Tehnologije Voćarstvo Zaštita bilja

Greni Smit najzastupljenija kasna sorta jabuke

Za jabuku se kaže da je biblijsko ili rajsko voće. Prisutne su zelene i crvene sorte. Jabuka je simbol zdravlja, pa je tako zelena sinonim za zdravu hranu. A kada za nekoga kažemo da je rumen kao jabuka, zapravo govorimo da ima lepu, zdravu boju tena. Tako i u proizvodnji ovog voća postoje trendovi, pa se smenjuje popularnost crvenih i zelenih sorti.

– Od kasnih sorti jabuka u Srbiji je najzastupljenija Greni Smit koja se ubraja među vodeće. Tehologija njene proizvodnje prilično je laka, a berba je od 15. do 20 oktobra. Ali, njeno čuvanje je teško jer se naječće javlja posmeđivanje pokožice ploda. Postoje antioksidanti koji se koriste da ne bi došlo do ove pojave. Od kasnih sorti sve više se širi Breburn sa klonovima Mariri Red i Hilvert koja daje izuzetno visoke prinose ali kod potrošača nije omiljena zbog boje pokožice koja je zelkasto žuta sa trakasto raspoređenom crvenom. Tu je i Fudži koja je sa klonovima Kiku 8 i Fubraks u poslednje vreme sve prisutnija na našim prostorima i ako je njena tehnologija proizvodnje prilično teška. Suviše je bujna, potrebno je proređivanje u fazi cvetanja, obavezno podsecanje korena da bi se napravila ravnoteža između vegetativnog porasta i rodnosti. Ali, kada se govori o kvalitetu plodova, Fudži je jedna od kvalitetnijih kasnih sorti jabuke i na nju se potrošači polako navikavaju, objašnjava prof. dr Zoran Keserović.

Sticanje novih znanja uvelo nove tehnologije

Ivan Tomić iz Novog Slankamena jedan je od najuzornijih voćara ovog regiona i među prvim domaćinima prepoznao je značaj udruživanja i stoga je jedan od osnivača ZZ „Voćar“ iz Novog Slankamena. Sada je predsednik Upravnog odbora ove zadruge. Na 50 hektara uzgaja ratarske kulture ali, kako kaže, pretežna delatnost mu je voćarstvo. Na približno 20 hektara gaji nektarinu i jabuku, koja dominira, dok breskvike krči zbog loše cene i kako naglašava, lošeg odnosa izvoznika prema proizvođačima breskve. Zahvaljujući uredbi koju je pre tri godine donelo Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, a kojom je propisano da se izvozom voća mogu baviti samo hladnjačari koji imaju smeštajne kapacitete od najmanje 500 tona, broj izvoznika se sa 300 smanjio na 15-ak. Sem toga, značajnom broju voćara letos su plaćena dugovanja iz avguste i septembra 2019. godine. Zasadi jabuka kod ovog domaćina su savremeni i podrazumevaju gustu sadnju, koja se od 2006. godine do sada smanjila sa 1,2 metra na 60 centimetara razmaka.

-Kako smo sticali nova znanja tako smo primenjivali i nove tehnologije proizvodnje. To znači da ima razlike u zasadima koji su podizani 2000. godine i onih koje smo podizali ove godine. Starije zasade krčimo i na njihovo mesto sadimo nove sa protivgradnom mrežom i zalivnim sistemima, promenjena je gustina sadnje, te sada na jednom hektaru imamo približno 4.500 sadnica, a promenio sam i sortiment. Sada su zastupljeni Zlatni delišes, Greni Smit, Ajdared i Crveni Delišes. Berbu smo započeli u prvoj dekadi septembra, a završićemo je krajem oktobra. Rod je na nivou prošlogodišnjeg, 50-60 tona po hektaru i nije maksimalan jer imamo mlade zasade. Sa ovim prinosom ali i kvalitetom sam prezadovoljan, priča Tomić i napominje da je udruživanje dobra praksa jer udruženi proizvođači kupcu mogu da ponude veću količinu robe ali i da blagovremeno stiču nova znanja i usvajaju nove tehnologije proizvodnje.

Prinos manji – plodovi kvalitetniji

Šta je ova proizvodna godina donela proizvođačima jabuke okupljenim oko Zemljoradničke zadruge „Voćar“ iz Novog Slankamena i kako funkcionišu skladištenje i prodaja, teme su o kojima smo razgovarali sa Nikolom Lončarom, menadžerom prodaje u ovoj zadruzi.

Saznali smo da su zadrugari na početku ove proizvodne godine bili pomalo skeptični kada su razmišljali o proizvodnji jer je prošlogodišnji rod bio izvanredan. Međutim, uprkos manjem cvetanju i nevelikom izmrzavanju, prinos je umanjen za oko 20 odsto u odnosu na lane i iznosi 50-60 tona po hektaru, ali plodovi su kvalitetniji. Tu se pre svega misli na njihovu krupnoću, a to je u skladu sa željama kupaca koji vole što krupniju i vizuelno lepšu jabuku. Zadruga nema sopstvene voćnjake, oni su vlasništvo 42 zadrugara i prostiru se na približno 500 hektara. Polovina je pod protivgradnim mrežama, a u voćnjacima je zastupljen isti sortiment. Među zadrugarima postoji džentlmenski dogovor koji se odnosi na unos i skladištenje robe. Nekoliko zadrugara puni jednu komoru sa određenom sortom. Razlog je što se na nekim sortama radi tretiranje inhibitorima delovanja etilena u cilju usporavanja procesa sazrevanja. Za ovu svrhu se koristi preparat Smart Fresh čija je aktivna supstanca 1- MCP.

Kako kaže Nikola Lončar, najzastupljenije sorte su Ajdared, Zlatni i Crveni delišes, Greni Smit, a u poslednje tri godine podižu se i zasadi sa sortom Gala. Prve jabuke ubrane su u periodu od 1. do 10. septembra, a vreme početka berbe zavisilo je od rezultata o tehnološkoj zrelosti koji je pokazao jodno-skrobni test. Berba će se završiti krajem oktobra ubiranjem plodova sorte Greni Smit. Ove godine 70-80 odsto plodova je kalibra većeg od 70 milimetara. U prvoj klasi jabuke slankamenačkih voćara bilo je oko 80 odsto roda. Druga klase se takođe bere i skladišti jer dođe trenutak kada kupci zahtevaju baš ovakve jabuke za npr. markete kada organizuju akcijske prodaje. Jabuke se skladište u savremenu ULO hladnjaču  kapaciteta 3.000 tona.

Prodaja početkon naredne godine donosi 30-40 odsto veću cenu

-Prednosti ULO hladnjače ogledaju se u tome što roba može da se čuva do godinu dana, a nama je profitabilno da jabuku ne prodajemo iz berbe kao sirovinu, već da prvu komoru počnemo da otvaramo januara ili februara naredne godine kada je cena 30-40 odsto veća u odnosu na period do Nove godine. Jabuka se u ovoj hladnjači perfektno sačuva jer se u njoj ne odvijaju nikakvi mikrobiološki procesi. Ali, treba znati da ULO hladnjača nije bolnica jer 80 odsto kvaliteta voća potiče iz voćnjaka, 10 iz perioda između berbe i čuvanja, dok je za samo10 odsto zaslužno čuvanje. Zbog toga se kod nas berba radi probirno u 2-3 navrata. Jabuke koje imaju manja oštećenja odmah se u boks paltema transportuju za  industrijsku preradu. Preostale količine uskladište se u kućne hladnjače čiji kapacitet je ukupno oko 300 tona i uglavnom se prodaju na kvantaškim pijacama, kaže Lončar. 

Naš sagovornik objašnjava da kalibrator i sortir mašina koji su kupljeni nedavno, omogućavaju ovoj zadruzi da isti broj radnika spakuje tri puta više jabuka i to u nekoliko vrsta ambalaže. Mašina plodove odvaja po gramaži i kalibru zahvaljujući fotoćelijama odnosno kamerama kojih ima 56 i na liniji ih izbacuje u skladu sa zadatim parametrima. Zahvaljujući ovim mašinama ZZ „Voćar“ postala je mnogo ozbiljnija na tržištu. Različiti su kupci, a samim tim i njihovi zahtevi. Primera radi, Rusi u jednom trenutku traže samo pakovanje u drvene gajbice. Slatke sorte, u koje se ubrajaju Zlatni i Crveni delišes, Gala, klonovi Jonagoreda i Jonatana, voskiraju se i najčešće pakuju u kartonsku ambalažu tipa saće, što znači da se jabuke ne dodiruju i da su iste veličine. Neki kupci uzimaju tel-kel robu i prave vlastita pakovanja, a neki opet žele da na svakom plodu bude zalepljena deklaracija.  

Naplata robe određuje uspešnost proizvodne godine

Nikola Kotarac, direktor ZZ „Voćar“ iz Novog Salnkamena objašnjava da je zadruga  prošlogodišnji rod uspela da proda u aprilu i maju ove godine po izuzetno dobrim cenama, od 50 do 80 evrocenti, a roba je, preko otkupljivača, stigla na rusko, rumunsko i domaće tržište. Tada je zadruga angažovala više od 30 sezonskih radnika dnevno, uvela ih u legalne tokove i oni su radili na sortir mašini. Kako kaže Kotarac, imali su sreću da niko od sezonskih radnika i zaposlenih, nije oboleo od KOVIDA -19 jer bi se u tom slučaju situacija okrenula u suprotnom smeru. U zadruzi su zadovoljni jer nisu imali toliko robe koliko su imali kupaca.

-Mi zadrugari, skladištimo isključivo naše voće. Mogu da kažem da nas cena koja je bila u septembru uopšte nije zanimala jer naša roba još uvek nije za prodaju. Očekujemo da ćemo naše jabuke ovogodišnjeg roda prodavati aprila i maja 2021. godine. Ukoliko se ne dogodi ništa nepredviđeno, nadamo se dobroj ceni, čak većoj od one koje smo postigli proletos za rod 2019. godine. To znači od 60 do 80 evrocenti. A kada se prva klasa plaća toliko onda ni cena druge klase ne zaostaje. Kupci će biti isti, a treba znati da je jabuka u Evropi u velikoj meri izmrzla tako da je to naša prilika na tržištu. Sve do sada ukazuje da će ova proizvodna godina biti uspešna. Ali, da je stvarno berićetna, moći ćemo da kažemo tek kada svu prodatu robu naplatimo, kaže Kotarac i dodaje da uspešno poslovanje zadruge doprinosi daljem razvoju uopšteno gledano. Sadiće se novi voćnjaci, ulagaće se još više u protivgradne mreže i sisteme za navodnjavanje, boks palete i sl. U tom segmentu država je kroz različite subvencije dosta pomogla voćare, a sve to vratiće se kroz dotanu vrednost jer se mnoge firme oslanjaju na primarne proizvođače. Tu se misli na proizvođače sadnica, stubova, zalivnih sistema, mehanizacije, delova za hladnjače i drugo.

U 2017. Godini u Evropi je zabeležen istorijaki mali prinos jabuke , a već narednu godinu obeležila je ogromna proizvodnja jabuka – čak 13.275.000 tona. U 2019. godini dogodio se novi pad od oko 20 odsto što je 10.554.000 tona. Među evropskim proizvođačima jabuka prednjače Poljska sa 4.480.000 tona i Italija sa 2.327.000 tona.

Ove godine očekuje se manji rod jabuka u Evropi u odnosu na lane, i to je za naše proizvođače dobra prilika da povećaju izvoz, rakao je za reviju “Dobro jutro” prof. dr Zoran Keserović.

– U 2018. godini Kina je zabeležila veliki skok proizvodnje jabuka, i to za 28 odsto i na taj način ova zemlja je dostigla proizvodnju od oko 31 milion tona. Ovo je je izazvalo poremećaj na svetskom tržištu jabuka, kaže Keserović.

Autor: Jasna Bajšanski Izvor: Revija Dobro jutro

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *