Stočarstvo Subvencije Tehnologije Vesti

Na tržištu svinja žive vage nije se ništa značajno promenilo u korist stočara.

28 mart 2021. Dnevnik/ Naše selo

Kilogram živih svinja  košta od 115 do 125 dinara a ekonomska računica odgajivača kaže da bi tov bio isplativ kilogram treba da bude od 150 do 160 dinara bez PDV. Stočari u Sremu i Mačvi traže interventan otkup  po 145 dinara za kilogram bez PDV i da Robne rezeve Srbije daju tovljačima kukuruz u zamenu za meso. Pomoć države potrebna je kažu u Asocijaciji stočara Srema I Mačve, da bi mogli da nastave novi ciklus tova jer se kao nikada ranije suočavaju sa skupim žitaricama koje koriste kao stočnu hranu. Sastanci u ministrstvu poljoprivrede ovim povodom, tokom februara, očigledno nisu doneli pomak.

Iz Asocijacije stočara Srema i Mačve Bora Šuljmanac kaže za “Dnevnik” da je sredinom decembra prošle godine, posle sastanka sa predstavnicima Ministarstva poljoprivrede tržište se na kratko stabilizovalo , a to znači da su klaničari otkupljivali tovljenike po isplativoj ceni za stočare, I da je to dalo rezultat jer su počeli da pokrivaju gubitke nastale usled ekonomske neodrživosti tova – Jedno nedelju dana  krenulo je nabolje , ali onda opet po starom, klaničari su spustili cenu otkupa ,i ponovo počeli da uvoze svinjetinu.

Po rečima Šuljmanca spas za domaće svinjarstvo jeste uz napred navedene zahteve  i ograničavanje uvoza. Kaže da je potrebno da država uvede kvote koliko svaki klaničar može da kupi svinjetine na inotržištu . – Ako srpski seljak nešto zna da radi onda je to kako da othrani ranjenika –kaže Šuljmanac. – Ukoliko zaiste želimo da se domaće svinje izvoze moramo zaštititi domaću proizvodnju. Trenutno na tržištu bar u Sremu ima između  20.000 I 30.000 svinja za klanje , ali sa nerentabilnim cenama domaći stočari neće opstati , jer što u farmi ima više svinja i gubici su veći , pa preti opasnost da stočari počnu da ili smanjuju stočni fond ili zatvajaju farme.

Stočar Željko Simić iz Dublja u Mačvi kaže da kilogram žive mere prasadi do 25 kilograma košta od 320 do 350 dinara bez PDV. – Prase  dok ne dostigne težinu svinje prve klase za klanje treba u proseku da pojedu 250 kilograma  mešane stočne hrane,čiji kilogram u proseku košta37 dinara . Ukoliko se tome doda i trošak koji imaju stočari tokom uzgoja od 1.000 dinara kilogram  gotovih svinja treba sa zaradom stočara od deset odsto da  bude od 155 do 160 dinara bez PDV.

Ali pristajemo i da radimo, kaže Simić, i bez zarade samo da se održimo – Zato smo i predložili interventni otkup za 145 dinara, bez PDV-a.

Podsećamo da tovljači od ranije traže da se u budućem zakona o uređenju tržišta poljoprivrednih proizvoda uvede ombudsman koji bi pratio šta se sa cenama dešava u lancu proizvodnje. Koliko se po utovljenoj svinji plaća tovljačima, a koliko vrede kada dođu do nakupaca, prekupaca i klaničara To je bitno da klaničari ne bi potcenjivali njihov trud i na njima zarađvaili pošto u mesarama svinjetina nije pojeftinila. Kilogram buta se sada prodaje od 420 dinara pa naviše. Zahtevaju da se uvedu i prelevmane i carine na mesne prerađeivne od 15 do 30 odsto da bi se zaustavio prekomerna uvoz i da tovljači koji od Nove godine do 31. marta prodaju tovljenike, umesto 1.000 dinara koliko država daje subvencije po grlu dobiju 3.000 dinara. To bi bio podsticaj pride, da nastave i uvećaju broj tovljenika, a ne kao sada odustaju i zatvaraju farme. Izvor: Dnevnik

Kako je u Kraljevu?

U kraljevačkom kraju sve više je onih koji odustaju od svinjarstva, ne računajući proizvodnju za sopstvene potrebe, jer na selu još uvek cene domaće meso. Zoran Milićević iz Žiče decenijama se bavi ovom proizvodnjom međutim koliko u ovoj branši ide govori statistika na njegovom gazdinstvu.

,,Više je Miloš Obrenović na skelu izvozio svinje u Ugarsku nego mi danas.Naše gazdinstvo je uglavnom imalo između 60 i 80 svinja, danas jedva trećinu! Tako je u celoj Srbiji, nismo mi jedini. Zašto je tako? Mnogo je razloga, ali je osnovni da mi imamo godišnju proizvodnju svinja na oko 2 miliona i 800 hiljda, dok su nam porebe za ovim mesom oko 5 miliona svinja. Tu razliku uvozimu, zbog te razlike se zatvraju farme, zatvaraju kuće i ostaju sela prazna. računica je jednostavna i zato nam zemlja biva zapuštena a sela napuštena.! počinje ogorčeno naš domaćin

    U prilog priči ništa nam ne idena ruku, o čemu svedoče prazni obori i ovde u Žiči. Svinjarstvo je poskupelo i neodrživo naročito za one koji kupuju stočnu hranu, tako da je mala verovatnoća da će sin nastaviti tradiciju. Kako god na seljaku se sve lomi.

     ,, Prodali smo jedan dobar deo krmača i razmišljamo ako cene ostanu na ovako niskom nivou i ne možemo da se pokrijemo u odnosu na troškove i mi zatvorimo farmu. Održiva cena za prasad bi bila 280 dinara i tovljenica bar 160 dinara, jer retko koji proizvođač, stočar da ima svu količinu hrane za svoje farme. Sojina sačma je 90 dinara, suncokretova sačma preko 50 dinara, a znamo da je suncokret bio 36 dinara otkupna cena. Stočno brašno od 820 do 840 dinara što znači da je po kiogramu 28 dinara, a pšenica čisto zrno je bilo 18-20 dinara. Kuda to vodi?,, odgovara pitanjem Milićević

    Aktuelni trenutak u “porodičnoj” svinjarskoj proizvodnji je težak. Da bi se prevazišao, stočari moraju pod jednu kapu, kako bi sačuvali svoju proizvodnju i opstanak svojih gazdinstava.U Srbiji je to gotovo nemoćuće.

   .,,Mi smo proizvodili tovljenike. ali nam jeste brži , možda i isplativiji posao proizvodnja prasadi. U oba slučaja to je rudarski težak posao, krmače, prašenje, nespavanje. Kada stogne na prodaju, tada tek nastaje problem. Kraljevo je nekako na raskršću gde imate dosta pečenjara napotezu Kraljevo, Kruševac, Čačak gde se oni uglavnom dogovaraju o cenama i ne odstupaju od toga. A mi smo svinjari razjedinjeni, svako vuče na neku svoju stranu, nekako smo i razuđeni, nema nas tako mnogo. Nekada je u svakom selu imalo po nekoliko tovljača, danas slabo. Nama bi sada zadrugarstvo zaista bilo neophodno, da imamo nekoliko otkupnih mesta sa jedinstvenom cenom. Možda da imamo i neku preradu i da to pod jednom robnom markom plasiramo. Toga, na žalost nema! Smatram da imamo kavlitetna grla, ali nema cene, nema tržišta.,, – konstatuje ovaj domaćin

Rokovi smrznutog mesa razlikuju se od vrste. Svinjsko meso može da se čuva zamrznuto šest meseci, juneće i goveđe do godinu dana, a pileće tri meseca zato je bitno da vidno bude obeležen datum kada je životinja zaklana i koji je datum kada je meso prvi put zamrznuto.

,, Takođe je potrebno u trgovinama jasno obeležiti i odvojiti domaće NON GMO od mesa iz uvoza. Naša klanična industrija i trgovački lanci imaju rezerve i u mesu i u novcu, što je ostvareno neumerenim uvozom na štetu domaćih farmera kao i zbog toga što je cena mesa u maloprodaji formirana na cenu žive vage od 170 din.Cena živih svinja se mora vratiti na nivo ekonomski isplative proizvodnje jer nije u redu da jedni učesnici u proizvođačkom lancu ostvaruju extraprofit a da drugi gase svoju proizvodnju.,, dodje Mlićević

Trgovački lanci i klanična industrija moraju deo tog extraprofita da usmere u fond iz koga će se obeštetiti primarni proizvođači povećanjem subvencije po predatom tovljeniku sa 1.000,00 din na 3.000,00 din i subvencije za priplodne krmače na 20.000,00 din.Sojina sačma kojom se hrane životinje u EU je GMO i ima 20% nižu cenu od naše NON GMO pa su samim tim i inputi u proizvodnju u EU niži. Da bi se i naši inputi bar malo smanjili, sada kada su cene žitarica i soje porasle, potrebno je PDV na sojinu sačmu i sojinu pogaču vratiti na 10%. Od ovih zahteva, očigledno ostaće samo slovo na papiru?!……../ NASE SELO/ S.C.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *