Agroekologija Uncategorized Vesti

Reciklaža komunalnog plastičnog otpada na niskom nivou

U Srbiji je od 2017. do 2019. godine proizvedeno ukupno 831 hiljada tona komunalnog plastičnog otpada. Od ove količine otpada odvojeno je sakupljeno i reciklirano 14 hiljada tona, ili dva odsto ove vrste otpada. S obzirom da odvojeno sakupljanje komunalnog plastičnog otpada nije sistemski organizovano, velike količine završavaju na nesanitarnim deponijama ili u zemljištu i rečnim koritima, pokazao je Izveštaj o reviziji svrsishodnosti poslovanja „Upravljanje plastičnim otpadom“.

Državni revizori upozoravaju da postojeći način upravljanja plastičnim ambalažnim otpadom i primene principa produžene odgovornosti proizvođača otpada stvara rizik da nacionalni ciljevi za ponovnu upotrebu i reciklažu plastične ambalaže ne budu ostvareni.

Kako pokazuje revizija koju je Državna revizorska institucija sprovela tokom 2020. godine, u Srbiji je od 2017. do 2019. godine proizvedeno 897 hiljada tona plastičnog otpada.

Plastici je potrebno i do hiljadu godina da se razgradi, a u međuvremenu nanosi velike štete životnoj sredini i, posredno, zdravlju ljudi. Sa druge strane, sadašnjim načinom korišćenja plastike i odlaganjem plastičnog otpada ne ostvaruju se privredne koristi koje bi doneo cirkularni pristup, pa se plastika, kao vredan materijal za privredu, gubi nakon što je postala otpad, istakao je dr Duško Pejović, predsednik Državne revizorske institucije i generalni državni revizor.

Kako je naglasio, u cilju postizanja veće stope reciklaže plastičnog otpada, potrebno je unaprediti sistem odvojenog sakupljanja komunalnog otpada i primenu načela produžene odgovornosti proizvođača.

Sprovođenje ove revizije je pokazalo da su propisi u Srbiji u oblasti upravljanja otpadom najvećim delom usklađeni sa regulativom Evropske unije, ali da nisu stvoreni mehanizmi za njihovu potpunu primenu.

Nisu realizovani svi ciljevi definisani strateškim i planskim okvirom. Umesto planiranih 26 regionalnih centara upravljanja otpadom, uspostavljeno je 10. Petnaest jedinica lokalne samouprave nije donelo lokalne planove upravljanja otpadom, naglasio je Nikola Stefanović, državni revizor i vođa tima koji je sproveo ovu reviziju.

Odvojeno sakupljanje otpada uspostavilo je 43 odsto jedinica lokalne samouprave, dok je udeo odvojeno sakupljenog otpada u ukupnom komunalnom otpadu pet odsto, istakao je Stefanović.

Od ukupne naknade za plastičnu ambalažu koju plaćaju proizvođači, kako je navedeno u izveštaju o reviziji, devet odsto je uloženo u sistem odvojenog sakupljanja otpada. Iz tog razloga JLS, kao osnivači javnih komunalnih preduzeća, putem subvencija učestvuju u razvoju sistema primarne separacije, odnosno reciklaže.



Ciljevi i mere utvrđeni lokalnim planovima upravljanja otpadom za gradove Beograd i Novi Sad, delimično su realizovani, što dovodi do toga da efikasan sistem upravljanja otpadom nije u potpunosti uspostavljen. Ova dva grada nisu uspostavila neophodnu infrastrukturu za uvođenje primarne separacije na nivou celog grada, pa svega 28 odsto građana redovno odvaja reciklabilni otpad u odgovarajuće kontejnere.

Ne postoje tačni i pouzdani podaci o proizvodnji i upravljanju komunalnim otpadom, što može dovesti do donošenja neopravdanih strateških odluka o izboru načina upravljanja otpadom. O generisanom komunalnom otpadu 35 odsto JLS ne dostavlja podatke, a 68 odsto JLS koje dostavljaju podatke ne vrše merenja, već podatke dostavljaju na osnovu procene. Čak 38 odsto JLS ne dostavlja podatke o morfološkom sastavu otpada, a dva odsto JLS je dostavilo podatke o udelu svih vrsta komunalnog otpada, koji u zbiru iznosi više od 100 odsto.

Po rečima Stefanovića, revizija je pokazala i da nije uspostavljena adekvatna koordinacija između subjekata sistema upravljanja ambalažnim otpadom, što za posledicu ima nisku stopu reciklaže i nedovoljno ulaganje u sistem odvojenog sakupljanja otpada.

Da bi se unapredio sistem sakupljanja reciklabilnog otpada, potrebno je uključiti neformalne sakupljače u postojeći sistem sakupljanja otpadom. Metodologija za izračunavanje stope reciklaže komunalnog otpada od 2017. do 2019. godine nije bila utvrđena, što može uticati na pouzdanost podataka o stopi reciklaže. Revizori pozivaju na odlučno i usklađeno delovanje ako Srbija do 2030. želi da poveća količinu plastičnog ambalažnog otpada koji reciklira.


Preporuke koje su državni revizori dali subjektima revizije – Ministarstvu zaštite životne sredine, Agenciji za zaštitu životne sredine, Pokrajinskom sekretarijatu za urbanizam i zaštitu životne sredine AP Vojvodine, gradovima Beogradu i Novom Sadu, treba da omoguće uspostavljanje zakonodavnog i planskog okvira koji će biti osnova za efektivno i efikasno upravljanje plastičnim otpadom, uspostavljanje sistema upravljanja otpadom u skladu sa principima cirkularne ekonomije, odnosno prelaska sa linearne na kružnu proizvodnju i potrošnju, kao i praćenje rezultata sprovedenih mera upravljanja plastičnim otpadom, čime bi se smanjio pritisak na životnu sredinu. Potrebno je i sprovođenje stalnog inspekcijskog nadzora nad radom operatera upravljanja ambalažnim otpadom.

Izveštaj o reviziji svrsishodnosti poslovanja „Upravljanje plastičnim otpadom“ dostupan je OVDE.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *