Ratarstvo Reč struke Tehnologije

Stanje ozimih useva i prihrana pšenice

Hlebnog zrna, ako je po prvim znacima biće dovoljno. No da bi ambari bili puni do žetve treba uraditi prilično posla, posebno u prihrani i zaštiti. Setva, rast i razviće pšenice tokom jeseni je bilo veoma dobro. Padavina je bilo dovoljno, jesen je bila umereno topla što je omogućilo da usevi niknu i da u zimu, odnosno decembar i januar uđu sa jednim do tri razvijena lista. Nije ni zima bar za sada preterano jaka, padavine su taman pokrile strnine kaka je trebalo. Ono što nije dobro, sve je manje površina pod hlebnim žitom.

“Jesen je bila umereno topla, zemljište je bilo dovoljno vlažno. Novembar jeste bio suv, ali je u decembru palo 20 litara kiše, a u januaru smo imali i sneg sa odličnim pokrivačem. Hladno vreme svakako doprinosi da pšenica miruje. U ovom trenutku usev izgleda dosta dobro, naročito tamo gde je zasnovana na vreme. Na žalost u ovim krajevima dost se kasno ušlo u setvu, jer je kukuruz dugo bio na parcelama, tako da je iz objektivnih razloga kasnila setva. Ako ne bude nekih većih oscilacija mislim da će pčenica izaći kao zimski pobednik sa svim atributima za dobro prolećno razvijanje.” – kaže dipl. ing. Branko Galović, PSSS Kraljevo

Poljorovredni proizvođači koji su želeli da rade po snegu, da primene UREU u prihrani pšenice, to su jednim delom i završili, kaže naš sagovornik, iako on to ne preporučuje.

 “Nije preporuka da se radi sa UREOM pogotovo ne u ovom periodu. Mi preporučujemo da onaj ko želi sa njom da radi da to uradi polovinom februara. Njena dostupnost i transformacija traje dosta dugo, pa je pitanje kada će ona biti dostupna biljkama. Količine koje smo preporučili su oko 60 kilograma aktivne materije po hektaru.” – kaže naš sagovornik.

Naravno, nakon toga se savetuje analiza neposredno pre druge prihrane koja sledi krajem marta meseca, pred samo vlatanje.Naš sagovornik savetuje da se ipak radi sa amonijačno-nitratnim đubrivima, krajem februara meseca.

 “Da azot bude u obliku amonijum-nitrata, a prihrana bi trebala da počne krajem februara, početkom marta zbog toga što taj oblik azota biljke odmah koriste, čim krenu sa vegetacijom. Isto se preporučuje 60 kilograma po hektaru u prvoj prihrani, a za drugu treba uraditi analizu, odnosno merenja sadržaja azota u zemljištu, ili merenje indeksa vegetacije.” – ističe Galović.

Poljoprivrednicima je sada već dobro poznata N-min metoda koja određuje sadržaj azota u zemljištu, međutim, važna informacija je i koliko će i da li će ta količina azota biti i iskorišćena.Sve ove analize su važne, kako zbog same biljke, jer se sa azotom ne sme ni preterati, ali su važne i zbog ekonomskog momenta, kako ne biste sa đubrivom bacili i pare.

Što se tiče površina pod hlebnim žitom, one su znatno manje u kraljevakom kraju. Istina ovdašnji poljoprivrednici ovu žitaricu mahom gaje za sopstvene potrebe I ishranu stoke. No sudeći po postignutim cenama pčenice i kukuruza, godina je dobro počela za one koji ratare komercijalno. Ipak do žetve je daleko, tako da će se do tada verovatno još što šta promeniti pa I cena pčenice koja je trenutno dostigla 24.50 din/kg., što je najviša cena od 2013.godine. S.C.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *