Drugi pišu Uncategorized Vesti

Deci koja proizvode kakao, čokolada nije slatka

nedelja, 27. decembra 2020.

U vreme kada se čokolada najviše konzumira, deo svetske javnosti samo usput zabeleži da se ni ove godine ništa nije promenilo kada je reč o izrabljivanju dece na plantažama kakaa u zapadnoj Africi.

Uprkos povećanju potražnje za kakaom širom sveta, oni koji rade na plantažama kakaa imaju najmanje koristi od tog trenda. Iako se već godinama na velika zvona najavljuje da je rad dece na plantažama stvar prošlosti, do sada se nije mnogo promenilo.

Giganti čokoladne industrije odgovornost često prebacuju na druge. Pritom nije teško skupiti dokaze za teške uslove u kojima na tim plantažama rade radnici, pa čak i deca.

Tako je i na jugu Obale Slonovače, u pokrajini Aboiso, gde je policija nedavno na plantažama sprovela racije u potrazi za decom-radnicima, koja umesto u školu odlaze na plantaže. Nisu morali dugo da traže. Jedna sedmogodišnja devojčica u ružičastom džemperu plače i drži se za majku.

Majka tvrdi da njena kćerka ne radi, već ju je povela sa sobom da ne bi bila sama kod kuće i objašnjava: „Nisam je ove godine dala u školu jer nismo imali dovoljno za školarinu“. Uprkos tome, policija ih odvodi na ispitivanje u stanicu. „Majka bi sada trebalo da dokaže da je dete upisano u školu, te da je barem prošle godine pohađalo nastavu“, kaže šefica lokalne policijske uprave Rosa Kanda.

Jedan od najvećih problema Obale Slonovače, najvećeg svetskog proizvođača kakaa, je dečiji rad. Prema aktuelnom istraživanju Univerziteta u Čikagu, oko 1,6 miliona dece radi na plantažama najvećih svetskih proizvođača kakaa, Obale Slonovače i Gane.

Više od 40 odsto te dece, u uzrastu od pet do sedamnaest godina, radi u veoma opasnim uslovima: noću, sa oštrim predmetima ili sa hemijskim sredstvima.

Istraživanje je pokazalo da dečiji rad na plantažama poslednjih godina, ne da nije nestao, nego se povećao paralelno sa porastom proizvodnje. Prema podacima organizacije Fertrejd (Fairtrade) svega šest odsto ukupnog dobitka čokoladne industrije završi kod poljoprivrednika. „Dobitnici nisu oni koji uzgajaju“, kaže rezignirano Jao Kofi Žan Baptist, uzgajivač kakaa iz centralnog dela Obale Slonovače.

On objašnjava da mnogi poljoprivrednici jednostavno nemaju dovoljno novca da bi platili pomagače u berbi. Oni danas moraju da zarade dvostruko više nego pre par godina kako bi preživeli.

Problem je u padu cene kakaa i korona-krizi. I to uprkos tome što vlada garantuje otkup po ceni od 1,5 evra po kilogramu. „Sve je postalo mnogo napornije. Deca moraju u školu, radnike treba platiti, mi jednostavno nemamo dovoljno za stvaranje zaliha. Ako ništa drugo, vlada je barem ove godina odlučila da vrši otkup po fiksnoj ceni“, kaže Žan Baptist. Osim toga zemlja je na plantažama postala neplodna nakon toliko godina iskorištavanja.

Sve to poljoprivrednike poput njega primorava da na plantažama zaposle i decu koja pomažu roditeljima nakon škole. Ako je uopšte pohađaju. Neka deca rade na tuđim plantažama i donose novac kući. Organizacije za zaštitu ljudskih prava već godinama predbacuju gigantima poput Nestlea ili Marsa da su već mogli da spreče dečiji rad na plantažama, da su hteli.

Iz same branše odbacuju takve optužbe. Alatin Brou je jedan od vodećih ljudi Međunarodne kakao-inicijative (ICI) u kojoj je zastupljeno oko stotinu vodećih proizvođača kakaa u svetu. On tvrdi da su, kada je dečiji rad u pitanju, poslednjih godina postignuti značajni pomaci. „Preduzete su mere koje su dale rezultate. Pristup obrazovanju se značajno poboljšao poslednjih deset godina. Međutim, i dalje je svega 10 do 20 odsto proizvodnje kakaa u Gani i Obali Slonovače pokriveno delotvornim zaštitnim sistemima. Mnogi proizvođači su se nedavno obavezali na te mehanizme, tako da smatram da smo na dobrom putu“, kaže Brou.

Dodaje da su proizvođači čokolade pomogli u izgradnji novih škola i uvođenju mera za povećanje produktivnosti plantaža. I studija univerziteta u Čikagu potvrđuje da je problem dečijeg rada smanjen tamo gde industrija čokolade ciljano utiče na poljoprivrednike.

I upravo se zbog toga kritikuju prehrambe kompanije, jer se pokazalo da one svojim milijardama mogu da utiču na stanje na terenu. I to pre svega podizanjem cena kakaa. Ali opšte je mišljenje da i konzumenti u Evropi i Severnoj Americi mogu da utiču na promene.

U međuvremenu su se i najveće svetske kakao-nacije, Obala Slonovače i Gana, udružile i izvršile pritisak na otkupljivače, koji sada moraju da plaćaju dodatnu premiju od oko 330 evra po toni kakaa.Međutim, već sada kruže vesti o tome da multinacionalne kompanije pokušavaju da izbegnu tu dodatnu premiju.

U isto vreme Vrhovni sud u SAD proverava u kojoj meri je velike proizvođače čokolade moguće pozvati na odgovornost zbog dečijeg rada na plantažama u zapadnoj Africi.

Izvor: Agencije, Agrosmart, DW

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *