Drugi pišu Vesti

Srbiju očekuje jedan od najvećih fiskalnih deficita drugu godinu zaredom

Narodni poslanici bi trebalo u sredu, 21. aprila, da započnu raspravu o Predlogu zakona o izmenama zakona o budžetu za 2021. godinu, odnosno rebalansu budžeta, a koji predviđa novac za realizaciju trećeg paketa pomoći građanima i privredi.

„Predloženi rebalans budžeta Republike donosi radikalan zaokret u fiskalnoj politici za 2021. godinu, koji se ogleda u dramatičnom povećanju budžetskog deficita i daljem povećanju zaduženosti Srbije“, kaže za Biznis.rs, Specijalni savetnik Fiskalnog saveta, Slobodan Minić.

Beograd, 1. oktobra 2020 – Drzavni sekretar Ministarstva zdravlja Berislav Vekic. Ambasador SAD u Srbiji Entoni Godfri posetio je danas Klinicki centar Srbije i urucio donaciju Evropske komande Vojske SAD Centru za radiologiju koja ukljucuje GE data server, a cija je vrednost 130.000 dolara. FOTO TANJUG/ NIKOLA ANDJIC/bs

Foto: Slobodan Minić, Fisklani savet

On podseća da je Vlada pre samo nekoliko meseci, u decembru prošle godine, planirala vraćanje javnih finansija u mirnije vode.

Rekordno veliki fiskalni deficit od 8,1 odsto BDP iz 2020. godine trebalo je spustiti na oko tri procenta BDP, što je prema procenama Vlade trebalo da obezbedi zaustavljanje i blago smanjenje javnog duga Srbije.

„Od ovog cilja sada se potpuno odustalo. Novi plan predviđa veći manjak u državnoj kasi za gotovo dve milijarde dinara u odnosu na prvobitni budžet za 2021. godinu, tj. deficit bi umesto tri odsto BDP trebalo da iznosi 6,9 procenata BDP – odnosno sedam odsto BDP, ako posmatramo opštu državu. Posledično, u ovoj godini može se očekivati dalji rast zaduženosti zemlje, sa 58,2 odsto BDP na nivo od 61-62 procenata BDP na kraju godine. To bi, takođe, značilo da će Srbija već drugu godinu zaredom zabeležiti jedan od najvećih fiskalnih deficita u Centralnoj i Istočnoj Evropi“, naglašava Minić.

Novi, treći po redu, paket antikriznih mera Vlade je glavni, ali ne i jedini razlog ovako snažnog povećanja deficita u 2021. godini. Naime, ukupna budžetska pomoć privredi i građanima po planu iz rebalansa trebalo bi da dostigne iznos od gotovo 1,2 milijarde evra, što bi objasnilo oko 60 odsto planiranog porasta fiskalnog deficita i novog zaduživanja države u odnosu na prvobitni budžet.

„Pored toga, vidimo povećanje troškova za zdravstvo za skoro 200 miliona evra, prvenstveno za nabavku vakcina, izgradnju i opremanje novih bolničkih kapaciteta, ulaganja u fabriku vakcina i dr. Rebalansom se dalje planira i dodatno povećanje ulaganja države u infrastrukturu za oko 330 miliona evra, ali i rast budžeta Ministarstva odbrane za oko 370 miliona evra uglavnom za nabavku naoružanja i manjim delom usled povećanja zarada“, objašnjava Specijalni savetnik Fiskalnog saveta.

Polovina planiranog deficita, ipak opravdana

Analize Fiskalnog saveta, pokazale su da je približno polovina planiranog povećanja deficita fiskalno i ekonomski ipak opravdana. Epidemiološka situacija se drastično pogoršala krajem 2020. i bila je prilično loša praktično od početka ove godine, tako da su se mogli očekivati dodatni izdaci za zdravstvenu zaštitu i neki vid nove podrške za privredu i građane u 2021. godini.

„Doduše, nije sasvim jasno zašto to onda nije bilo planirano i prvobitnim budžetom, jer je već tada bilo prilično jasno da će borba protiv epidemije biti u punom jeku u prvoj polovini ove godine. Posmatrano iz ovog, ugla ekonomske opravdanosti, Fiskalni savet je planirano povećanje deficita i novo zaduživanje države podelio na tri celine koje zaslužuju nezavisnu ocenu“, kaže Minić.

Prvo, povećanje izdvajanja iz budžeta za zdravstvo i fizičku infrastrukturu je fiskalno i ekonomski potpuno opravdano (više od 500 miliona evra). Borba protiv epidemije Covid-19 još uvek je u punom jeku, a snažno povećanje ulaganja države u infrastrukturu je najbolji podsticaj privrednom rastu tokom krize.

„To je i potrebno, jer je stanje osnovne infrastrukture u Srbiji relativno loše, a posebno raduje to što je rebalansom napokon planiran primetan porast ulaganja u zaštitu životne sredine, za više od 150 miliona evra. Na tome je Fiskalni savet insistirao već nekolko godina unazad i ovo bi mogla da bude prekretnica na putu ka rešavanju problema prekomerne zagađenosti životne sredine u Srbiji“, objašnjava Slobodan Minić.

On dodaje da kada je konkretno reč o merama koje čine treći antikrizni paket, ti rashodi su u najboljem slučaju polovično opravdani.

Statistički podaciFoto: Pixabay.com

Od ukupnih gotovo 1,2 milijarde evra privreda bi trebalo da dobije nešto manje od 700 miliona evra (isplata polovine minimalca skoro svim preduzećima u privatnom sektoru i dodatna podrška posebno pogođenim sektorima – npr. turizam i hotelijerstvo), dok je za pomoć građanima odvojeno oko 500 miliona evra.

„Kao osnovni problem ovde vidimo to što je pomoć ponovo praktično skroz neselektivna, iako je prošlo sasvim dovoljno vremena da Vlada utvrdi kome je budžetska pomoć stvarno potrebna. Potpuno je neracionalno da se poreski obveznici zadužuju da bi se pomoć isplaćivala i preduzećima koja praktično nisu ni pogođena krizom, a već sada je poznato da postoje sektori koji su prethodnih godinu dana poslovali sasvim pristojno, kao što su firme za dostavu namirnica, apoteke, kol centri i dr. Sličnu ocenu zaslužuje i neselektivna dodela identične pomoći svim građanima Srbije, i bogatijim i siromašnijim“, ocenjuje Minić.

On smatra da će to imati gotovo zanemarljivo mali uticaj na ubrzanje rasta BDP, u ovoj godini a to svakako nije način ni da se reše neki drugi strukturni problemi u zemlji, poput velikog siromaštva i ekonomske nejednakosti.

Analize fislaknog saveta su pokazale da je Vlada boljim usmeravanjem pomoći kao ugroženim preduzećima i građanima mogla da postigne jednako dobre efekte bez rasipanja budžetskih sredstava, koja su mogla biti i upola manja od rebalansom planiranog iznosa.

„Na kraju, imamo i snažno povećanje ulaganja u opremanje i naoružanje sektora bezbednosti, za šta je teško naći ekonomsko opravdanje usred zdravstvene krize u kojoj se nalazimo. Ovi izdaci su i u prvobitnom budžetu bili donekle predimenzionirani, a nakon povećanja koje vidimo u predloženom rebalansu trebalo bi da dostignu nivo od oko 1,5 odsto BDP – to je čak pet puta više od uporedivih zemalja CIE“, kaže Minić.

Stav Fiskalnog saveta je da bi Vlada morala podrobnije da objasni građanima zašto su ta ulaganja prioritet u godini velikih neizvesnosti u pogledu daljeg toka pandemije.

https://biznis.rs/wp-content/uploads/2020/08/Digitron-pixabay-1.jpgFoto: Pixabay.com

Postoji mogućnost da dug ostane ispod 60 odsto BDP

Premda je još uvek prerano za potpuno pouzdanu prognozu fiskalnih kretanja do kraja 2021. godine, postoji mogućnost da bi deficit opšte države ipak mogao da bude ispod rebalansom planiranih sedam odsto BDP.

„Od početka godine primetili smo sporije izvršenje nekoliko rashodnih stavki budžeta kao što su isplate socijalne pomoći, nekih subvencija, javne nabavke, a čini se i sam antikrizni paket neće biti u celosti izvršen onako kako je Vlada predvidela. Na primer, za prvu isplatu polovine minimalca po zaposlenom prijavilo se oko 30 odsto manje preduzeća. Još uvek je i nepoznanica da li će se potpuno realizovati ove dodatne investicije u infrastrukturu, posebno sredstva koja su namenjena za prugu Beograd-Novi Sad, koja bi u 2021. trebalo da budu trostruko veća nego u prethodnim godinama“, kaže Minić.

Uz ove moguće uštede, deficit u 2021. bi mogao da se spusti možda i ispod šest odsto BDP, pod uslovom da se Vlada uzdrži od nekih neplaniranih trošenja (npr. dodatne isplate penzionerima na kraju godine, dotacije neuspešnim javnim i državnim preduzećima i slično).

„Smatram da bi to bio veoma važan rezultat, jer bi se tako i javni dug zaustavio na nivou te psihološke granice od oko 60 odsto BDP“, zaključuje Slobodan Minić. Biznis.rs

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *