Tehnologije Voćarstvo Zaštita bilja

Rezidba voća

Kažu da je pravilna rezidba u voćarstvu već pola uspeha. Neadekvatna rezidba ili njen izostanak najveći je neprijatelj dobrog prinosa u voćnjaku. Međutim, voću se i u tom slučaju može pomoći takozvanom rekonstruktivnom rezidbom. Leka ima čak i za stare zasade koji su loše orezani. Pravilnom korektivnom rezidbom, koja se najčešće obavlja u februaru, moguće ih je vratiti u punu kondiciju.

Jabučaste i koštičave voćne vrste mogu se rezati u toku cele kalendarske godine. Međutim, kod većine voćara našeg kraja uvreženo je mišljenje da se voćna stabla mogu rezati samo u toku mirovanja vegetacije tj. zimi, pa otuda i ustaljen naziv zimska rezidba. Ovakvo mišljenje je već odavno prevaziđeno u naprednim voćarskim zemljama. 

Rezidbu treba shvatiti kao deo skupa pomotehničkih zahvata koje sprovodimo tokom cele godine i nije vezana za kalendar, već za fenofaze razvoja gajene biljke. Dobri rezultati se teško mogu postići rezidbom samo u jednom prolazu (najčešće u toku mirovanja), pogotovo kod mladih stabala u toku formiranja uzgojnog oblika, kada se po pravilu čine najveće greške.

Vreme rezidbe rodnih stabala određujemo na osnovu procene rodnog potencijala (proverom stepena diferencijacije rodnih pupoljaka u toku zimskog mirovanja) i vremenskih prilika.

Tako na primer, ako smo na stablu u toku prethodne vegetacije imali preveliki rod i u toku zimskog mirovanja ustanovili slab rodni potencijal (metodom stavljanja pupoljaka na kretanje), a pored toga imamo i nestabilnu zimu sa jačim mrazevima, rezidbu rodnog drveta odlažemo do kretanja vegetacije i otvaranja pupoljaka kada praktično ne možemo načiniti greške pogrešnim rezovima. Samo iznurena, stara i rodom preopterećena stabla treba rezati u toku zimskog mirovanja, jer rezidbom u to vreme podstičemo obnovu vegetativne mase.

Greške se prave iz straha ili neznanja

Najveća dilema je šta odbaciti, a šat ostaviti na stablu. Nekada nam stabla izgledaju suviše ogoljeno, ali tada najčešće, ako je rezidba urađena kako treba daju najveći rod. Voćari u Šumadiji često veoma blago, takoreći lako, orežu ili skinu rodne elemente sa biljke, da bi dobili veći prinos. Tako se biljka optereti u toj godini i oni zaista dobiju veći prinos. Ali u sledećoj na stablima imamo značajno manji broj cvetnih pupoljaka, jer tokom leta biljka bude suviše opterećena rodom. Tako i sledeće godine imamo mali, ili često prinos koji nije ekonomski rentabilan. Desi se i godina u kojoj prinos potpuno izostane .

Stručnjaci zato predlažu korektivnu rezidbu.Obavlja se u drugoj polovini februara i početkom marta. Ovom merom moguće je i stare zasade izlečiti i stablima za nekoliko godina vratiti punu rodnost.Zapuštenim zasadima ima pomoći. Suština korektivne rezidbe je u tome da se isprave greške iz prethodnog perioda ili, ako nije uopšte rađena, da se što je moguće bolje uzgojni oblik privede pravilnoj nameni.

Najveća dilema koju imaju voćari u rezidbi jeste pitanje šta odbaciti. Nad glavom im uvek visi dilema da li su preterali. Prema Petrovićevim rečima, najviše greše kod sečenja grana, te odstranjuju i koje treba i koje ne treba.Kalkulacija roda i prihoda tako direktno zavisi od rezidbe. Loše orezana šljiva u jednoj godini daće od 60 do 100 kilograma ploda, a sledeće samo osam do 10 kilograma.

Prinos šljive u uslovima Šumadije, gde je ona primarna voćna vrsta, uz primenu svih agrotehničkih mera, kreće se od 25 do 30 tona po hektaru. Uz uobičajeni raspon sadnje 5×4, sa 500 stabala po hektaru, podrazumeva prinos po jednoj šljivi od 50 do 60 kilograma. Uz primenu svih agrotehničkih mera, za najviše tri godine, stara stabla šljive mogu dostići punu rodnost i stari zasad vratiće se u punu kondiciju. Zato, voćari koji su na početku imali loše rezidbe, treba da budu strpljivi.

Značaj formiranja piramidalne krune

Poboljšana piramidalna kruna je takav oblik krune kod koje se na centralnoj produžnici (vođici) nalazi 5-7 osnovnih postranih grana raspoređenih na rastojanju od 30-40 cm po visini. Vođica se oreže na najvišu postranu granu čime se postiže da gornji deo krune bude otvoren, što utiče na bolje osvetljenje, lakšu rezidbu, zaštitu i berbu.
Prva godina: Posađene jednogodišnje sadnice se skraćuju u proleće na 100-110 cm , odnosno za oko 30 cm više od željene visine debla. Prekraćivanje vršimo iznad dobro razvijenog pupoljka iz kojeg će se razviti vodilica. Kada mladari u proleće dostignu 10-15 cm, odstranjuju se svi koji izbijaju na deblu. Mladari koji su konkurencija vodilici se odstranjuju ili pinsiraju. Tokom jula meseca odabiraju se dva mladara na rastojanju oko 30 cm i ostave da rastu, a ostali se pinsiraju ili poviju.

Ukoliko na sadnici ima prevremenih grana u zoni iznad 80 cm, onda vršimo njihovu proredu pri čemu uklanjamo slabije razvijene i one sa lošom pozicijom i ostavljamo 3-4 grane koje će služiti kao prvi sprat ramenih grana. Prevremene grane treba prekratiti na dužinu od 40 cm na bočni pupoljak. U toku vegetacije, uklanjamo sve izbojke sa debla. Krajem maja početkom juna meseca, kada mladari dostignu dužinu od 15-20 cm neophodno je vršiti njihovo razvođenje, odnosno povijanje. U tu svrhu se najčešće koriste čačkalice gde se jedan vrh ubode u stablo, a drugi u mladar koji blago povijamo.

Zbog prirasta koji imaju mladari, ovu radnju vršimo nekoliko puta u toku vegetacije, do početka jula meseca kada i prestaje porast mladara. U narednim ponavljanjima povijanja grana više ne koristimo čačkalice one u tom trenutku nemaju više ulogu, već povijanje prirasta vršimo rastegljivom gumom. Poželjno je da ovaj ugao bude oko 50 ° do 60 °

Druga godina: Pezidba u II godini se nastavlja na formiranje uzgojnog oblika iz prve godine.Letorasti, odnosno buduće ramene grane iz prve vegetacije se prekraćuju na 40 cm dužine na bočne pupoljke, a iz njih se u toku vegetacije razvijaju prve serije sekundarnih grana. Vodilicu prekraćujemo na 60-70 centimetara iznad vršne skeletne grane. U toku jula se na ostavljenoj vođici izaberu dva mladara koja su najbolje razvijena i ne poklapaju se sa donjim mladarima već se pružaju u međuprostoru donjih grana. Razmak između ovih grana treba da bude oko 30 cm.Tu novu seriju ramenih grana takođe razvodimo i povijamo kao i prethodnu seriju ramenih grana.

Treća godina: U ovoj godini formiramo treći sprat ramenih grana, sekundarne grane na drugom spratu skeletnih grana, a tercijarne na prvom spratu sekundarnih grana. Produžnicu prekraćujemo na 50-60 cm visine. Na ovom spratu ostavljamo 2 ramene grane, uz primenu zelene konturne rezidbe kao i prethodnoj godini. Vršimo proredu rodnih grana na prvom spratu ramenih grana, i uklanjamo sve one koje vertikalnog položaja, ili rastu ka unutrašnjosti. Ramene grane drugog sprata ne smemo jako prekratiti da ne bismo doprineli zagušivanju krune.

Četvrta godina: Rezidbom u IV godini se formira i poslednji četvrti sprat ramenih grana, sa ukupnim brojem od 9 – 10 ramenih grana. Produžnicu uklanjamo prevođenjem na slabiju bočnu granu. Primenjujemo iste principe zelene rezidbe kao i prethodnih godina, i iste principe rezidbe koje smo vršili na prethodnim serijama ramenih grana. Uklanjamo vodopije, grane koje se ukrštaju, poklapaju i zagušuju krunu čime obezbeđujemo bolju osvetljenost roda i diferenciranje pupoljaka za rod naredne godine koji polako se približava i punoj rodnosti.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *