Uncategorized

Vinogradi opet u modi – Prolećna sadnja vinove loze

Površine pod vinovom lozom se u Srbiji povećavaju, što je svakako dobra vest. Dobra vest je i ta da i država svojim meram preko resornog ministrstva podržava vraćanje Srbije na nekadašnju mapu vinske manufacture. Da su naša vina bila cenjena govore mnogi spisi, pa čak i na de na potonulom Titaniku pronađeno nekoliko sanduka boca sa naših prostora. Sadnja loze se može obavljati tokom cele godine. U praksi je međutim, sadnja loze uslovljena klimom, meteorološkim prilikama, zemljištem i vrstom sadnog materijala. Pri prolećnoj sadnji veoma je važno i da je parcela pripremljena na vreme, kao i lozni kalemovi (deklarisani, sortno odgovarajući, zdravi, neoštećeni, razvijeni).

    Pod prolećnom sadnjom podrazumevamo period od 15. marta do 15. aprila, što zavisi i o od trenutne situacije u godini sadnje, zato što nekada u tom periodu bude puno padavina, pojave velike vlage, vode, pa se taj period može na neki dan i odložiti., dok uslovi ne dozvole rad i sadnju. Ukoliko nije bilo nekih velikih padavina, već su se vinogradi sadili iz nekih drugih razloga kasnije od navedenog optimalnog prolećnog perioda za sadnju, slede dodatne mere nege, kao što su dodatna navodnjavanja sve dok je potrebno.

    Sadni materijal

  Za odabir pravog momenta sadnje vinove loze treba uzeti u obzir više faktora, u nekim slučejevima to je jesen, kada kalemovi uđu u fazu mirovanja, pri čemu je obavezno raditi zagrtanje. To su obično lokaliteti sa nižom nadmorskom visinom, topliji, sa manjom verovatnoćom izmrzavanja, blagovremeno pripremljene parcele, pravilno obrađene i nađubrene, dok u drugim okolnostima i slučajevima to je proleće.

Za zasnivanje vinograda, pa i kada se radi o malom zasadu, treba koristiti samo kalemove I klase, koji ispunjavaju sledeće kriterijume:

– bazalni deo ožiljenog kalema mora da ima 3 – 5 dobro razvijenih, radijalno raspoređenih osnovnih žila, prečnika 3 mm, dobro obraslih sitnim žilicama;

– korenov vrat treba da bude prav, zdrav, bez mehaničkih oštećenja, prečnika 8 -10 mm;

– spojno mesto treba da je dobro staslo, bez guka, da je kalusiralo sa svih strana ravnomerno, što se proverava pritiskom u najmanje 3 tačke;

– lastar treba da je zdrav, neoštećen, dobro sazreo (najmanje 10 sazrelih članaka), dužine najmanje 50 cm, sa normalno formiranim, zdravim i neoštećenim okcima.

Ovakav sadni materijal je klasični sadni materijal i nosi etiketu narandžaste boje.

  Nedoumice prolećna ili jesenja sadnja?

  Promena klimata utiče na momenat sadnje , no ipak se treba pridržavati naših agroekoloških uslova, mogućnosti pojave mrazeva i samim tim izmrzavanja posađenih kalemova, zbog čega se najčešće preporučuje prolećna sadnja.Naime, ukorenjavanje i prijem kalemova jesenja sadnja je pogodnija u odnosu na prolećnu, ali ukoliko je kalem zdrav i mehanički dobro očuvan, kao i parcela pripremljena na odgovarajuć meliorativni način, vinova loza će se dobro primiti i u prolećnoj sadnji.

  Na lakim, propusnim i peskovitim zemljištima, sadnja loze može da počne ranije, jer se takva zemljišta brže prosuše i zagreju.U toplim rejonima u kojima se zemljište ne zamrzava  sadnja loznih kalemova može se obaviti preko zime.Sađenje loze preko leta, od juna do oktobra može se izvesti ako se kao sadni materijal koriste kalemovi koji se proizvode po tzv. sistemu kartonažne tehnike i sade bez vađenja iz lako raspadljive kartonske ambalaže.

Preporuka je shodno našim klimatskim uslovima da je najbolje sadnju obaviti od sredine marta do sredine aprila. Najpre se sačeka da se zemljište prosuši i ugreje, zatim se pristupa sađenju. Jesenja sadnja je više preporučljiva za toplije rejone i laka zemljišta. Nepovoljna strana jesenje sadnje je što se spojna mesta posađenih loznih kalemova nalaze iznad zemlje ili blago zatrpana, i u rejonima sa oštrim zimama mogu da izmrznu.

    Lokacija   Jedan od ključnih faktora pri prolećnoj sadnji je i odabir dobre lokacije. Treba birati osunčane terene, južne ili jugozapadne ekspozicije, da nisu u nekoj udolini, dobro provetrene. Time se postiže i u preventivnim merama, što se kasnije ne može popravljati i parcela nakon sadnje menjati. Ne odgovaraju tereni gde se sakuplja hladna vazdušna masa, kao ni atmosferska i zemljišna vlaga.

   Obratiti pažnju i na orijentaciju redova u vinogradu u pravcu sever-jug, ali često se dešava da pravac redova određuje nagib terena, oblik parcele i vetrovi koji na tom lokalitetu duvaju. Ukoliko uslovi ne dozvoljavaju da se postupi po preporučenoj orijentaciji reda, onda treba prilagoditi sortiment i tehnologiju tom obliku parcele.

       Priprema kalemova

   Pri kupovini kalemova najbolje je da se uradi pregled svakog kalema pojedinačno i da se kupe samo oni koji zadovoljavaju kriterijume I klase.Posebna pažnja treba da se obrati na spojno mesto korenovog sistema i na razvijenost lastara.

Kontrola spojnog mesta obavlja se tako što se kalem lagano rukom uvija levo i desno i kod dobro sraslog spojnog mesta ne pokazuje se pukotina. Korenove žile ne smeju biti oštećene, niti napadnute patogenima, naročito ne plesnima.

Lastar mora biti potpuno zdrav, sa normalnom bojom kore karakterističnom za datu sortu, 4 do 5 najnižih okaca mora biti normalno razvijeno. Na preseku lastara 3/4 treba da bude drvenasti deo a 1/4 srž lastara, što je srž manja lastar je bolje sazreo.

Dva do tri dana pred sadnju kalemovi se najpre dobro operu, naročito ako su držani u pesku i potope se u vodu na 24 h da povrate svežinu. Nakon vađenja iz vode vrši se pregled kalemova i njihova priprema za sadnju.

Kod klasičnog načina sađenja korenov sistem se skraćuje na 8 -12 cm dužine. Lastar se prekraćuje na 2 okca.

Poželjno je tretiranje korenovog sistema stimulativnim materijama kao što su alfa-naftil sirćetna kiselina, huminska i ulminska kiselina i sl.

Ne treba izostaviti  činjenicu, da  u nedostatku drugih sredstava potapanje korena možemo uraditi u rastvor balege, zemlje i vode, ili u rastvor humusa glistenjaka.

       Sadnja vinove loze

Nakon obeležavanja sadnih mesta kopaju se jamići za sadnju. Dubina jamića treba da bude 40-50 cm, a širina 30-40 cm. Na dno jamića se najpre ubaci sloj od 5-6 cm trošne, plodne i umereno vlažne zemlje, od koje se najpre sačini blagi humić.

U jamić se postavlja kalem tako da bazalni deo korenovog struka stavi na vrh humke, a rukama rasporedi žile koje treba da zauzimaju simetričan raspored kako bi zahvatile sve strane jamića.

  Spojno mesto kalema treba da bude 2-3 cm iznad zemljine površine naslonjeno na marker koji je bio postavljen za obeležavanje mesta za sađenje. Korenov struk treba da zauzme polukosi položaj.

Pošto se kalem postavi u jamić, preko žila se nabaci sloj trošne, plodne i umereno vlažne zemlje (to je onaj prvi ašov, odnosno gornji sloj zemlje skinut pri kopanju jamića. Njega prilikom kopanja jamića odvajamo na jednu a drugi ašov, tj. zemlju iz veće dubine na drugu stranu). Nabačeni sloj zemlje se zatim ugazi.

   Posle završenog gaženja i sabijanja zemlje izvrši se zalivanje sa 3-5 litara vode po jamiću.Kada se voda upije i ocedi, na sredini jamića se rastura 50 g po jamići NPK đubriva formulacije 10-20-30.Zatim se preostali vršni deo jamića ispunjava mešavinom zemlje i organskog đubriva. Zemlja se prvo pomeša sa zgorelim stajnjakom (3-4 kg), pa se onda ova mešavina sipa u jamić i dobro sabije gaženjem.Na površinu jamića se stavlja oko 5 cm trošne zemlje kako bi se sprečilo pucanje zemljišta i isparavanje vode iz zemljišta. Ako kalemovi nisu parafinisani, onda se posipa oko 15 g insekticida da bi se sprečio prodor štetočina u humku.Na kraju se pravi humka od sitne zemlje, tako da pri osnovi ima širinu oko 30 cm, a visina humke iznad preseka na lastaru 5-8 cm.

      Napomena u vezi sadnog mareijala

   Bez obzira da li ste hobista, želite par čokota vinove loze za svoje potrebe ili ukras dvorišta ili želite profesionalnu proizvodnju najbolje je kupovinu obaviti par dana pre sadnje, a to podrazumeva da se ta nabavka unapred dogovori sa rasadnikom iz kog se kalemovi kupuju. Za veću površinu to može biti i ranije uz pravilno čuvanje, bez gubljenja na kvalitetu kalemova, do sadnje. U svakom slučaju potrebno je raditi osvežavanje korenovog sistema, samim tim i kalema, pre same sadnje. Obavezno proveriti sadni material na licu mesta, poželjno uz stručno lice ukoliko vam ova materija nije poznata. S.C.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *