenjena šteta je pola miliona evra – objašnjavali su u sindikatu način na koji je naneta šteta Vinogradima.

Šteta veća od 11 miliona evra

– Po nalazu Nadzornog odbora, samo na ime fakturisanja opreme – zalivnog sistema, šteta tokom prve privatizacije i nakon raskinutog ugovora iznosi 422.176 evra, dok su zbog štetnih ugovora i prikazivanja netačnih podataka o poslovanju, „Vršački vinogradi“ ukupno oštećeni za oko 507,7 miliona dinara ili po tadašnjem kursu više od pet miliona evra. Uz to, zbog fiktivnih ugovora o zajmu i nesavesnog poslovanja šteta je obračunata na 105,5 miliona dinara (više od miliona evra), dok je nezakonita imovinska korist, pojedinaca i drugih preduzeća, „teška“ 264 miliona dinara (2,7 evra). Uz to, vrednost dobiti nije iskazivana u poslovnim knjigama da bi se izbeglo plaćanje poreza na dobit a u bilansu uspeha upisivano je višestruko umanjeno stanje, ili obračunska vrednost – kaže bivši član Upravnog odbora Milan Cvetičanin i dodaje da je nezakonita bila i odluka kojom pravo raspodele dobiti imaju samo zaposleni radnici, jer dobit pripada vlasnicima kapitala srazmerno njihovom udelu. Naglašava i da je šteta nastala zamršenim finansijskim transakcijama sa desetinama povezanih preduzeća oko 1,1 milijardi dinara ili više od 11 miliona evra. Danas

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *