Reč struke Voćarstvo Zaštita bilja

Kovrdžavost lista breskve – Simptomi i zaštita zasada

Kovrdžavost lista breskve je značajna bolest ove voćne vrste kod nas. Štete koje mogu nastati kao posledica bolesti mogu biti značajne.Taphrina deformans je patogen koji izaziva oboljenje kovrdžavost lista breskve. Konidije i askospore patogena Taphrina deformans prezimljavaju na kori grana i grančica i one su izvor zaraze.

 Najpoznatija kao i najštietnija bolesti breskve i nektarine.

 Zbog ne funkcionalnosti i prevremenog opadanja lisća utiče na prinos i kvalitet ploda kao i na opštu kondiciju biljka (njeno iscrpljivanje). Takođe se može javiti i na bademu i retko na kajsiji.

 ,, Taphrina deformans se razvija na svim zeljastim delovima breskve: lišću, mladarima, cvetu i plodu. Najozbiljnije posledice su na lišću koje je zaraženo odmah po oslobađanju iz pupoljaka. Simptomi se javljaju oko mesec dana posle ostvarene infekcije,, kaže dipl. inž Vladimir Kostić iz PSSS Kraljevo

,,Vlažno i kišno proleće pogoduje razvoju ove bolesti. U pomenutim uslovima spore klijaju i vrše zarazavanje mladih listića u otvorenom pupoljku. Kada list bude zaražen ovom gljivicom bilo kakva borba za zaustavljanjem daljeg razvoja bolesti je nemoguća,, – kaže naš stručnjak.   

   Zaraženo lišće se nabira (otuda naziv bolesti), deformiše, a naborani delovi dobijaju crvenkastu boju. Кasnije na tim zaraženim delovima listovi dobijaju sivkastu boju zbog pojave spora na površini.

Lišće postaje žućkasto, mrko i dolazi do njegovog opadanja.Biljka formira novo lišće. Ako je veliki procenat lišća opao može doći do iscrpljivanja stabla koje postaje osetljivije prema napadima drugih parazita i niskim temperaturama.

   Zaraženi mladari zadebljavaju, zaostaju u porastu. Na takvim mladarima lišće na vrhu je zadebljalo i opada.Ako su zaraženi mladi plodovi oni se suše i propadaju, a ako su zaraženi stariji plodovi dolazi do njihove deformacije.

  Pojavi bolesti pogoduje prohladno i kišovito vreme.

,,Spore se formiraju na površini lista i dalje se raznose kišnim kapima ili vetrom na mladare i pupoljke i zadržavaju se u pupoljcima ili pukotinama kore stabla tokom leta i zime.Spore u proleće klijaju u vreme pucanja pupoljaka i razmicanja ljuspica.Za klijanje spora je potrebno vlažno vreme. Ako je vlažno vreme u vreme pucanja pupoljaka dolazi do jače zaraze mladog lišća koje je najosetljivije na infekciju.Infekcija se vrši samo kada askospore dođu u kontakt sa sasvim mladim i nediferenciranim tkivom domaćina. Pri hladnom i kišovitom vremenu diferenciranje tkiva se vrši sporije, pa ostaje duže osetljivo prema patogenu. Micelija gljive brzo raste interćelijski ispod gornjeg epidermisa, stimulišući intenzivan porast ćelija, što dovodi do porasta i povećanja lista i pojave karakterističnih simptoma.,, ističe Kostić

Micelija gljive se razvija interćelijski i stimulativno deluje na parazitirane ćelije, pojačava njihovo razviće i deobu. Ispod kutikule formira se gust splet micelije. Svaka ćelija micelije se deli uzdužnom pregradom na dve ćelije, od kojih se spoljna razvija u askuse koji izdižu kutikulu i izbijaju na površinu. Stvoreni sivkasti sloj askusa zapaža se čak golim okom.
Sporonosna micelija je izgrađena od nepravilnih kratkih ćelija i nalazi se u lišću. U zaraženim lastarima micelija je uglavnom vegetativna.

Na deformisanim, zadebljalim listovima tokom proleća formiraju se askusi koji se uočavaju u vidu sivkastog sloja (tkz. “goli” askusi). Svaki askus obično formira po 8 jednoćelijskih askospora. Dozreli askusi pucaju i oslobađaju askospore. Askospore se dalje razmnožavaju pupljenjem još dok su u askusu ili posle oslobađanja iz askusa i pri toplim i vlažnim uslovima formiraju tkz. blastospore (konidije). Blastospore mogu dalje pupiti i stvarati ogroman broj novih blastospora sa tankim ili zadebljalim zidovima.
Askospore i blastospore se ispiraju kišom i kišnim kapima koje raznosi vetar i dospevaju u pupoljke ili pukotine kore, gde proklijaju i obrazuju kvascima slične konidije (blastospore). Ove konidije i askospore prezime i predstavljaju izvore zaraze narednog proleća. Zbog širenja spora kišnim kapima mala je mogućnost njihovog raznošenja sa zaraženih na nezaražena stabla breskve i za širenje zaraze izvan zasada.
  Suzbijanje kovrdžavosti lista breskve se vrši hemijskim merama zaštite.

,,U rano proleće u vreme bubrenja pupoljaka potrebno je obaviti tretman nekim od bakarnih preparata a.m. bakar-hidroksida (Funguran OH -0,2-0,3%; Everest-0,6%).U vreme pucanja pupoljaka treba obaviti još jedno tretiranje nekim od preparata na bazi a.m. dodin-Syllit – 0,25%, na bazi a.m. ciram-Agrociram, Fitociram – 0,25%-0,35%.,, neka od preporuka sagovornika

Ako se ne obavi ovo preventivno tretiranje u fazi pucanja pupoljaka a povoljni su meteorolški uslovi može doći do ostvarenja jačih infekcija, naglašava Kostić. S.C.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *