Tehnologije Voćarstvo Zaštita bilja

Pravila sadnje voća

Bez obzira da li dsadnju voća obavljate tokom kasne jeseni, zime ili ranog proleća pravila su ista. Zašto voćnjak slabo napreduje, zašto ne rađa, ili rađa povremeno i malo, pitanje na koje pojedini proizvođači traže odgovor. Uzroci mogu biti u nepovoljnim klimatskim i zemljišnim uslovima ili iscrpljenosti stabala, ali su česte i greške prilikom same sadnje. One se najčešće kasno uočavaju i teško se mogu otkloniti. Da bi se izbegle, potrebno je pridržavati se određenih pravila.
Redovna rodnost voćaka ne može se očekivati ako se uz osnovne sorte ne posade i odgovarajuće sorte-oprašivači. Ovo pravilo posebno važi kod stranooplodnih voćnih vrsta, kao što su jabuka, kruška, većina sorti trešnje, badema, nekih sorti višnje, kajsije i šljive, ali i kod jednopolnih vrsta – oraha, leske, pitomog kestena. I oprašivače treba pažljivo birati. Oni moraju imati dobru klijavost polena, kao i da im se fenofaza punog cvetanja podudara bar 50 odsto s fenofazom cvetanja osnovne sorte. Važno je i da stupaju u period plodonošenja istovremeno i da su približno iste dugovečnosti. Sadnja sorti oprašivača preporučuje se i kod samooplodnih vrsta, pre svega radi postizanja većih i stabilnijih prinosa i dobijanja krupnijih plodova.


Oni koji voćnjak posade odmah posle krčenja starog voćnjaka, vinograda, šume ili šikare, prave veliku grešku. Jer, truležnica ili rak korena lako se prenosi na mlade voćke. Zbog toga takva mesta treba ostaviti tri-četiri godine da se dobro očiste od ostataka, a za voćnjak izabrati mesta na kojima su prethodno gajena strna žita ili okopavine.
Mali broj proizvođača pravilno postupa sa sadnicama od vađenja do sađenja. Dešava se da se zdrava i kvalitetna sadnica upropasti, a najosetljivije je jagodasto voće. Naime, sadnice se ne smeju ostavljati van trapa na vetru, mrazu ili suncu. Svako oštećenje umanjuje njihov prijem. Najbolje bi bilo da ih od dobavljača uzimate odmah posle vađenja i da se do mesta sađenja dopreme što je moguće brže. Ako su duže vreme transportovane, koren pre sadnje treba potopiti u čistu vodu i u njoj držati 12 do 14 sati, kako bi se osvežile.
Nije svaka sadnica za voćnjak. Zna se da kržljave sadnice imaju slabiji prijem, a kasnije i sporiji razvoj. Mnoge stradaju od zimskih mrazeva, čak i kada oni nisu previše jaki. Za sadnju treba koristiti samo zdrave sadnice, sa dobro razvijenim korenom i nadzemnim delom, koje ne smeju biti starije od dve godine. Za savremene intenzivne zasade preporučuje se da imaju prevremene grančice, jer već u drugoj godini mogu dati znatan prinos.
Rupe su posebna priča
Često se rupe ne kopaju dovoljno duboko i široko. Stručnjaci preporučuju da tamo gde je zemljište prethodno dobro pripremljeno, odnosno duboko poorano ili podrivano, a planira se dodavanje đubriva, tokom sadnje treba kopati rupe 60×60 centimetara. Ako se neće đubriti, dovoljne su dimenzije 40×40 centimetara. Međutim, kada priprema zemljišta nije bila dobra ili će se voćke saditi na ledini, rupe moraju biti 120×60 centimetara.
Ne sme se grešiti ni kada je u pitanju dubina sadnje. U slučaju kada je rupa previše duboka, prijem sadnica je slabiji, voćke se kržljavije razvijaju i slabije rađaju.Nije dobra ni suviše plitka sadnja, jer su takva stabla izloženija suši, slabije se razvijaju, a tokom obrade veća je mogućnost da se ošteti koren. Voćke se sade na istu dubinu na kojoj su bile u rastilu ili 1 do 2 centimetra dublje
Greške prilikom đubrenja zaslužuju posebnu pažnju.

Bilo da su organska ili mineralna, đubriva treba stavljati podalje od korena, jer ga mogu oštetiti. Zbog toga se na dnu jame prvo pravi humka od plodne i rastresite zemlje, postavi sadnica na određenoj dubini i žile ravnomerno rasporede. Potom se preko žila nagrne rastresita zemlja, koja se dobro nagazi, pa tek onda dodaje đubrivo.
Ne treba zanemariti koristi od zalivanja tek posađenih sadnica. Tako se poboljšava kontakt korena i korenovih dlačica sa zemljom. Oko sadnice treba napraviti udubljenja i svaku zaliti sa 8 do 10 litara vode. Kada zemlja upije vodu, udubljenje treba pokriti sitnom zemljom da bi se sprečilo isparavanje. Ovako posađene voćke bolje se primaju, brže razvijaju i ranije počinju da rađaju.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *