Reč struke Voćarstvo Zaštita bilja

Zimska rezidba vinove loze

Svaki vinograd ima specifične uslove gajenja i svaki vinogradar osluškuje vremenske prilike i kondiciju svojih čokota, pa se odluči da li će krajem decembra i početkom januara vršiti rezidbu ili  će sačekati Svetog Trifuna, kada se već stotinama godina unazad rezidba tradicionalno i vrši.Početak radova u vinogradu uglavnom se vezuje za Sv Trifuna. Tada se orežu prvi čokoti, zaliju vinom i sečenjem kolača. Od tada pa do kasne jeseni, stara izreka kaže vinograd traži slugu. Zašto je važno kako uraditi prvu meru u vinogradu u ovom tekstu.

Orezivanje vinove loze je veoma značajna agrotehnička mera i predstavlja, slažu se svi stručnjaci i proizvođači, najvažniji korak u gajenju loze. Orezan vinograd uvek daje lepše, krupnije i kvalitetnije plodove, sa većim sadržajem šećera i suve materije. Kod mladih vinograda rezidbom se formiraju mlada stabla, a kod već formiranih stabala rezidbom se godinama održavaju kvalitetni čokoti. Na taj način se reguliše sve što je neophodno za dobar rod – broj željenih rodnih okaca, lastara i planira se broj grozdova na čokotu, a tako se direktno kontroliše rodnost i utiče se na budući kvalitet kako grožđa, tako i vina kao krune proizvodnje.

Zaštita od niskih temperatura je neophodna svim vinogradima, a mladim vinogradima posebno. Mi na sreću nismo imali tokom ove zime izrazito niske temperature, pa nije bilo teško štititi vinovu lozu. U godinama kad dođe do jako niskih temperatura, neophodno je sprovesti sve mere zaštite u dogovoru sa savetodavcima za vinogradarstvo na svakom terenu posebno.

Osnovni ciljevi rezidbe su:
• Obrazovanje osnovnog oblika stable u mladim vinogradima
• Održavanje obrazovanog stabla u dugom periodu rodnosti čokota, kako bi svi njegovi delovi bili zdravi, a svi organi loze pravilno raspoređeni u prostoru
• Normiranje broja okaca, lastara i grozdova na čokotu
• Regulisanje rastenja i rodnosti, uspostavljanje i održavanje pravilnog odnosa između vegetativnog razvoja i visine prinosa
• Regulisanje kvaliteta grožđa, uspostavljanje pravilnog odnosa između visine prinosa, zrelosti i kvaliteta grožđa
• Regenerisanje starih i deformisanih stabala u cilju podmlađivanja čokota
• Uklanjanje suvih i ogoljenih delova stabla, kao i delova koji su oštećeni pod dejstvom grada, jakih mrazeva i mehaničkih povreda od mašina
Opterećenje čokota rodnim elementima ( rodnim okcima):
Vinovu lozu karakteriše izražena potencijalna rodnost. Za svaku sortu u skladu sa njenim biološkim osobinama treba pronaći optimalnu opterećenost rodnim elementima sa ciljem da se potencijalna rodnost pretvori u realnu rodnost određenog kvaliteta. Pravilno je opterećen onaj čokot na kome se obrazuje onoliko grozdova koliko odgovara njegovoj realnoj vegetativnoj snazi. Pri tome se ne sme zanemariti kvalitet grožđa bilo da se radi o stonim ili vinskim sortama.
U proizvodnji stonog grožđa primarni značaj se ne pridaje postizanju visokih, već optimalnih prinosa koji obezbeđuju visok kvalite stonog grožđa.Takav prinos treba da obezbedi visoko kvalitetna organoleptička svojstva grozda: Oblik, krupnoća, obojenost i ujednačenost bobica u grozdu.
Povećanje opterećenja čokota rodnim elementima ima za rezultat povećanje prinosa. U ovakvim slučajevima loza „interveniše“ i svojim unutrašnjim rezervama u težnji da očuva kvalitet grožđa. Kada povećanje prinosa pređe određene granice opada kvalitet grožđa – bobice su sa manjim sadržajem šećera i ostaju sitnije. Krajnji rezultat preopterećenja čokota rodom je slabljenje vegetativne moći čokota, što ukazuje na njegovo iscrpljivanje, a može da izazove i sušenje čokota. U ovakvim situacijama veoma je važno da se odgovarajućim agrotehničkim merama ublaže navedene posledice prihranjivanje, navodnavanje i sl..

U vinogradarskoj proizvodnji postoje situacije kada je čokot usled nepravilno obavljene rezidbe nedovoljno opterećen rodnim elementima.Tada nastaje debalans između vegetativnog i rodnog potencijala, a klao posledica toga na čokotu se razvija mali broj debelih i bujnoh lastara. Zbog toga dolazi do slabije oplodnje cvetova, izraženo je njihovo osipanje, kao i transformacija cvasti u rašljike. Sazrevanje lastara je nepotpuno što povećava osetljivost na niske temperature u toku zime.
Za svaku sortu u skladu sa ekološkim uslovima gajenja treba utvrditi najprikladniju dužinu rezidbe.Tako naprimer vršena su ispitivanja na stonim sortama kao što su Kardinal i Ribijer gde se vidi da pri istom opterećenju čokota rodnim elementima, a različitoj dužini rezidbe dobijaju se i različiti rezultati u pogledu visine i kvaliteta prinosa.
Dužina rezidbe zavisi od stepena rodnosti okaca duž lastara. Ova osobina je genetski određena.Međutim, na rodnost okaca značaj imaju klimatski uslovi u kojima su proticali procesi formiranja i diferenciranja cvasti, količina rezervnih materija u lastaru i stepen njegove sazrelosti.

Najsigurnije je sa rezidbom početi nakon 14. februara, posle Svetog Trifuna!

Zimska rezidba, odnosno rezidba na zrelo treba da bude završena pre kretanja vegetacije u proleće. Vreme rezidbe bira svaki vinogradar  u odnosu na uslove u svom vinogradu, sagledavajući sve faktore (koji se uvek razlikuju od vinograda do vinograda) kada će početi sa ovim velikim poslom.

Uvek je najbezbednije sa rezidbom početi nakon 14. februara, posle Svetog Trifuna, zaštitnika vinograda, i to prvo rezanjem slavskog kolača u vinogradu i zalivanjem čokota crvenim vinom. Vremenski uslovi nakon tog perioda treba da obezbede veći uspeh od rezidbe. Teško je mnogim vinogradarima da sačekaju ovaj period, zbog malog broja iskusnih majstora koje mogu da angažuju na velikim površinama pod vinogradima. U višečlanim porodicama i vinogradima podignutim na manjim površinama ovaj način organizovanja je znatno lakši. Sa rezidbom se nastavlja tokom proleća.

Higijena makaza obavezna zbog infekcija!

Obavezno treba rezati oštrim i dezinfikovanim, čistim makazama, pod pravilnim uglom, što uvek mogu da vam pokažu i stari vinogradari, ali i savetodavci, i to pazeći da oštrica makaza bude što bliže čokotu.

Obavezno je primeniti mere borbe protiv korova, stim da se u mladim vinogradima  preporučuje da to budu mehaničke mera, a ni u kom slučaju hemijske! Razlog je zabrana upotreba pesticida to do treće godine starosti vinograda, kako bi se izbegla oštećenja koje sva hemijska sredstva mogu naneti listovima vinove loze.

prvim nedeljama, kad je primetno kretanje vegetacije i kad mlada loza dostigne 15-20 cm visine, nije potrebno obavljati nikakvu zaštitu, pa ni mehaničku. Dalje svakako treba pratiti vremenske prilike i stanje u vinogradu……

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *