Uncategorized Vesti

Cveta prodaja oranica ,,ali,, u cenovnom rasponu

Da će poljoprivreda biti strateški važna delatnost za državu znalo se godinama unazad, ali da nam je neko rekao da će tražnja za oranicama u Srbiji toliko rapidno rasti da će se njive ceniti kao pravo bogatstvo, malo ko bi poverovao.Hektar u blizini većih gradova prodaje se i po ceni većoj od 1,1 milion evra, koliko je nedavno dostignuto u Petrovaradinu kod Novog Sada i u Šimanovcima kod Beograda.

U kraljevačkom kraju cenovnik šarolik, u nekim slučajevima precenjen, mada kupaca ima.

     Danas se hektar u blizini većih gradova prodaje i po ceni većoj od 1,1 milion evra, koliko je nedavno dostignuto u Petrovaradinu kod Novog Sada i u Šimanovcima kod Beograda. I takva, neverovatno visoka cena, nakako je postala normalnost za industrijsko zemljište koje ima i površinu i dobru infrastrukturnu povezanost.

Ono što je novo, jeste da rast cene beleže i takozvane “gole” oranice, i to ne samo u blizini velikih gradova, već širom Srbije.

Prema podacima Republičkog geodetskog zavoda, cene poljoprivrednog zemljišta konstantno rastu i kreću se od nekoliko stotina evra za hektar do nekoliko desetina hiljada evra. Najskuplje poljoprivredno zemljište je u Južnobačkom okrugu gde se hektar prodaje i za 31.000 evra, dok je najjeftinije u regionu južne i istočne Srbija, gde se hektar zemlje može naći i za 250 evra.

Cenovnik

Šumadija i Zapadna Srbija – 400 do 25.000 evra za hektar

Beogradski region – 2.000 do 20.300

Sremski okrug – 1.150 do 30.700

Južnobanatski okrug – 400 do 20.050

Zapadnobački, Srednjobanatski, Severnobanatski i Bački okrug – 1.000 do 18.000

Južna i Istočna Srbija – 250 do 20.400

Južnobački okrug – 2.000 do 31.000

*cena u evrima po hektaru

Prema poslednjim raspoloživim podacima u Srbiji ima nešto više od 5 miliona hektara poljoprivrednog zemljišta od čega je iskorišćeno oko 3,3 miliona hektara. Procene su i da će zemlje koju niko ne koristi biti sve manje, a razloga je nekoliko.

Već nekoliko godina unazad svedoci smo rasta broja ljudi koji se okreću poljoprivredi, ali i sve više državnih subvencija kojima se podstiče ulaganje u različite poljoprivredne kulture. Sve je više i IPARD podsticaja koji su interesantni posebno velikim igračima i ozbiljnim poljoprivrednim proizvođačima.

Mnogo je građana koji tek kreću u poljoprivredu. Kupuju gole oranice, sade voćnjake, postavljaju plastenike sa povrćem, ulažu u proizvodnju začinskog bilja i cveća, ali i vinograda. Mnogi podižu i zasade lešnika, oraha ili borovnica, a u području Grocke sve je više i zasada trešnje.

Područje Topole poslednjih godina sve je poznatije po zasadima mladih vinograda, a sličan trend beleži se i na obroncima Fruške Gore.

Da li će neka parcela biti “lako ili teško” prodata zavisi od mnogih faktora; lokacije, kvaliteta zemlje, mogućnosti za navodnjavanjem, nagiba terena…ali i od mogućnosti za ukrupnjavanje. Jer upravo mogućnost ukrupnjavanja jeste ključna za razvoj i širenje investicije.

Kada govorimo o području Grada Kraljeva i samog Okruga, situacija je takođe šarolika. U zabitima do kojih je teško doći i pešice, zapuštena imanja se nude za 5 -10 hiljada evra, sa objektima, šumom, oranicama. Područja koja poprimaju turističku zvezdicu, poput Bogutovca, Rudna, priobalja uz Moravu za ,, jedan ar,, morate iskeširati najmanje hiljadu evra. U selima koja važe za voćarski kraj nude se uglavnom porodična imanja čija je cena sa nekadašnjih 10-15 hiljada evra sada kotirana od 20- 40 hiljada evra. Interesantno je da livade u industrijskoj zoni sela Adrani, ipak prednjače cenovno, gde upućeniji meštani tvrde da su cene od 5-10 hiljada po aru, što znači da bi vas hektar mogao koštati i do ,,milion evra,,!

Poslednjih godina u kraljevačkim atarima primetan je sve veći broj plantaža po visokim standardima, uz protivgradnu mrežu i nalivne sisteme. Radi se uglavnom o investicijama ovdašnjih privrdnika, eventualno povratnika iz inostranstva i onih koji žele nazad na selo ali uz postojeći kapital. Oni uglavnom i kupuju porodična imanja, ređe pojedinačnu parcelu. Dakle sirotinja ipak ne može do ovih parcela. Kada je u pitanju seoski turizam, manje – više

Ko še biti na dobiti u ovim transakcijama, doneće vreme. Neki tvrde da je pandemija izazvala povratak selu, fizički ali i poslovno. Ostaje pitanje šta kada pandemija prođe? Oni koji poljoprivredu ili turizam, pokreću kao dodatnu delatnost imaće izbor, onima, koji počinju od nule na sopstveni rizik, biće mnogo teže. Postoje i oni treći koji oarnice kupuju isključivo zarad Profita, računajući na najavu ,,silnih,, inestitora. ( Kurir.rs/Blic/ Naše selo )

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *