Tehnologije Voćarstvo Zaštita bilja

Bogata berba kruške zahteva puno đubriva tokom sezone

Visok prinos kruške zavisi od sorte, podloge, starosti stabla i bogata berba je rezultat bogatstva hraniva koje dajete voćki tokom sezone. Prinos od 40 tona po hektaru traži pravovremenu prihranu u voćnjaku.

Đoković Ana je napravila novu temu – Potrebe kruške za pojedinim hranivima.

Postizanje visokih prinosa uslovljeno je pretežno režimom ishrane. Velike količine hraniva iznose se plodovima iz zemljišta izgradnjom novih tkiva i organa. Postoje razlike među sortama kruške u pogledu osiromašavanja zemljišta hranljivim elementima.

Za normalan porast, razvoj i plodonošenje potrebno je da kruška ima na raspolaganju srazmerno velike količine azota (N) i kalijuma (K), kao i skromne količine fosfora.

Kruška reaguje na azotno đubrivo, jer ga u zemljištu redovno nema dovoljno, na kalijum reaguje na lakim zemljištima, a na fosfor kad se gaji na slabo bujnim podlogama. Đubrenjem se unose mineralne materije u zemljište sa ciljem da se njihove količine u lako pristupačnom obliku održavaju u optimalnoj količini kada je reč o potrebama kruške.

Bogata berba kruške

Potrošnja hranljivih supstanci kruške u rodu zavisi od mnogih činilaca, a pre svega od:

  • sorte,
  • podloge,
  • gustine zasada i
  • prinosa.

Rodnije i manje bujne sorte kruške potrebno je intenzivnije đubriti naročito azotom. Pozne sorte troše veće količine biogenih elemenata od letnjih sorti.

Sortama okalemljenim na podlogama sa jačim korenovim sistemom potrebne su srazmerno manje količine đubriva.

Starija stabla treba intenzivnije đubriti azotom, uz odgovarajuću rezidbu da bi se podmladila i obnovila rodno drvo. Isto treba učiniti i sa stablima oštećenim od niskih temperatura ili elementarnih nepogoda.

Rodnim stablima potrebne su velike količine hranljivih elemenata, a posebno azota i kalijuma u toku cvetanja, kao i za vreme intenzivnog porasta letorasta.

U periodu pune rodnosti kruške, za prinos 40t/ha, po Stančeviću (1980), potrebne su sledeće orijentacione količine osnovnih biogenih elemenata:

– 130 kg/ha N

– 35 kg/ha P2O5

– 150 kg/ha K20

– pored ovih elemenata potrebno je 30 kg/ha MgO

Đoković Ana

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *