Reč struke Stočarstvo Tehnologije

ISHRANA I NEGA GOVEDA U ZIMSKIM USLOVIMA

Glavni preduslov za uspešnu proizvodnju na jednoj farmi je svakako  dobar zdravstveni status svake jedinke, kao i genetički materijal Nema govora o bilo kakvoj proizvodnji bez zdravih životinja i zdravog zapata. Drugi važan faktor je ishrana stoke naročito u zimskom periodu Dobrom ishranom vršimo prevenciju i održavamo jedinke permanentno u dobroj kondiciji. Na zadatu temu odgovore nam daje dipl.inž stočarstva Ljiljaa Nerandžić, savetodavac PSSS Kraljevo

Ako govorimo o mlečnim grlima, najbolja proizvodnja mleka u zimskom periodu ishrane postiže se kada se zadovolje potrebe u kabastoj hrani sa 50% silaže i  sena, a ostatak kroz koncentrovanu hranu Ovo podrazumeva da je hrana kvalitetna po hranljivoj vrednosti i ukusu. U nedostatku možemo dodati rezance…

,, Silaža je najvažnije hranivo koje se koristi za ishranu muznih grla u zimskom periodu. Na vreme ubrana, u periodu prelaska iz mlečne u voštanu zrelost i dobro spremljena silaža od cele biljke kukuruza, sa visokim udelom zrna (35-40% ) sadrži 30-35% suve materije. Ovakva silaža je bogata hranljivim materijama i energijom. To je tipično ugljeno hidratno hranivo ali siromašno u proteinima. Nedostatak izvesnih hranljivih materija dopunjuje se korišćenjem koncentrovanih hraniva I kvalitetnog sena. Veoma je bitno da su hraniva kvalitetna, a to znači da su dobro konzervisana bez plesni I buđi. Da se na primer kukuruz ubira za silažu u vreme prelaska iz mlečne u voštanu fazu zrenja, da je seno dobro osušeno jer gubici kod neadekvatno sušenja mogu biti I 40%, zatim  pravovremena kosidba livadskog sena podrazumeva košenje livadskih trava u početku cvetanja. Jedna preporuka za povećanje raznovrsnosti i kvalitet obroka je korišćenje i suvih rezanaca šećerne repe. Ovo hranivo je ugljenohidratno, siromašno proteinima (8%) sa sadržajem sirove celuloze od 18% I sa zadovoljavajućim procentom kalijuma I kalcijuma ali niskim sadržajem fosfora. Obroke treba dobro izbalansirati, vodeći pri tom računa da krave dobiju sve što im je potrebno za dobru kondiciju I dobar kvalitet I kvantitet mleka.,,

   Lucerkino seno u našim uslovima služi kao dopuna kabastoj hrani. Pored ova dva kabasta hraniva obavezno se upotrebljava kompletna krmna smeša sa određenim % proteina. Ipak, u zimskom periodu ishrane krava osnovno kabasto hranivo je silaža od kompletne kukuruzne biljke. Nju treba obezbediti na vreme i u pravom trenutku, ističe Nerandžić

,,U zimskom periodu ishrane krava osnovno kabasto hranivo je silaža od kompletne kukuruzne biljke. Lucerkino seno u našim usovima služi kao dopuna kabastoj hrani. Njegova količina u velikoj neri zavisi od vremenskih prilika koje mogu biti presudne za spremanje većih količina sena. Pored ova dva kabasta hraniva, obavezno se upotrebljava kompletna krmna smeša sa 18 % proteina. Najbolja proizvodnja mleka u zimskom periodu ishrane postiže se kada se zadovolje potrebe u kabastoj hrani sa 50 % silaže i 50 % sena. Ovo podrazumeva da je hrana kvalitetna po hranljivoj vrednosti i ukusu. Nije baš lako obezbediti kvalitetnu silažu od kompletne kukuruzne biljke. Ima godina kada nepovoljne vremenske prilike umnogome komplikuju proizvodnju kvalitetne silaže. Sušni period u raznim fazama razvoja kukuruza utiče da bude malo klipa u odnou na ukupnu masu biljke. Zatim, stočari su često prinuđeni da ne poštuju stadijum voštanog zrenja zrna kukuruza što je optimum prilikom siliranja. Struka i nauka insistiraju da se prilikom siliranja kompletne kukuruzne biljke siliranje obavlja u stadijumu voštanog zrenja..Ako je proces siliranja tekao normalno pH silaže iznosi 3,7-4,2. Odnos ispoljenih kiselina ukazuje na njen kvalitet. Mlečna kiselina je bez mirisa. Oštar miris ukazuje na prisustvo veće količine sirćetne seline. Neugodan miris na kiselo otkriva višak buterne kiseline. Dobra silaža sadrži oko 2 % mlečne kiseline, 0,3-0,5 % sirćetne kiseline tragove buterne.

   U kojoj meri proizvođač mleka može obezbediti kvalitetnu i dobro izbalansiranu hranu u odnosu na optimalne potrebe krave, zavisiće i uspeh proizvodnje. Neadekvatnom hranom pogotovu visokomlečnih grla mogu se napraviti takve greške da se dobije manja proizvodnja po grlu nego kod ekstenzivnih rasa, a uz to vidno se narušava i zdravstveno stanje. Dobrom ishranom vršimo prevenciju i održavamo jedinke permanentno u dobroj kondiciji. Glavni preduslov za uspešnu proivodnju je dobar zdravstveni status farme i dobro zdravstveno stanje svake jedinke. Nema govora o bilo kakvoj proizvodnji bez zdravih životinja i zdravog zapata.

  U službi ove priče treba napomenuti i grešku koju naši farmeri uglavnom upražnjavaju pri ishrani krava u zasušenju, gde treba obroke svesti na najmanju moguću meru, što je pak u praksi retkost.

 ,,U ovoj fazi krave se pripremaju za telenje i narednu laktaciju. Periodom pred telenje se smatra 21 dan  pred očekivani partus. U toku ove faze, potrebe krava u hranljivim materijama rastu zbog intenzivnijeg rasta ploda, obnavljanja vimena i sinteze kolostruma. Iako konzumacija opada kako se telenje približava, potrebe u nutrijentima rastu i neophodno je da se u obroku nalaze kvalitetna hraniva, naročito u energiji i proteinima. Naravno, potrebno je obezbediti i dovoljno mineralnih materija, vitamina, soli itd. Nivo koncentrata se takođe povećava (3-4 kg) budući da se očekuje da će krava nakon telenja konzumirati značajne količine koncentrata koje kod visokoproizvodnih često premašuju i 10 kg dnevno. U suštini, krava mora spremno dočekati telenje kako ne bi došlo do metaboličkih oboljenja koja se najčešće javljaju kao posledica neadekvatne ishrane.Preobilni obroci u kasnoj fazi graviditeta i tokom perioda zasušenja, u velikoj meri povećavaju rizik od pojave “sindroma debelih krava” kakve proizvođači pogrešno žele.Kod pregojenih krava povećana je mogućnost pojave teških telenja, retencije placente, infekcije materice i cističnih jajnika. Nagla mobilizacija telesnih rezervi masti dovodi do povećane akumulacije masti u jetri. U ovom periodu, u obroke se mogu uključiti kabasta hraniva koja nisu naročito bogata u energiji (travno seno, slama) kao i smanjenje koncentrovanog dela obroka na minimum.,, – pojašnjava   dipl.inž. Ljiljana Nerandžić, PSSS Kraljevo

  Preporučljivo je da period zasušenja kod visokomlečnih krava traje minimalno 50 dana. Tokom ovog perioda se koriguje kondicija krave i obezbeđuju se uslovi za oporavak sekretornih ćelija vimena. Skraćenje perioda zasušenja može značajno smanjiti sintezu mleka u sledećoj laktaciji, upravo zbog manjeg broja sekretornih ćelija u alveolama vimena koje su odgovorne za sintezu mleka.

   Da bi stočni zapat dao rezultate i bio zdrav neophodno je obezbediti i adekvatne uskove držanja, svetlost u objektima, provetrenost, količinu sveže vode. slobodnog držanja, udobnog ležanja da bi životinje mogle i da preživaju. Provetravanje je na visokoj prvoj poziciji, što postižemo objektima lakše konstrukcije i visokih tavana.

   Higijena štale predstavlja polaznu osnovu za uspešan uzgoj stoke, odnosno osiguranje zdravog i produktivnog stada. Svrha čišćenja i dezinfekcije je uništavanje mikroorganizama u štali da bi se sprečile pojave bolesti i infekcije od kojih životinje oboljevaju, ali mogu i uginuti. Prost primer je višak amonijaka koji je posebno prisutan u zimskim uslovima. Poznato je da ovaj element koji smeta i našim nozdrvama svojim ne tako prijatnim mirisom razdire kopitare i napada muskulaturu nogu. Nehigijena može izazavati niz problema kaže sagovornica

,,Neadekvatna higijena na farmama direktno utiče na zdravlje i produktivne sposobnosti životinja. Gomilanje prostirke i neredovna zamena stvara idealne uslove za razvoj bakterija i širenje zaraze među životinjama.Izlučevine životinja su takođe idealna sredina za patogene, pa ove objekte treba održavati čistim i urednim svakog dana. S druge strane, kontaminacija mleka, mesa i drugih proizvoda znatno je veća u takvim uslovima. Bolesti, pa i uginuća su verovatnija u prostorijama u kojima se ne održava redovna higijena. Ukoliko je bolest već prisutna i postoje uginule životinje, neophodno je odmah izmestiti životinje, ukloniti tela i izvršiti temeljno čišćenje i dezinfekciju objekata. Preventivnu dezinfekciju treba obavljati jednom, a najbolje dva puta godišnje. Proleće i jesen su najbolji period za dezinfekciju, a obavezna je i ukoliko prelazite sa čuvanja jedne životinjske vrste na drugu.,,

    Kvalitet mleka određuje ishrana, držanje i higijena. Ako se kockice poslože cena bi trebala da bude krajnja nagrada. Proizvođači se često žale da laboratorije otkupljivača spinuju rezultate. U kojoj meri proizvođač mleka može obezbediti kvalitetnu i ukusnu hranu, dobro izbalansiranu u odnosu na optimalne potrebe na farmi zavisiće i uspeh proizvodnje. Kako smo čuli neadkvatni slovi, loša ishrana i higijena nemaju za posledicu samo nižu produktivnost već i druge probleme, koje naše stočare skupo koštaju.

Sonja Cvetković

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *